Европа гола пред руским пројектилима? Француска у страху, Макрон тражи оружје које не постоји

Француски председник Емануел Макрон поручио је да Француска и Европа морају да развију оружје које ће представљати одговор на руску ракету Орешник. Ова изјава изазвала је бурне реакције у Француској, али и ЕУ.

Макрон: Треба нам ново оружје

-По други пут сведочили смо испаљивању ракете врло дугог домета, познате као Орешник, од стране Русије на Украјину. Ова порука је јасна. За све оне који мисле да Русија није проблем који нас се тиче, мора се јасно и гласно схватити: ми смо у домету ових удара. Стога, ако желимо да останемо веродостојни и у овом подручју, ми Европљани, а посебно Француска, која поседује одређене технологије, морамо се дочепати овог новог оружја које ће у кратком року променити правила игре. А посебно с нашим немачким и британским партнерима морамо постићи снажан напредак у овим способностима за паљбу дубоког домета - поручио је Макрон припадницима француских оружаних снага, али и француској јавности у којој су се одмах појавиле анализе тренутног стања француског далекометног оружја и његових перспектива.

Те прве анализе нису нимало охрабрујуће за амбиције које је исказао Макрон.

Говоре, наиме, о томе да француска војска, не рачунајући нуклеарни арсенал, не само да тренутно не располаже конвенционалним ракетама које могу представљати учинковити "дубоки удар", него и о томе да развој оружја потребног за парирање Орешнику није ни у плану.

Француска ван програма ЕЛСА

Руски Орешник, као конвенционално наоружање темељено на употреби кинетичке силе, има у домету циљеве и до 5.000 километара.

- С обзиром на то да је Француска овладала технологијом балистичких пројектила и да АрианеГроуп већ развија систем М51 за нуклеарно одвраћање, зашто се раније није опремила овом врстом оружја како би ојачала свој асортиман конвенционалног наоружања? - пита се у уводу анализе Макронове жеље портал 20.минута.фр.

Руско-белоруске војне вежбе на којима је укључено тестирање "орешника" 1. јануара 2023.

Једна од војних стручњакиња које је портал конслтовао, Елоиз Фајет, појашњава како расправа о способностима дубоког ракетног удара датира тек неколико година уназад, с обзиром, истиче, на запажање да се то оружје поновно користи у Украјини, Азији и на Блиском истоку.

- Није се знало колико ће дуго трајати рат у Украјини и није се мислило да ће бити потребно распоредити ову врсту оружја као средство одвраћања од Русије. Потреба за њиховом набавком такође је произашла из спознаје да је у модерним сукобима тешко постићи ваздушну надмоћ путем борбених авиона - каже Фајет.

У осврту на Макронову најаву како ће Француска појачати с европским партнерима рад на развоју способности удара дугог домета кроз програм ЕЛСА, истраживач у Фондацији за стратешка истраживања Етјен Маркуз подсећа како Велика Британија и Немачка већ раде на заједничком пројекту ракетног система домета 2000 километара.

- Француска има свој програм балистичке ракете МБТ с планираним дометом између 1000 и 2000 километара. У сваком случају, ЕЛСА ће омогућити низ ударних способности с различитим врстама система – оценио је Маркуз.

Извор: Србија Данас/Јутарњи