Животињска врста која готово да није видела сунца: Да ли сте знали да је дан некад трајао свега неколико сати?

Уколико се осећате као да је дан прекратак да бисте урадили све што сте наумили, помислите на диносаурусе - њихов дан био је још краћи.

Дану који траје 24 часа прилагођена је биологија свих сисара, наша технологија као и култура. Али, није увек било тако.

- Дужина дана на Земљи се полако увећавала током већег дела Земљине 4,5 милијарде година дуге историје, а све захваљујући Месецу - каже др Роузмери Мардлинг, астрофизичарка са Универзитета Монаш.

- Разлог је тај што Месец покушава да успори Земљину ротацију. Земља се окретала око своје осе знатно брже у временима када је Месец тек настајао.

Када се Месец формирао, дужина дана на Земљи била је врло кратка - дан је трајао два или три сата, а много ближи Месец тада би направио круг око наше планете за свега пет сати.

Како нас је онда Месец успорио?  То има везе са гравитационом силом и преношењем момента импулса.

- Гравитационо повлачење Месеца врши силу на Земљу која преноси угаони моменат своје ротације у орбиту Месеца - каже Мардлинг и додаје:

- Притом, Земља благо успорава, а Месец се полако одмиче од Земље.

Могуће је измерити брзину повлачења Месеца, јер рефлективни панели на Месецу омогућавају фине калибрације.

Оне показују да се Месец тренутно удаљава између једног и два центиметра годишње. Исто тако, знамо и да се Земљина ротација успорава.

Време диносауруса

Колико је онда дан трајао у доба када су Земљом ходали диносауруси?

- Динусауруси су живели пре око 100 милиона година, што по тренутној стопи продужавања дана износи и до 2.000 секунди. То је мање од једног сата. Међутим, стопа ротације вероватно је била већа у прошлости - додаје она.

Геолошки докази могу нам помоћи да прецизније одредимо ово време.

Трагови које је за собом остављала плима могу да покажу дневне, месечне и сезонске циклусе у наизменичним наслагама песка и муља. Ови докази показују да је дан пре 620 милиона година трајао 21 сат.

Будући да су диносауруси живели у доба мезозоика, од пре 250 милиона до пре 65 милиона година, дужина дана је у неком тренутку износила 23 сата. У то време, Месец је такође био ближи Земљи.

Земљотреси и дужина дана

Месец није једини фактор који је одиграо своју улогу у продужетку дана; случајни земљотреси такође могу утицати, али незнатније.

Они то чине мењајући Земљин момент инерције, који дефинише како се маса распоређује унутар земље. Принцип очувања момента импулса значи да промена момента инерције доводи до промене центрифугалне силе.

Замислите да је Земља направљена од мноштва циглица. Положај сваке циглице могуће је измерити у односу на осу ротације.

Уколико квадрирате дистанцу сваке циглице од Земљине осе, умножите је са њеном масом, и овај прорачун извршите за сваку циглицу, добијате момент инерције.

Уколико би се циглице само мало помериле, резултат би био другачији, и управо то је оно што се може догодити током великих земљотреса.

Будућност?

Небески плес Месеца и Земље трајаће још милијардама година.

Овај процес се завршава када се дужина дана на Земљи изједначи са дужином лунарног месеца, који данас износи  29,5 земаљских дана.

Према прорачунима Роузмери Мардлинг, ово ће се догодити када лунарни месец буде износио 45 дана.

Месецу ће тада бити потребно 45 дана да заврши пуну ротацију око Земље, а Земљи 45 дана да се окрене око своје осе, за шта јој данас треба 24 сата.

У том тренутку, Земља ће Месецу увек показивати исту страну, баш као што то Месец данас чини Земљи.

- Међутим, то је толико далека будућност, да ће до тада Сунце већ постати црвени џин - каже др Мардлинг.

А ако човечанство којим случајем тада још увек буде постојало, имаће знатно веће бриге од дужине дана.