ДЕСЕТ РАТОВА БУДУЋНОСТИ: Ово су сукоби који могу запалити свет! (ФОТО)

Векови пролазе и пуно тога се мења на свету, али ратови никада не престају. Крајем 20. века многи у свету су мислили да ратова више неће бити, али наравно погрешили су. Терористички напади 11. септембра 2001. на њујоршке куле најавили су насилан улазак у нови миленијум. Избили су многи ратови од којих су најек били они у Авганистану, Ираку, Грузији, Либији, Сирији и Украјини.

У свету данас постоји доста жаришта која се лако могу претворити у ратове који, ако се остваре, могу запалити свет. У овој анализи се издваја 10 потенцијалних ратова од Западне до Источне хемисфере, што не умањује могућности избијања сукоба на другим локацијама.

Амерички бомбардер СМРТИ: Пентагон коначно ПРИЗНАО, трагичан крај 100 ирачких цивила

Први могући рат је грађански рат у Венецуели

Он је чак најверојатнији. О Венецуели се већ пуно писало протеклих година. Мало која релативно мала земља је стално присутна у медијима попут Венецуеле. Социјализам 21. века којег је у пракси лансирао бивши председник Хуго Чавез и највеће светске нафтне резерве ставиле су државу на северу Јужне Америке у први план. Међутим, поселднмје три године земља је погођена насилним протестима десничарске опозиције коју предводи Округли стол за демократско јединство (МУД) против социјалистичких власти (ПСУВ) на челу с Чавезовим наследником Николасом Мадуром. 

Поделе у венецуеланском друштву постоје већ деценијама, али оне су се нагло интензивирале за време Чавезове популистичке владавине. Међутим, све је било у реду док је државна благајна имала новца за широке социјалне програме и субвенције свега и свачега.

Од почетка 2014. до данас широм земље избијају таласи антивладиних протеста због несташица, високе инфлације и насиља. Тим насилни протестима не назире крај и Венецуела би могла постати поприште грађанског рата попут Сирије.

Други потенцијални сукоб прети Куби

Куба је једна од ретких преживелих једнопартијских комунистичких држава на свету. Владавина Фидела Кастра је успостављена давне 1959. и испрва није била комунистичка али је у идућим годинама извршена комунизација. 2006. године власт је преузео Раул Кастро који се показао као прагматичан вођа који је започео процесе либерализације економије и репресивног сустема.

ПУТИН СПРЕМА УДАРАЦ АМЕРИКАНЦИМА У ЛИБИЈИ! Један човек је његов најјачи АДУТ! (ФОТО/ВИДЕО)

Најзначајнија промена током његове владавине је "одлеђивање" хладноратовских односа са САД-ом. Хавана и Вашингтон поново су успоставили дипломске односе и кренули путем нормализације. Иако још није познато којим путем ће кренути Куба након одласка браће Кастро, сигурно је да комунистичком режиму прети крах.

Кубански револуционарни режим губи на идејама и шарм. Процеси последњих година показују да иду у правцу "Кубанског пролећа". Тражење социоекономских промена и помирење са САД-ом јако подсећају на СССР у време Горбачова или на Гадафијеву Либију.

Аналитичари сматрају да ће највероватније Куба ићи стопама Кине, Вијетнама и Лаоса који су кренули у економску либерализацију, а задржали комунистичке режиме. Проблем с Кубом је што је преблизу САД-а и што Американци И даље апсолутно желе свргнути антиамеричку власт на острву удаљеном око 90 миља од Флориде. Велика је вероватноћа да би у следећих 10 година на оствру могла избити унутрашња побуна подржана од стране САД-а.

СТИГЛА ОСВЕТА ВАШИНГТОНА? Чим је Дутерте окренуо леђа, ИС покренула рат на Филипинима!

Грађански рат у Америци

Управо су Сједињене Државе трећа земља коју би могао задесити рат. Премда избијање грађанског рата још није реалполитичка опција, њу не треба искључити. Америчко друштво је врло подељено по разним цртама. Политичко-идеолошке, расне, социјалне, регионалне и друге поделе озбиљно прете највећој светској сили и не смеју се занемарити. 

Америка је жестоко политички подијељена између либерала и конзервативаца које представљају Демократска и Републиканска странка. Двостраначки систем је тако поларизован да се у њему не може пронаћи консензус чак ни у најважнијим питањима осим у спољној политици јер све власти желе сачувати америчку изузетност и положај силе број 1 у свету.

Економски проблеми су велики. САД доживљава стални пад економског раста, а према подацима Уреда за попис становништва САД-а, 15% укупне популације је сиромашно. Изражено у бројкама, 47 милиона Американаца налази се испод савезног прага сиромаштва.

Трамп критиковао НАТО: 23 од 28 чланица не даје довољно за ОДБРАНУ!

Расни проблеми такође су велик проблем Америке. Инцидент у Фергусону 2014. и све оно што је уследило показало је да је црначка популација (али и друге мањине) и даље итекако дискриминисана по питањима полицијског насиља, запослења, положаја у друштву, итд.

Регионалне разлике између савезних држава такође су велики проблем па зато и долази по настојања какви су Калегзит и Текзит. Свему томе треба додати и Доналда Трампа који додатно поделио америчко друштво. У блиској будућности ратови у САД-у сигурно неће избити, али у далекој будућности такви ратови су могући под повољним околностима.

Четврти могући рат је општи рат на Блиском истоку

Арапско пролеће 2011. неповратно је променило не само Блиски исток и северну Африку већ и цели свет. Почетне наде да ће народни покрети окончати диктаторске владавине, корупцију, повећати политичко учешће и довести до већих економских слобода брзо су угушене кроз снагу тамошњих режима, замену једне ауторитарне владе другом, или су се наде претвориле у ноћне море грађанских ратова попут оних у Либији и Сирији.

ШОКАНТНА НАЈАВА ИЗ АМЕРИКЕ: Курдистан УСКОРО постаје НЕЗАВИСНА ДРЖАВА! (ВИДЕО)

Једина истинска демократска промјена догодила се у Тунису.

Јасно је да су иза арапских револуција и онога што је уследило стајале спољне силе са својим интересима. Посебно се истиче важност Саудијске Арабије, Ирана, Турске, САД-а и Русије.

Постоји велика опасност ако би се садашњи грађански ратови у Сирији, Либији, Јемену, Ираку и Авганистану претворили у један општи рат у којем би с једне стране биле сунитска Саудијска Арабија, а с друге шиитски Иран, а у ширем контексту Русија и САД.

Пети потенцијални сукоб је грађански рат у Македонији

Данашња Македонија је дефинисана Охридским споразумом из 2001. који је зауставио оружане сукобе Македонаца и Албанаца. За једне је овај споразум допринео изградњи мултиетничке Македоније, гарантовао и унапредио права мањинских етничких заједница, док други сматрају да се треба још пуно радити на његовој примени, а има и оних који сматрају да је овај споразум извор међуетничке нестабилности. Испада да су потоњи у праву јер је Македонија све само не стабилна држава.

РАТ ЈЕ ПОЧЕО! Дутерте ПОСЛАО војску на џихадисте Исламске државе! Убијено 13 терориста! (ФОТО)

Тензије између Албанаца и Македонаца усијане су. Земљу стално погађају протести насилни упади у парламент и сличне неугодности. 

ЕУ и САД подржавају македонску левицу и албанске странке а неки утицајни креатори политике у Вашингтона отворено заговарају распад Македоније и стварање Велике Албаније која би укључивала Албанију, отето Косово, делове Македоније, Србије и Црне Горе те чак И Грчке. Албанци су важни савезници Запада на Балкану па је логично да западњаци иду њима на руку и подржавају албанске претензије како би се сузбили утицаји Русије и Кине. Македонски котао могао би постати крвав ако се ускоро не почне налазити трајније решење.

Обнављање грађанског рата у БиХ

Исто важи и за Босну и Херцеговину којој прети обнављање грађанског рата који је заустављен Дејтонским споразумом 1995. Иако је потписан мир, три стране заправо никада нису схватиле споразум као крај приче већ само као друго полувреме за остварење својих ратних циљева.

Више од 20 година у земљи влада хладноратовско расположење које може постати прави рат. Већинске доминантне српске странке желе одцепљење од БИХ, бошњачке укидање ентитета и стварање унитарне и централизоване БИХ, а хрватске странке желе свој ентитет.

Три непомирљиве опције. Стога није ни чудно да већ више од 20 година три стране не могу пронаћи консензус нити о једном битном питању. БИХ је данас пуно ближа дезинтеграцији него интеграцији.

Ирачани незадрживо НАПРЕДУЈУ према Сирији! Добили ДОЗВОЛУ да УЛЕТЕ у Деир ез Зор! (ФОТО/ВИДЕО)

Седми потенцијални рат је рат између САД-а (НАТО) и Русије

Од почетка 2014. односи Москве и Вашингтона су пали на невероватно ниске нивое и многи су говорили да је питање времена кад ће Трећи светски рат избити. То се није догодило, али ратови у Сирији и Украјини уназадили су односе између суперсила.

Због нуклеарних капацитета оба табора и других разорних војних потенцијала апсолутни рат је немогућ. Осим тога, и САД и Русија су довољно медијски слободне земље да би данас врло тешко било мотивисати њихово становништво за тотални рат и покушај освајања и уништења противника. Такву потпору јавног мијења у демократским државама је немогуће добити.

БУРЕ БАРУТА НА КАВКАЗУ: Колико је заиста јака руско-чеченска братија?

Москва и Вашингтон у будућности ће и даље водити прокси ратове као што их и данас воде у Сирији и Украјини. Ако и дође до директног рата, америчко-руски рат би се водио у некој трећој земљи или неутралном терену. И тај рат би био ограничених размера, али свеједно опасан.

Осми могући рат је рат између Индије и Пакистана

Од осамостаљења обе државе од Британског царства непосредно након Другог светског рата, односи између Њу Делија и Исламабада су комплексни и обежени сталним напетостима и сукобима.

Највећи проблем произлази из чињенице да је Индија секуларна држава с хиндуистичком већином, а Пакистан исламска република. Две државе су водиле три велика рата и један необјављени рат (Каргилски рат 1999.). Главни предмет сукоба је спорна регија Кашмир која је иако већински муслиманска сплетом околности 1947. постала део Индије.

Обе државе седамдесетих година развиле су нуклеарно наоружање због сталних напетости. Будући да Индијци не одустају од националистичке политике а Пакистан од снова о освајању спорне регије, могућност рата је неискључива. Остаје нада да једино при евентуалном сукобу неће бити кориштена нуклеарна оружја која би имала грозан учинак због густе насељености обе земље.

Хаосу у Бразилу се не види КРАЈ: Хиљаде демонстраната траже ОСТАВКУ председника!

Девети потенцијални рат је рат у Јужнокинеском мору

Ту би дошло до рата Кина против скоро свих својих суседа због поморске територије. Највећи територијални спорови су око Спратли, Парацелских и Пратас острва као и око Скараборо гребена, али и око других гребена, острва и граничних линија на мору.

Спорне воде осим свог важног геостратешког и трговинског положаја обилују нафтом и природним гасом. Наиме, процењено је да се у Јужнокинеском мору налази 11 милијарди барела нафте и 190 трилиона кубних метара природног гаса. Не треба посебно напомињати да су спорне воде богате рибом која је изузетно важан производ на брзорастућим азијским тржиштима.

Насипање вештачких острва, гребена, лука, писти и војних постројења начини су којим се Кина шири морем за које сматра да јој припада. Захтеви у Јужнокинеском мору довели су Пекинг до сукоба са скоро свим суседима и до напетих односа са Америком. Вијетнам, Филипини, Малезија, Тајван и други војно немају никакве шансе против Кине, али сви зато имају подршку САД-а. Могући рат Кине са суседима би се могао претворити у рат Кине и Америке, а економске последице по свет биле би катастрофалне.

Последњи десети могући рат везан је за Корејско полуострво

Горуће питање Северне Кореје не силази с насловних страна медија широм света због нуклеарног и балистичког програма као и ратнохушкачке реторике на релацији Вашингтон-Пјонгјанг. Међународни рат Северне и Јужне Кореје с учешћем сила попут Кине и САД-а је мало вероватан из неколико разлога. Једноставно, Корејско полуострво и источна Азија толико су развијена подручја да више не погодују ужасном рату.

Зауставити Кима по сваку цену: Хоће ли Амери кренути војно и изазвати трагедију?!

Међутим,"Севернокорејско пролеће" јесте реалан сценаријо, додуше не још, али у будућности свакако. Кад би народ Сјеверне Кореје пробио медијску блокаду и знао колико је Јужна Кореја развијенија и напреднија земља од њихове остао би у неверици.

Унов режим још увек успева да држи своје грађане у медијској изолацији, али с развојем технологије попут рачунара, двд-а, УСБ стикова, мобилних телефона, све је теже сакрити истину. Мало по мало ипак репресивна оштрица режима посустаје па је за десетак година могуће очекивати плодно тло за револуцију. Управо знање како се живи изван Северне Кореје, посебно на јужном делу Корејског полуострва, би за комунистички режим био кобан.

Утешно је то да ако до грађанског рата дође он ће бити кратак јер спољним силама није у интересу дестабилизација супер развијене источне Азије.