КАКВА МОЋ: Данијелу пронашла ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА након 30 година
Да ли полиција треба имати приступ вештачкој интелигенцији?
Дилема је, да ли је хапшењу левичарске терористкиње РАФ-а, Данијеле Клете, коришћена вештачка интелигенција, односно програм за препознавање лица.
ПОРОДИЦА ПОГИНУЛА У ВЕЛИКОМ ПОЖАРУ: Дечак нађен како грли свог пса
"УКРАЈИНА ЈЕ КОМЕРЦИЈАЛНИ ПРОЈЕКАТ ВАШИНГТОНА" Лавров БРУТАЛНО о рату Запада против Русије: Најгоре прошла Европа
УРАГАН ПОТПУНО ПАРАЛИСАО ИТАЛИЈУ! Киша лије као из кабла, у 13 делова земље на снази је ЖУТИ метео аларм - Овакав ПОТОП свет још није доживео (ВИДЕО)
Мајкл Колборн је био и више него изненађен када су први резултати на његовом екрану почели да се појављују после само пет до десет минута. Комплетна претрага била је готова за пола сата.
Колборн је истраживач у глобалној мрежи „Bellingcat“ са седиштем у Амстердаму. Води пројекат о десничарским екстремистима у Европи. За ауторе подкаста „Легион“, који се емитује на немачком јавном сервису RBB, прошле јесени је истраживао случај Данијеле Клете.
Она данас има 65 година, а била је припадница тзв. треће генерације „Фракције Црвене армије“ (РАФ).
За њом се трагало пуних 30 година. Ухапсила ју је полиција Доње Саксоније прошлог понедељка, 26. фебруара, у Берлину. Нешто касније у њеном стану пронађена је и муниција.
- Ја нисам дао никакве информације полицији. А нисам ни једини који ју је тражио - рекао је Колборн за берлински „Тагесцајтунг“.
Истина је да је последњих година било више покушаја да се уђе у траг Данијели Клете.
У новембру прошле године, истражитељи су, након једне дојаве, држали на оку њен стан у Берлину. Истовремено су и новинари подкаста „Легион“ трагали за Клете, а у октобру су замолили Колборна да анализира фотографије из 2017. на којима је наводно била Клете.
Колборн је за претрагу користио вештачку интелигенцију, односно програм који пореди лице на фотографији с фотографијама на интернету, пре свега на друштвеним мрежама.
- Цео процес је трајао око 30 минута. Дакле, од потраге за лицем Данијеле Клете, до хипотезе да су фотографије старије жене снимљене у једном бразилском културном центру, највероватније фотографије Данијеле Клете - каже Колборн.
Да би био сигуран, резултате је проверио уз помоћ још једног програма.
- Према софтверу, на обе слике је била иста особа. Сматрао сам да је резултат вероватан и то сам рекао новинарима подкаста. Препоручио сам им да прате тај траг - рекао је.
Један од програма који је Колборн користио зове се „PimEyes“. Свима је доступан, а он га је, каже, платио само 30 евра. Програм користи вештачку интелигенцију да пронађе везе између различитих фотографија на интернету и тако прати људе на различитим сликама. Ако је фотографија јавно доступна, „PimEyes“ може да је чита и анализира.
Ово није први пут да употреба софтвера за препознавање лица доспева на насловне стране, о чему је и DW више пута извештавао у последњих неколико година.
Поставља се питање како је Мајкл Колборн, човек који чак и не зна немачки језик, могао за пола сата да пронађе терористкињу, а немачка полиција за 30 година није? Односно, зашто полиција није користила такав програм у потрази за Данијелом Клете?
Зато што их кочи закон о заштити личних података.
- Програме које су користили новинари и истраживачи, полиција сме да користи само у ограниченој мери или под посебним условима - објашњава Данијела Беренс, министарка унутрашњих послова Доње Саксоније.
Она притом наглашава да је полиција самостално ушла у траг Данијели Клете, то јест, да успех потраге нема никакве везе с истраживањем подкаста.
- Већ дуго се залажем да нашим безбедносним органима обезбедимо модерније методе надзора, омогућимо употребу вештачке интелигенције и наоружамо је овлашћењима која су компатибилна с владавином закона и слободним друштвеним поретком - рекла је Беренс.
С њом се слаже и председник Савезног синдиката полиције Јохен Копелке.
- Није нам јасно зашто полицији није дозвољено да користи тако користан софтвер у доба вештачке интелигенције, аутоматизације и дигитализације - рекао је Копелке и указао да су полиције у другим, суседним државама ЕУ у том погледу већ далеко напредовале.
Он се такође залаже да се технологија за препознавање лица користи на железничким станицама, аеродромима и фудбалским стадионима.
Огласила се и опозиција. Александер Тром из редова Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) рекао је да владајућа коалиција коначно мора да престане да не верује нашим полицајцима и мора да их опреми вештинама које су у 21. веку неопходне.
Посланик владајућих Либерала (ФДП) Константин Куле сматра, међутим, да је полицијска употреба софтвера за препознавање лица „веома проблематична“.
- Грађани морају бити у могућности да се крећу у јавном простору, а да не могу да буду идентификовати на сваком кораку - каже он.
Истраживач Михаел Колбурн сматра да је у сваком случају неопходна друштвена дебата о томе да ли и како користити такве програме.
- Мислим да органи за спровођење закона не би требало да постављају камере у стилу Орвелове ’1984.’ и да свуда користе софтвер за препознавање лица. То би било страшно. Али, мислим да полиција треба боље да се упозна с дигиталним технологијама - каже Колбурн.
А на питање, да ли га муче етичке сумње због тога што је његово истраживање можда последично довело до хапшења Данијеле Клете, Колбурн одговара:
- Не. За њом се већ трагало и то не због лажних оптужби. Али, можда бих више волео да сам уместо тога пронашао неколико одбеглих неонациста - закључио је.
Извор: Србија Данас/Дојче Веле/Аутор: Иван Ђерковић