Рат на Балкану само што није кренуо? Две НАТО чланице на ивици сукоба, подигнут један од најмоћнијих ПВО система

Израел и Грчка потписали су уговор вредан око три милијарде евра о изградњи вишеслојног система противваздушне и противракетне одбране, који ће у Грчкој носити назив „Ахилов штит“.

Према израелском Министарству одбране, реч је о највећем одбрамбеном споразуму две земље до сада и једном од највећих војних уговора те врсте.

Споразум долази у тренутку када су односи Атине и Анкаре поново под великим притиском, док аналитичари оцењују да Грчка посебно пажљиво прати убрзани развој турских дронова, ракетних система и других војних капацитета.

Грчка и Турска деценијама у спору

Грчка и Турска, иако су обе чланице НАТО-а, деценијама имају озбиљне несугласице око разграничења поморских граница у Егејском мору, економских зона и права на коришћење природних ресурса.

Додатне тензије изазвало је проглашење нових морских паркова у Егејском и источном Средоземљу, док Анкара и Атина истовремено настављају да јачају своје војне капацитете.

Истовремено су се погоршали и односи између Турске и Израела, посебно због рата у Гази и све израженијег ривалства две земље за политички и војни утицај у Сирији.

Због таквог геополитичког окружења, поједини војни аналитичари сматрају да ће први елементи новог грчког система бити распоређени управо према Егејском мору.

Зашто Атина сада толико улаже у одбрану?

Грчки министар одбране Никос Дендијас раније је отворено говорио да односи са Турском имају важну улогу у новом програму модернизације грчке војске.

После потписивања споразума са Израелом поручио је да су савремени ратови потпуно променили начин на који државе морају да планирају своју одбрану.

Балистичке ракете, беспилотне летелице, сателитске комуникације, сајбер напади и хибридно ратовање, према његовим речима, учинили су старе одбрамбене доктрине недовољним.

Аналитичари такође оцењују да Атину забрињава све напреднији турски програм беспилотних летелица.

Додатну димензију представљају регионални сукоби и чињеница да се у Грчкој налазе америчке војне базе, које би у случају шире ескалације на Блиском истоку могле постати стратешки важне мете.

Израел и Грчка све ближи војни партнери

Војна сарадња Израела и Грчке последњих година значајно је интензивирана.

Израелски министар одбране Израел Кац оценио је да две земље имају заједничке стратешке интересе и да се суочавају са сличним регионалним безбедносним изазовима.

Дендијас је нови систем описао као кључни део реформе грчких оружаних снага и као „свеобухватан систем одвраћања“.

План је да авиони, ратни бродови, копнени системи, дронови, сателити и радари буду повезани у јединствену мрежу способну да истовремено открива и прати велики број различитих претњи.

Шта је заправо „Ахилов штит“?

„Ахилов штит“ представља комбинацију неколико израелских противваздушних и противракетних система који заједно треба да штите грчки ваздушни простор од широког спектра напада.

Систем ће моћи да реагује на балистичке и крстареће ракете, борбене авионе, хеликоптере, као и мале беспилотне летелице.

Једна од кључних компоненти биће систем „Давидова праћка“, намењен пресретању тактичких балистичких и крстарећих пројектила, као и ракета средњег и већег домета.

Према доступним подацима, домет овог система може да износи између приближно 40 и 300 километара.

„Спајдер“ за авионе, хеликоптере и дронове

Други важан елемент биће израелски систем „Спајдер“.

Реч је о ракетном систему земља-ваздух пројектованом за борбу против циљева који лете на малим и средњим висинама.

Може да се користи против авиона, хеликоптера, дронова и вођених пројектила.

Барак MX као додатни слој заштите

Грчка ће добити и систем Барак MX, намењен одбрани од већег броја различитих ваздушних претњи.

Његов спектар дејства обухвата крстареће и балистичке ракете, авионе, хеликоптере и беспилотне летелице.

У зависности од коришћеног пресретача, домет може да се креће од неколико десетина до око 150 километара.

Израел шаље радаре и командни центар са вештачком интелигенцијом

Споразум обухвата и вишенаменске MMR радаре за надзор ваздушног простора.

Грчка би требало да добије и командни центар који ће објединити податке са различитих сензора и одбрамбених система.

Према најавама, у његовом раду користиће се и технологије засноване на вештачкој интелигенцији.

Договорена је и додатна куповина система „Дроне Доме“, намењеног заштити од беспилотних летелица.

Грчка улаже десетине милијарди у војску

Куповина израелског система представља део много ширег програма модернизације грчких оружаних снага.

Атина планира да до 2036. године уложи око 28 милијарди евра у модернизацију одбране.

Поред „Ахиловог штита“, планирана је и куповина 40 америчких борбених авиона Ф-35, као и нових фрегата из Француске и Италије.

Израелски системи биће испоручивани у фазама, а пуна оперативна способност очекује се у року од приближно три године.

Шта нови споразум значи за Турску?

За сада Анкара није званично реаговала на нови споразум Грчке и Израела.

Међутим, јачање војне сарадње између Грчке, Израела и Кипра већ дуже изазива пажњу турских власти, посебно због територијалних и поморских спорова у источном Медитерану.

Турска последњих година такође снажно развија домаћу наменску индустрију, укључујући дронове, ракете, ратне бродове и борбене системе.

Због тога се у региону све чешће говори о убрзаној трци у наоружавању између две чланице НАТО-а.

Турска се припрема и за најтеже сценарије

Према раније објављеним информацијама, турске институције разматрају различите сценарије могућих регионалних криза.

Турски министар одбране Јашар Гулер навео је да надлежне институције настављају припреме за могуће кризе, ескалацију тензија и рат у региону.

Управо због тога нови грчко-израелски споразум добија додатну тежину.

Иако званичници Атине и Тел Авива приликом потписивања нису директно означили Турску као разлог за набавку система, чињеница је да споразум долази у тренутку када се војна равнотежа у Егеју и источном Медитерану убрзано мења.