Европски налог за хапшење донеће БРЖУ и ДЕЛОТВОРНИЈУ борбу против криминала

Истовремено, налог ће омогућити и брз и делотворан одговор криминалу.

На успостављање овакве кривично-правне сарадње чланице ЕУ натерало је то што је укидање граница за слободан проток људи, роба и капитала, убрзо почео да прати и слободан проток криминала.

Правници се слажу да је основ примене Европског налога за хапшење усаглашеност правних система држава чланица и узајамно поверење између њихових правосуђа која више не испитују испуњеност низа услова ради изручења лица, који се захтевају код класичне екстрадиције.

Међутим, за његову примену Србија најпре треба да постане члан ЕУ, а до тада ће морати да у полицијској и правосудној области испуни услове чија ће се испуњеност и усаглашеност са европским стандардима процењивати кроз напредак у областима из Поглавља 24 које регулише питања слободе, правде и безбедности.

Србија тренутно примењује поступак екстрадиције и када су у питању замолнице за изручење других држава и када она захтева изручење ухапшеног у другој држави.

Специфичност Европског налога за хапшење је што њега издаје суд једне од земаља ЕУ, а по њему поступају полиција и правосуђе друге државе ЕУ доносећи правоснажну одлуку о изручењу без уплитања извршне власти, као што је то случај код екстрадиције - где коначну одлуку о изручењу доноси министар правде.

Процедуре код примене Европског налога за хапшење су брзе и не захтевају испуњење низа услова који се захтевају код класичне екстрадиције, каже правница истраживачица из Београдског центра за безбедносну политику (БЦБП) Софија Мандић напомињући да процедура изручења траје максимално 60 дана.

- Не тражи се да је кривично дело прописано као такво и у једној и у другој земљи, већ постоји листа кривичних дела за која се обавезно врши изручење - рекла је Мандић Танјугу.

То су пре свега, тероризам, трговина људима, корупција, учешће у криминалном удружењу фалсификовању новца, убиству, расизму и ксенофобији, силовању, прогини оружјем, финансијским преварама, високотехнолошком криминалу, трговини дрогом и другим.

(Насупрот томе, Руска Федерација је на пример, одбила да изручи бизнисмена Станка Суботића Србији пре неколико година јер кривично дело за које се теретио није кривично дело у тој држави - злоупотреба службеног положаја, касније измењеног на злоупотребу положаја одговорног лица).

Указујући да ће у Србији европски налог за хапшење почети да се примењује даном уласка у ЕУ, Мандићева је истакла да би то могла да буде велика добит за наше грађане.

Наиме, како је објаснила, криминалним структурама друштва ће бити онемогућено избегавање кривичне одгворности преко двојног држављаства - бежањем из једне земље у другу и позивањем на дуге и неефикасне процедуре екстрадиције.

Она је истакла да се Европски налог за хапшење фокусира на директну сарадњу између правосудних органа који су независни од извршне власти.

Успостављем тог механизма, из ланца одлучивања у поступку изручења лица изаћи ће министарство правде, а на тај начин ће се избећи и било каква могућност уплитања извршне власти у процедуру изручења.

Према подацима из Водича за поглавље 24 БЦБП-а, просечно трајање поступка за изручење преко Европског налога за хапшење траје око 11 дана, а забележни су и случајеви доношења одлуке у року од 24 сата - што се махом дешава када се окривљени сагласи са изручењем.

Европски налог за хапшење суд може да изда у оквиру спровођења истраге о извршеном кривичном делу, ради извршења казне над осуђеним лицем које се налази у бекству и ради извршења одлуке о притвору у току истраге.

Када је у питању тежина кривицног дела, Оквирна одлука Европске комисије каже да се налог може издати за дело за које се може изрећи казна од најмање годину дана затвора, без обзира да ли је реч о преткривичном или кривичном поступку, као и када је окрвљеном лицу изречена правоснажна одлука о казни или мери задржавања од најмање четири месеца. 

Професор Правног факултета универзитета у Београду Милан Шкулић у изјави за Танјуг је указао да класичан поступак екстрадиције подразумева да држава од које се тражи изручење проверава испуњеност низа захтева и услова, пре него што донесе одлуку о изручењу другој држави која тражи ухапшено лице.

Та процедура, која се одвија у више фаза и прати је двостепеност судског одлучивања, зна да траје и до годину дана, а коначну одлуку о изручењу доноси министар правде.

- У Србији се екстрадиција спроводи по правилима из билатералних уговора између две државе или по правилима из Закона о међународној правној помоћи - указао је професор.

Шкулић сматра да је једна од битних карактеристика Европског налога за хапшење начело поверења у правосуђе друге државе, па строга процедура у погледу испуњености услова који се траже код класичне екстрадиције није потребна.

Када је у питању Србија, Шкулић каже да је, пре чланства у ЕУ и почетка примене механизама правне сарадње држава чланица, важно имати у виду регионалне особености, аспекте недавне прошлости, као и проблеме који могу настати поводом њих.

- Конкретно мислим на односе са Хрватском где је последњих година било доста проблема у вези кривичних поступака, било оних који се воде у Србији против држављана Хрватске, било у Хрватској у односу на људе који се тамо кривично гоне а сада живе у Србији - напоменуо је професор.

Ту, како је указао, проблем може да настане уколико Хрватска буде задржала политику неселективног гоњења Срба који су учествовали у грађанском рату на територији Хрватске у време распада СФРЈ.

- Ако не будемо имали механизме који би омогућили изузетке од класичних правила Европског налога за хапшење, Србија би могла да дође у врло неугодну позицију да велики број наших грађана буде ухапшен у државама ЕУ и предат хрватском правосуђу путем упрошћеног механизма - Европског налога за хапшење - нагласио је Шкулић.

Поред тога, како је напоменуо, Србија више не могла да одбије изручење свог држављанина, мада још од Устава из 2006. немамо забрану изручења наших држављана другим државама.

То би, према његовом мишљењу, било спорно не само са политичког већ и са правног становишта.

Професор је указао да то не би одговарало ни Хрватској, јер се и одређени број држављана Хрватске гони у Србији и истакао да би било добро да се то питање реши пре почетка деловања Европског налога за хапшење, путем билатералних разговора Србије и Хрватске и уз учешће ЕУ.