Последњи дан избора за Европски парламент, а ЕВО када се очекују први резултати
У већини чланица Европске уније јутрос су почели избори за Европски парламент.
За посланике у Европском парламенту данас се гласа у Хрватској, Немачкој, Француској, Аустрији, Пољској, Шведској, Финској, Данској, Бугарској, Румунији, Италији, Словенији, Грчкој, на Малти, у Белгији, Луксембургу, Шпанији, Португалу, Естонији, Литванији и у Мађарској.
Европски избори већ су одржани у четвртак у Холандији и Великој Британији, у петак су гласали Ирци и Чеси, а у суботу Чеси (други дан), Летонци, Малтежани и Словаци.
Резултати из сваке државе чланице биће објављени вечерас после затварања последњег бирачког места у Европи, при чему се биралишта последња затварају у Италији у 23.00 часа.
Према првим подацима из Ирске и Холандије одазив бирача био је виши него на претходним европским изборима када је забележена рекордно ниска излазност од испод 43 процента. На претходним европским изборима 2014. године Белгија је имала највишу излазност од скоро 90 процената, а Словачка најнижу од 13 процената.
Европски избори су и почетак изборног процеса за нове водеће позиције у ЕУ, а одржавају се сваке пете године паралелно у свим земљам чланицама Уније.
НА ПОМОЛУ ВЕЛИКА ПРОМЕНА ОДНОСА СНАГА? Ево шта кажу прве прогнозе избора за Европски парламент!
ПУПОВАЦ ПОРУЧУЈЕ: "Листа SDSS-a биће изненађење избора за ЕУ парламент"
Марин ле Пен ОДЛУЧНА по питању БРЕГЗИТА: "Пустите Енглезе да изађу из ЕУ!"
Сами избори се одвијају на основу националних изборних закона, што доводи до разлике у дану гласања, најнижој старосној доби гласача и кандидата као и висини цензуса. Треба нагласити и чињеницу да је излазак на изборе обавезан у Белгији, Бугарској, Грчкој, Луксембургу и на Кипру, где се и бележе највише стопе излазности у Европи.
До краја вечери требало би да буду познати и први прелиминарни резултати избора, односно како ће изгледати нави сазив Европског парламента.
Састав парламента
Европски парламент ће, бар у почетку, имати 751 посланика. Посланици се бирају пропорционално, тако да мање чланице као што су Малта или Луксембург имају по 6 посланика, док највише посланика Европског парламета долази из Немачке (96) и Француске (74).
Велика Британије ће поново имати 73 места у парламенту у Бриселу све до завршетка процеса ратификације повлачања из ЕУ. Планирано је да се након Брегзита број посланика у Европском парламенту смањи на 705, при чему би 27 места било додељено другим земљама чланицма.
Према тренутним пројекцијама, очекује се да и у новом сазиву Европског парламента тренутно водеће снаге европског десног и левог центра и даље буду најбројније.
Последње процене су да ће тренутно највећа Европска народна партија (EPP) и поред пада са тренутних 217 места остати најмногобројнија са очекиваних 180 посланика. За њом долазе Социјалдемократе (СД) са очекиваних 149 посланика (у односу на 188 из постојечег сазива), Алијанса либерала и демократа (АЛДЕ) са 76 и Зелени са очекиваних 57 места у новом сазиву Европског парламента.
Очекује се и јачање популистичких странака и странака крајње деснице, али без значајнијег утицаја на процес одлучивања унутар парламента.
Дан након европских избора почињу преговори око формирања парламентарних група.
Паралментарна група може имати најмање 25 посланика из најмање четвртине земаља чланица.
Посланичке групе
Тренутно у Европском парламенту постоји 8 страначких групација међу којима су: Европска народна странка (EPP), Прогресивни савез социјалиста и демократа (S&D), Савез либерала и демократа за Европу (АЛДЕ), Зелени, Европски конзервативци и реформисти (ЕЦР), Европа слободе и директне демократије (EFDD), Европска уједињена левица/Нордијска зелена левица (ГУЕ/НГЛ) и Европа нација и слобода (ЕНФ).
Инаугурација новог сазива Европског парламента заказана је за 2. јул у Стразбуру, када ће бити именовани и председник Европског парламента, 14 потпредседника као и састави парламентарних одбора.
Према неписаном правилу прихваћеном прошле године, група која добије навише места у Европском парламенту требало би да предложи првог са своје листе за будућег председника Европске комисије.
Лидер Европске народне партије Манфред Вебер већ слови за новог кандидата за водеће место Комисије. Истовремено, земље чланице, на челу са Француском, желе да директно учествују у преговорима око расподеле најважнијих послова у ЕУ.
ОПТУЖБЕ НА РАЧУН РУСИЕ ЗА АГРЕСИВНОСТ СУ ЗАМЕНА ТЕЗА: Нова стратегија НАТО-а, ВЕЛИКА МАНИПУЛАЦИЈА!
ИРАН ПРАВИ САВЕЗ СА АРАПСКИМ ЗЕМЉАМА! "Снажно ћемо се бранити против сваке АГРЕСИЈЕ"
ТРАМП ВЕРУЈЕ КИМОВИМ ОБЕЋАЊИМА: "Не бринем због севернокорејских пројектила"
На ванредном самиту ЕУ заказаном за 28. мај у Бриселу, лидери земља чланица окупиће се да би дали своје предлоге када је у питању именовање новог председника Европске комисије, Европског парламента, Европског савета, али и новог шефа дипломатије ЕУ и директорна Европске Централне банке.
Одлука о именовањима би требало да се донесе крајем јуна на састанку Европског савета, а затим буде и ратификована у Европском парламету.
Нова Европска комисија би требало да ступи на дужност почетком новембра 2019. године.