ПАКАО СУРОГАТ МАЈКИ
Фабрика беба на Балкану: Жене затваране као робиње, дрогиране и коришћене као "машине за рађање" - Криминалци зарађивали 120.000 евра по детету
Организација је експлоатисала жене као донорке јајних ћелија и сурогат мајке под лажним обећањима. Посредници су регрутовали жене из различитих земаља обећавајући им могућност бољег живота.
Стварност у Хани у Грчкој, надмашила је машту. Посредници су регрутовали жене из Украјине, Румуније, Молдавије и Грузије, обећавајући им "карту" за бољи живот. Уместо тога, жене су одвођене у затворен и строго контролисан систем, где је сваки њихов корак био надгледан. Процес је подсећао на производну траку: прикупљање јајних ћелија, хормонске инјекције, трансфери у клинике, строга правила кретања између кућа и надзор.
Ради се о скривеној "индустрији беба", у којој су жене коришћене као носиоци, изоловане и третиране као потрошни објекти, подсећајући на дистопијске приче попут "Слушкињине приче".
Један од најшокантнијих детаља је да су деца рађана не само за парове, већ и за самце, упркос изричитој забрани закона о сурогат мајчинству. Сваки случај доносио је финансијску корист до 120.000 евра, што је обухватало цео процес до коначне испоруке детета "заинтересованој страни".
Донори јајних ћелија
Операција је почела мрежом посредника, преко којих су чланови организације идентификовали жене из Украјине, Румуније, Молдавије, Грузије и Албаније. Реч је о женама у стању потпуне рањивости, без финансијских средстава и професионалних перспектива.
Обећавана им је мала надокнада, знатно нижа од законске, и наговаране су да отпутују на Крит, где су првобитно коришћене као донорке јајних ћелија, а потом и као сурогат мајке. Организација је бринула о њиховом превозу, смештају, па чак и свакодневном надзору.
У првој фази експлоатације, жене су подвргаване хормонској стимулацији у трајању од 10 до 20 дана, након чега су им вађене јајне ћелије, често без одговарајућег медицинског надзора. У неким случајевима нису вршени ни неопходни здравствени прегледи, док су лажни уписи у електронски регистар Националног тела за медицински потпомогнуту репродукцију служили за прикривање незаконите праксе.
Извађене јајне ћелије користиле су се за вантелесну оплодњу или програме сурогат мајчинства који су деловали легално, док су у стварности кршили све одредбе релевантног законодавства.
Сурогат мајке
Друга и најпрофитабилнија фаза била је коришћење истих жена као сурогат мајки. Њихов пристанак добијан је лажним обећањима, а затим су смештане у куће у Хани, где су живели у изолацији и под сталним надзором. Одузимане су им путне исправе како не би могле да оду, а добијале су нове бројеве телефона како би комуникација била потпуно контролисана. Живели су у строго контролисаном окружењу, без приступа независној медицинској нези и без могућности да сазнају праву сврху поступка у којем учествују.
Да би поступак деловао легално, организација је састављала лажну и фиктивну документацију. Захтеви су подношени у различитим префектурама са циљем што бржег доношења одлука, а често је исти пар подносио више захтева са различитим подацима о сурогат мајци.
У другим случајевима, иста сурогат мајка појављивала се у захтевима различитих парова у кратком временском периоду. Судске одлуке коришћене су као "правно покриће" за наставак незаконитих радњи све до коначног рођења детета.
Лажни трансфери ембриона
Експлоатација жена није била ограничена само на трудноће договорене незаконито. Према извештају, многе жене које су долазиле у клинику на вантелесну оплодњу биле су дрогиране и подвргаване лажним медицинским процедурама. Чак и када нису произведене одговарајуће јајне ћелије или ембриони, чланови организације приказивали су лажне чињенице као истините и наставили са "лажним трансферима ембриона", уверавајући пацијенте да је процедура спроведена. Када су пацијенти тражили криопрезервацију, уверавани су да су наводни ембриони сачувани у банци, што није био случај.
Предлог закона осветљава потпуни колапс медицинске етике и законитости. Организована операција трговине људима претварала је јајне ћелије, трудноће и новорођенчад у робу, док су жене донорке и сурогати третиране као потрошне производне јединице.
Најјезивији детаљ је да су деца у неким случајевима предавана особама које нису испуњавале законске услове.
Извор: Србија Данас/Protothema