Европа враћа обавезни војни рок: Немачка и Француска прве повлаче радикалне потезе!

После Хладног рата већина европских земаља укинула је војну обавезу, а сада поједине разматрају враћање институције која је ојачала оружане снаге.

- Ускоро ћемо поново морати интензивно да се позабавимо питањем војне обавезе - изјавио је Анегрет Камо-Каренбауер, генерални секретар Хришћанско-демократксе уније Немачке и на тај начин подстакао бурну расправу.

Немачка је пре седам година укинула обавезну војну обавезу, па је последњих година само једна трећина младих завршавала војну обуку, а трећина је изабрала цивилно служење. у ситуацији када оружане снаге Бундесвера муку муче с регрутовањем професионалних војника, предлог секретарке Каренбауер нимало не изненађује.

Шведска и Литванија увеле су селективну војну обавезу, Норвешка је проширила слеективну војну обавезу на жене, а франсуски председник Емануел Макрон планира нови облик војне обавезе кпоји обухвата цивилни и војни сегмент.

- Држава са бројном војском је битна, али је много битније то да се људи што пре оспособе да се ефикасно суоче са тешкоћама - оцењује елизабет Бро, са Краљевског института за одбрану и безбедност здружених снага Велике Британије.

Уколико би нека држава одлучила да нападне другу сајбер или конвенционалним средствима, становништво би морало да преживи неколико дана без струје и приступа животним намирницама, а поменуте вештине помогле би становништву и у случају природне катастрофе. Међутим, грађани се сада углавном ослањају на помоћ владе.

- Велики део штете изазване ураганом Катрина у Њу Орлеансу настао је као последица чињенице да су људи чекали власт да им притекне у помоћ. Циклон Гудрун који је погодио југ Шведске 20005. године, оставио је готово пола милиона људи без струје. Замислите колико би било корисно када би грађани били обучени за хитне случајеве - каже Елизабет Бро и додаје да је на влади да одигра главну улогу у јачању националне издржљивости, тако што би на пример тинејџери пролазили скраћену војну обуку.