ДОЧЕКАЛИ СМО АПОКАЛИПСУ И КРАЈ СВЕТА?! Торнадо руши све пред собом у центру града, ПРЕТИ ЛИ ОВА НЕПОГОДА И СРБИЈИ? (ВИДЕО)
Оваква појава није неуобичајена ни у нашем региону, а нарочито у севернијим деловима Србије, који попут Чешке имају умерено-континенталну климу.
Силовито невреме са екстремним појавама попут вихора и "лоптица" града већих од тениских, пречника и до 7-8 центиметара, захватио је северни део Ломбардије и Венето - између четвртка увече и петка ујутру.
ЈЕДНОЈ ОСОБИ СЕ ИЗГУБИО СВАКИ ТРАГ У СУПЕРЋЕЛИЈСКОЈ ОЛУЈИ! Покренута потрага, синоћни удар за епилог имао седам повређених
УЖАС ПОСЛЕ ПОНОЋИ! Више од 10 особа повређено у тешкој саобраћајној несрећи на магистрали
УДАРАЈУ ГРОМОВИ, ПАДА ГРАД ВЕЛИЧИНЕ ЈАЈЕТА... Српску погодила незапамћена олуја - погледајте овај хаос (ВИДЕО)
У петак ујутру у североисточном делу Милана појавио се и торнадо. Јак ветар рушио је стабла, град је оштетио аутомобиле и кровове, а путеви су поплављени. На два крова избио је пожар те их је ударио гром.
Катастрофална непогода шокирала је Италију, а многи се питају како је могуће да се торнадо десио на европском тлу. Иако већина људи феномен торнада везују за Америку, оваква врста олује може се, мада врло ретко, десити и у Европи. Заправо, торнадо је до сада забележен на свим континентима осим Антарктика.
Према дефиницији, торнадо представља интензиван ваздушни вртлог у облику левка или цеви, који достиже невероватно велику брзину током ротације, а протеже се све од облака до тла. Његов настанак везује се за нагло загревање ваздуха усед којег се формирају управо облаци кумулонимбуси, који погодују и стварању самог торнада.
Оно што је карактеристика за овакву појаву јесте брзина разорног ветра у вртлогу који неминовно прати овакву појаву, што нарочито долази до изражаја у насељеним подручјима која због тога трпе велику штету. Према мерењима, брзине ветра током појаве торнада могу прећи и 400 км/х. Што се тиче самог трајања, торнадо може трајати од неколико секунди па све до једног сата, мада у ретким ситуацијама може и да премаши то трајање.
Иако је торнадо као појава карактеристичан за подручје Америке, где се забележи око више од хиљаду пута годишње, он је и за Европу ретка, али не и неуобичајена појава. У Европи се сваке године појави око 300 торнада, најчешће од Француске према централном делу континента, али Чешка се не налази на европској "алеји торнада" како је метеоролози зову.
Нешто чешће се дешавају у Италији и Грчкој, где се топли и влажни медитерански ваздух сукобљава са хладним и сувим ваздухом изнад планина. Појава торнада је нешто ређа на западу и у централнм делу континента, али се може десити, ко што се види на примеру Чешке.
Према подацима научника који су израдили студију под називом "Торнадо у Европи: Опасност која се подцењује", наводи се како је од 1950. па до 2015. године торнадо забележен укупно 5.478 пута и то у 42 европске државе.
У склопу анализе, метеоролози су се осврнули и на ситуацију у свакој држави Европе, па су нагласили како је до 2015. године највећи број торнада погодио Немачку, њих укупно 1.027, а повређено је више од 670 становника. Након Француске, торнадо је најчешће погађао Русију, Франуцску, Шпанију и Велику Британију.
Оваква појава није неуобичајена ни у нашем региону, а нарочито у севернијим деловима Србије, који попут Чешке имају умерено-континенталну климу.
Торнадо у летњим месецима настаје управо у континенталним деловима умерених ширина, у којима се налази већи део Европе, Северне Америке и Аргентине. У Србији се то нарочито односи на Војводину и планинске пределе. Појава торнада је званично забележена у околини Инђије, Сомбора, Зрењанина, Јагодине, Ваљева, Нове Вароши, као и пре неколико година у Борчи, а тада се дешавало да нанесе велику штету, нарочито у сеоским срединама.
Иако торнадо у Србији може да нанесе велику штету и разарања, он је само најблажи облик правих торнада и Америци. То што грађани Србије имају прилике да виде на овом поднебљу је такозвани левкасти облак или пијавица у покушају. Када овакав облак дотакне тло, онда постаје пијавица или торнадо. Овакав облак док не додирне тло не изазива штету, а после спуштања на тло долази до штете која зависи од многих метеоролошких услова.
Како је климатолог Владимир Ђурђевић једном приликом рекао, торнада се на нашем поднебљу не појављују толико често, међутим, климатске промене повећавају ризик да овакви догађаји постану чешћи и интензивнији. Разлог је тај што је данас температура топлија за један степен, а ваздух може у себи да садржи седам процената више водене паре, која представља гориво за све те процесе у атмосфери.