ЈАНА И ЊЕН БРАТ ИЗАЗВАЛИ СТРАШНУ АВИОНСКУ НЕСРЕЋУ: Деца пилота УСМРТИЛА много породица, отац направио КАРДИНАЛНУ грешку

23. марта 1994. године Кузбас је потресла страшна трагедија: неколико километара од Междуреченска срушио се Ербас А310-308, који је летео из Москве за Хонкгонг. Свих 75 путника и чланова посаде је погинуло.

Лет по реду вожње

Све се одвијало као и обично. Лет СУ593 авио-компаније 'РАЛ' у саставу 'Аерофлота', узлетео је са престоничког аеродрома 'Шереметјево'. У авиону који је носио име композитора Михаила Глинке налазили су се држављани Русије, Кине, Хонгконга, Тајвана, Индије, САД и Велике Британије. Међу путницима била су и деца резервног капетана авиона Јарослава Кудринског.

Лет се одвијао без изненађења. Неколико сати касније, када се авион већ налазио у рејону Новокузњецка, у кабину су пуштена да уђу деца. Тринаестогодишња Јана и петнаестогодишњи Ељдар су једно за другим сели на капетаново место. Девојчица је на питање оца да ли ће возити авион одмах одговорила да неће. Угледавши светла града кроз прозор, пожурила је да напусти кабину. А њен старији брат је управљач притиснуо нешто јаче. Због тога се, а да посада то није приметила, искључио аутопилот. Није се чуо звучни сигнал који би указао да нешто није у реду. Ељдар је убрзо приметио да се авион јако нагнуо надесно. Не сумњајући да је проблем у техници, пилоти нису могли да схвате зашто авион као да покушава да се припреми за слетање.

Други пилот је покушао да спасе ситуацију, команде је давао Кудрински, Ељдар је, и даље седећи за командама, покушавао да поступи у складу са њима. Због преоптерећења није могао одмах да устане са седишта и уступи место одраслом. Све се дешавало великом брзином, авион је брзо губио висину и падао. А када су успели да зауставе пад, пилоти нису одмах могли да се оријентишу где се налазе.

• Окрећи налево! Налево! Налево! Ево је земља! Ељдаре, дижи се! Дижи се! Дижи се! Дижи се, кажем! Пун гас!" – то су практично последње речи које су остале снимљене у 'црној кутији' после несреће. Авион 'Глинка' се забио у врхове дрвећа на брду у близини планине Алатау код Новокузњецка и пао. Био је потпуно уништен, а пожар је довршио посао. Путници и посада су погинули.

Блесак на небу

Одмах се посумњало на најгоре. После Новокузњецка посада се више није јављала. Ноћна патрола саобраћајне полиције уочила је авион у пламену који је пролетео над градом. А нешто касније у затворској колонији Мали Мајзас приметили су блесак на небу и одлучили да крену у том правцу. Био је то тешко приступачан терен: шума и мочварно тло, а осим тога у Западном Сибиру је владала зима. У просеку је температура у то време била -20 степени.

На место несреће спасиоци су стигли тек око шест ујутро. Оно што су видели дубоко их је потресло. Изломљени угљенисани остаци авиона били су покривени снегом натопљеним авио-горивом. Свуда је лежало поломљено дрвеће, разбацани делови тела и ствари. Остаци авиона наставили су да горе током још четири дана.

Последњи Глинка

Записи са 'црних кутија' дешифровани су у Француској, што је омогућило да се реконструише ток трагичних догађаја и да се схвати како је тако нешто могло да се догоди са једним од најбезбеднијих авиона. Истрага узрока несреће трајала је годину дана. Закључак је гласио да је узрок непажња и стицај несрећних околности: деца којој не само да је дозвољено да уђу у кабину, него и да седну за команде, погрешни и неусаглашени поступци пилота, непажња услед које нико није приметио светлосни сигнал који указује да је аутопилот искључен, неприпремљеност посаде за рад у екстремним ситуацијама.

Реконструкција догађаја је показала: у случају да пилоти нису могли да преузму контролу над авионом, аутопилот би сам вратио авион у нормалу. Протекло је тридесет година од несреће. У документацији за авион А310 стоји упозорење да се аутопилот у одређеним околностима може искључити. Име Михаила Глинке 'Аерофлот' више никада није дао ниједном авиону.

Извор: Србија Данас/Russia Beyond