БЕЛИ ГОЛУБ ЋЕ ЈОШ ДУГО ЧЕКАТИ: Како је гас у водама Газе постао епицентар ВЕЛИКОГ сукоба на Блиском истоку
Нема мира на Блиском истоку
Новоизабрана влада премијера Бењамина Нетанијахуа је 2009. године наследила преговарачки застој око залиха гаса у Гази и енергетску кризу која се само заоштрила када је Арапско пролеће у Египту прекинуло 40 одсто снабдевања гасом. Растуће цене енергената које су уследиле су потом допринеле највећим протестима последњих деценија који су укључивали јеврејске Израелце.
Прочитајте и:
Међутим, као што је то био случај и у прошлости, Нетанијахуова влада је наследила потенцијално трајно решење проблема; огромно поље природног гаса откривено испод источног Медитерана. Израелски званичници су одмах изјавили како већина новонасталих резерви гаса припада израелској територији и при томе су игнорисали супротне тврдње Либана, Сирије, Кипра и Палестинаца.
Да су међународни односи споменутих држава бољи, ово неизмерно велико гасно поље се могло боље искористити заједно од свих пет страна.
Бењамин Нетанијаху честитао римокатолицима Божић из Јерусалима - "престонице Израела"
У три године које су уследиле открићу гаса, конфликт се чинио све више могућим. Либан је постао прво жариште. Почетком 2011. године израелска влада је најавила да ће започети са експлоатацијом двају поља која леже у спорним водама у близини израелско-либанске границе и која представљају 10 одсто целокупних залиха гаса.
Либански министар енергетике Гебран Басил је одмах запретио војним сукобом, тврдећи како његова земља неће "допустити да Израел или било која компанија која ради за израелске интересе црпи гас који спада у либанску зону". Хезболах, најмоћнија политичка фракција у Либану, је обећала ракетне нападе ако "само један метар" природног гаса буде извађен из спорних територија.
Од КОМАНДАНТА специјалних јединица до КОНТРОВЕРЗНОГ политичара: Ко је Бењамин Биби Нетанијаху?
Израелски министар ресурса је прихватио изазов, тврдећи како се сва спорна подручја заправо налазе унутар економских вода Израела те је изјавио да Израел неће оклевати коришћењем војне силе како би заштитио не само владавину закона него и међународно поморско право".
Пјер Терзијан, новинар који прати догађаје у нафтној индустрији, је на следећи начин коментарисао реалност конфликта:
У практичном смислу нико неће уложити у либански енергетски сектор у спорним водама. Не постоје либанске компаније способне за експлоатацију природног гаса, а уз то земља не располаже војном силом која би их могла заштитити. Међутим, Израел има способност и технологију за експлоатацију гаса и спреман је да прихвати такав ризичан пројект под заштитом израелске војске.
Наравно, Израел је наставио са истраживањем и бушењем два спорна поља, постављајући дронове како би заштитио своје инсталације. У међувремену, влада Нетанијахуа је уложила велике ресурсе у припрему за будуће војне сукобе на том подручју. Као прво, уз снажно финансирање од стране САД-а, Израел је развио противракетни одбрамбени систем "Гвоздена купола" који је делимично осмишљен како би пресрео ракете Хезболаха и Хамаса усмерене на израелске енергетске инсталације.
Такође је појачао и своју морнарицу, усредсредивши се на њену способност да спречи нападе на енергетске објекте на мору. Коначно, почевши од 2011. године, израелска влада је покренула ваздушне нападе у Сирији, како би, барем службено, спречили пренос напредних ракетних система Хезболаху.
Ипак, Хезболах је наставио да ствара залихе ракета способних за гађање израелских објеката, а 2013. Либан је направио свој потез. Почео је да преговара са Русијом, а циљ је био да руске енергетске компаније експлоатишу либанске залихе гаса, под заштитом руске морнарице.
До почетка 2015. године Израел је започео са експлоатацијом једног од два подручја гаса али у другом пољу операције су заустављене из безбедносних разлога. Амерички енергетски гигант Нобле Energy, ангажован од стране Израелаца, није желео да уложи потребних 6 милијарди долара у објекте који би били изложени нападима Хезболаха и потенцијално руске морнарице. На либанској страни, упркос повећаној руској поморској присутности у регији, нису започели никакви радови.
Ко год влада ХАРТЛЕНДОМ, влада ЦЕЛИМ СВЕТОМ: Теорија у којој лежи разлог надметања Русије и САД
У међувремену, у Сирији, која се налазила у пуном јеку рата, је дошло до друге врсте застоја. Власти Башара ал-Асада, који се суочавао с претњом различитих џихадистичких група, је преживео делимично и због војне подршке Русије у замену за 25-годишњи уговор за експлоатацију гаса у сиријским територијалним водама. Договор је предвиђао велико ширење руске поморске базе у лучком граду Тартус, осигуравајући далеко већу руску поморску присутност у Средоземном мору.
Док је присутност Руса очигледно одвратила владу у Јерусалиму од покушаја да преузме сиријске гасне залихе у мору, Израел је склопио уговор с америчком компанијом Гение Energy Цорпоратион како би лоцирали и развили нафтна поља на Голанској висоравни, сиријској територији који су Израелци запосели од 1967.
Суочавајући се са потенцијалним кршењем међународног права, влада Нетанијахуа се позвала на израелски суд који је пресудио да је искоришћавање природних богатстава на окупираним територијима легално. Истовремено, с циљем да се припреми на неизбежну битку с било којом фракцијом која би произашла из сиријског грађанског рата, Израел је почео са јачањем израелске војне присутности на Голанској висоравни.
Такође, у игру је ушао и Кипар, једина земља у регији која је имала право на део гасних залиха, а која није била у рату са Израелом. Кипарски Грци су дуго времена били у хроничном сукобу са кипарским Турцима, тако да није било изненађујуће да је откриће природног гаса изазвало три године дуги застој у преговорима на острву о томе шта треба чинити.
И Гватемала на страни Израела: Премештају амбасаду из Тел Авива у Јерусалим
У 2014. кипарски Грци су потписали уговор о истраживању са Нобле Energy-om, енергетским извођачем радова унајмљеног и од стране Израела. С друге стране кипарски Турци су потписали уговор са Турском како би истражили кипарске тврдње "све до египатских вода". Копирајући Израел и Русију, турска влада одмах је послала три ратна брода у подручје како би физички блокирала било какву интервенцију других земаља регије.
Као резултат тога, четири године маневрисања око новооткривених залиха у Средоземном мору су произвеле мало енергетских ресурса, али су довеле до међународног сукоба, покренули значајну војну присутност у регији и неизмерно појачали напетости.
Што се тиче израелског противракетног система Гвоздена Купола, тестираног током операције "Ретурнинг Echo", која је представљала четврти израелски војни покушај да се Хамас порази и да се уклони, између осталог, било каква палестинска "способност бомбардовања стратешких инсталација за гас и електрицитет у Израелу."
Ослобођени турски туристи приведени у Јерусалиму
Покренута у марту 2012., операција је поновила у мањеној мери катастрофалну операцију "Цаст Леад", док је Глоздена Купола постигла 90 одсто успеха против Хамасових ракета. Иако врло ефикасан, противракетни штит није био довољан да би се осигурала заштита изложених нафтних објеката земље. Наиме, само један директни погодак је могао да оштети или уништити крхке и лако запаљиве енергетске инсталације.
Неуспех операције Ретурнинг Echo да постигне своје циљеве је покренуо још један круг преговора, у којима су још једном Палестинци одбацили захтев Израела да контролише све енергетике и приходе намењене Гази и Западној обали. Палестинска власт је тада одлучила да следи пример Либана, Сиријаца и кипарских Турака и крајем 2013. потписала је "концесију за истраживање" с Газпромом, руским енергетским гигантом. Као и у случају Либана и Сирије, руска морнарица је представљала потенцијалну заштиту од израелског упада.
У међувремену, 2013. године, нови таласи губитка енергије су изазвали поремећаје широм Израела, што је довело до драконског пораста цена електричне енергије од 47 одсто. Као одговор, влада Нетанијахуа је разматрала могућност експлоатације домаћег шел гаса, али потенцијално загађење водних ресурса је изазвало противљење јавности.
У земљи која има веома јак високо технолошки сектор, искоришћавању обновљивих извора енергије се још увек није придала озбиљна пажња. Уместо тога, влада се поново окренула према Гази.
Путин ОСУДИО Трампову стратегију безбедности: Упозорава и има ЈЕДНУ ПОРУКУ за Вашингтон
Са спремношћу Газпрома да започне са развојем палестинских гасних залиха у Медитерану, Израелци су, по неким аналитичарима, покренули пету војну офанзиву, операцију Протецтиве Edge, како би присилили Палестинце на сарадњу. Иста је имала два главна циља везана за енергетику: зауставити палестинске и руске планове и коначно неутрализовати Хамасову ракетну способност у Гази.
Први циљ је очигледно испуњен када је Газпром одгодио (можда и трајно) свој споразум о развоју. Други, међутим, није успео, упркос досад невиђеном уништавању у Гази, уништити Хамасове ракетне залихе ни њихов систем подземних тунела, а Гвоздена Купола, упркос великом успеху, није постигла готово савршену ефикасност пресретања ракета потребну за заштиту предложених енергетских инсталација.
Јерусалим раздваја цивилизације: Путин и Ердоган покрећу свет против Трампа
Закључак
Након 25 година и пет неуспелих израелских војних операција, Газин природни гас је још увек под водом, а исто се може рећи и за готово сав гас у Средоземном мору. Међутим, ствари нису исте. У енергетском смислу, Израел је све очајнији, иако је знатно ојачао своју војску и морнарицу. Друге државе у регији које имају право на експлоатацију гаса су пронашле веће и моћније партнере, попут Русије и Турске који би им могле помоћи у јачању њихових привредних и војних потреба. Све то несумњиво значи да је првих 25 година кризе око природног гаса у Источном Медитерану био само почетак. Стога је за очекивати да ће тај енергент бити и у будућности предмет потенцијалног међународног конфликта с непредвидљивим последицама.