ДРАМА У ЕВРОПСКОЈ ДРЖАВИ Председница рекла да би "гласала за уједињење с Румунијом", па изазвала гнев: Пљуште оптужбе за ВЕЛЕИЗДАЈУ и захтеви за оставку

- Гласала бих за уједињење с Румунијом. Погледајте шта се данас догађа у Молдавији и у свету. За малу земљу попут Молдавије све је теже преживети као демократска и суверена држава и одупрети се Русији - рекла је председница Маја Санду 11. јануара у интервјуу за британски podcast The Рест ис Политицс, који је трајао више од сат времена. Међутим, само је та изјава изазвала пажњу.

У истом интервјуу председница Републике Молдавије је признала да, према анкетама, већина грађана тренутно не би подржала уједињење с Румунијом. Зато Кишињев као најреалнију опцију, коју подржавају и бирачи, сматра приступање земље Европској унији, пише Дојче веле.

Социјалисти и комунисти траже смену Санду

Игор Додон, председник највеће опозиционе странке - Странке социјалиста Републике Молдавије - и бивши председник државе, одмах је оштро критиковао изјаву Маје Санду. Оптужио ју је да сања о томе да постане лидерка неке нове румунске државе. Према његовим речима, води се егоистичним мислима о својој будућности.

Странка социјалиста објавила је 13. јануара саопштење у којем се "због претње опстанку Молдавије као независне државе" захтева да се Санду одмах смени.

Социјалисти позивају Главно државно тужилаштво и безбедносне службе да без одлагања покрену истрагу због "велеиздаје". Такође позивају "све родољубиве снаге" да оставе по страни тактичке разлике и уједине се.

Комунистичка странка земље, која последњих година губи популарност, објавила је слично саопштење. Изјаву молдавске председнице назива "чином велеиздаје" и "грубим кршењем председничке заклетве".

"Спаситељи молдавске независности и идентитета"

- Странке у кризи хватају се за идеју да су последњи спаситељи молдавске независности и идентитета - каже Андреј Курарару, стручњак за безбедност с аналитичке платформе WatchDog, коментаришући реакције молдавских опозиционих странака.

Притом истиче да Маја Санду није рекла ништа ново и да се више пута слично изразила од 2016.

Стручњак подсећа да је Државни савет 1918., непосредно након проглашења Молдавске Народне Републике, одлучило да припоји територију Румунији, у чијем је саставу остала до 1940., када ју је анектирао Совјетски Савез.

Стога је, каже Курарару, тема поновног уједињења с Румунијом стална тема у молдавској јавности још од распада Совјетског Савеза и проглашења независности Молдавије 1991.

Већина становника Републике Молдавије говори румунски, који је једнак молдавском. Разлика је у томе што се у молдавском не користи латиница него ћирилица. Курарару истиче да подршка уједињењу с Румунијом варира зависно од политичког контекста и војних пријетњи, али никада не пада испод 30 одсто.

- Изјава Маје Санду спољнополитичка је порука како би Москва схватила који би се сценарио могао применити у случају војне инвазије - тврди стручњак, а преноси Дојче веле.

"Исцрпљеност на граници опстанка"

Процене Андреја Курараруа потврђују анкете иДата и ИМАС-а, двају најважнијих института за испитивање јавног мњења у земљи, спроведене прошлог лета. Показују да отприлике трећина испитаних молдавских грађана подржава уједињење с Румунијом.

Политиколог Виталие Андриевши из Кишињева напомиње да је изјава Маје Санду била формално пажљиво и коректно формулисана, али је неочекивано изазвала велику пажњу, што се може тумачити као политички и психолошки сигнал који упућује на "исцрпљеност на граници опстанка".

Према његовим речима, њен мандат обележен је низом криза - од пандемије коронавируса преко систематског притиска Русије до рата у Украјини.

Истовремено, сва одговорност лежи искључиво на Санду, која ужива и највећу подршку у земљи. Чланови њеног тима, тврди Андриевши, често су избегавали преузимање одговорности, препуштали одлуке надређенима или стварали привид активности, због чега је председница често морала сама да интервенише.

- Да је руска војска стигла до граница Молдавије, више од 70 одсто Молдаваца гласало би за уједињење с Румунијом из чистог инстинкта преживљавања. Међутим, кључно питање је да ли је Букурешт на то спреман - наглашава Андриевши.

О томе се јавно не говори, али је од централне важности, јер би то значило велике социјалне трошкове - пензије, плате, улагања - као и решавање кризних регија попут Гагаузије и Придњестровља.

Молдавија данас, према Андриевшију, има слабе институције, рањиву економију и додатне територијалне проблеме. Како би се успоставио ред, потребне су реформе у којима Европска унија пружа важну подршку.

Зато он изјаву Маје Санду не тумачи као позив на стварно уједињење с Румунијом. По његовом мишљењу, то је пре упозорење да је државни систем преоптерећен и да се руководство земље, које се предуго налази у режиму преживљавања, приближава својим границама.

Србија Данас/DW