Данас избори за Сенат у Француској: Међу кандидатима и једна РОМСКА ПРОСЈАКИЊА
Мало другачија трка ове године
У Француској се данас одржавају избори за Сенат, који би због пада рејтинга француског председника Емануела Макрона могли да доведу у питање његову намеру да спроведе уставне промене, али и донесу функцију сенаторке 27.годишњој ромској просјакињи Анини Чиучиу.
Анина је са само седам година са две сестре и родитељима, препешачивши целу бившу Југославију у време ратова, из Румуније стигла у Рим и после шест месеци проведених у избегличком кампу у предграђу италијанске престонице, дошла у Париз.
Протести у Француској се не смирују: Све више бесних порука - Макроне, поднеси оставку! (ФОТО)
Макрон има решење за нуклеарни споразум са Ираном, ево шта је предложио
- Била сам просјакиња, константно понижавана - рекла је Чиучиу и истакла да жели да "прокрчи пут" другим Ромима, којих има око 20.000 у Француској, а који су, како наводи француска новинска агенција, у тој земљи маргинализовани.
- Моја прича показује да је све могуће - нагласила је Чиучиу.
Након шест месеци проведених у избегличком кампу у предграђу Рима, породици је у Француској одбијен захтев за азил, па су почели да просјаче, али им је случајан сусрет са учитељицом Жаклин де ла Фонтен у месту Бург ан Бресу, недалеко од Лиона, променио живот.
Учитељица Жаклин им је помогла да испуне свој сан и упишу девојчице у школу.
Чиучиу је научила француски језик и завршила средњу школу са највишим оценама, да би се потом уписала на престижни француски факултет Сорбону, где је студирала право.
Чиучиу је 2013. године написала књигу "Ја сам Циганка и остајем", што јој је, како је навела, помогло да добије француско држављанство.
Уколико буде изабрана у Сенат, она не жели да буде само представница Рома, већ симбол.
- Биће то историјска ствар за младу Францускињу ромског порекла да буде изабрана, посебно у Сенат, где су већина изабраних мушкарци просечно стари 64 године - рекла је Чиучиу.
Чланови Сената бирају се посредно, а представљају заступнике територијалних јединица Француске и грађана Француске који живе у прекоморским територијама и има 348 места.
Обзиром на пад популарности француског председника на око 40 процената подршке француских грађана, евентулани лоши резултат могли би да искомпликују намеру Макрона да спроведе уставне реформе.
За половину места у горњем дому француског парламента могу да гласају само изабрани посланици - парламентарци, градоначелници и локални одборници.
Макрону је, да би остврио измене закона о раду, који је протеклих недеља извео на улице хиљаде Француза у чак три наврата, потребна подршка три петине гласова у оба дома парламента, што значи укупно 555 посланичких гласова.
Он може да рачуна на подршку око 400 посланика, од којих је 313 из његове странке Република у покрету, али му је неопходна и подршка најмање 160 чланова Сената.
На хиљаде људи протестовало је јуче на тргу Бастиља у Француској против актуелног председника, захтевајући од њега да поднесе оставку.
На велики скуп грађана позвао је лидер радикалне левице Жан Лик Меланшон, а међу његовим присталицама, на протесту су се нашли активисти за заштиту животне средине, борци против капитализма и други који су желели да изразе своје незадовољство француским председником.
Из Меланшонове странке "Непокорена Француска" (Ла Франце инсоумисе) поручили су да су демонстранти дошли из 150 француских градова.
Главни разлог протеста била је реформа закона о раду, којом се компанијама дају већа овлашћења да одређују услове рада.
Измене закона о раду су прве у низу реформи које је Макрон обећао с циљем јачања економије и смањења незаспослености, а има и планове за измену прописа о социјалним примањима у случају незапослености и пензионим системима, које ће вероватно изазвати много бучније протесте.