Финансијка империја врховног вође Ирана: Шта је остало иза покојног ајатолаха Хамнеија?
Вест о погибији иранског врховног вође, ајатолаха Алија Хамнеија, у америчко-израелским ваздушним ударима 28. фебруара 2026. године, из корена је потресла Блиски исток
Док свет анализира војне и политичке последице овог догађаја, у остаје питање огромног богатства које је покојни ајатолах деценијама контролисао.
Иза имиџа аскетског верског вође крила се неформална финансијска империја вредна стотине милијарди долара.
Њени темељи постављени су још за време првог врховног вође, покојног ајатолех Рухолаха Homeinija, али је управо под Алијем Хамнеијем доживела своју пуну, монополистичку експанзију.
Економска хоботница техеранског режима
Најтемељнији увид у то како функционише богатство врховног вође пружила је опсежна истрага новинске агенције из 2013. године Срж Хамнеијеве финансијске моћи била је организација позната као Сетад Ejraiye Фармане Хазрате Емам (Штаб за спровођење наредби Имама).
Ову организацију је непосредно пред смрт основао ајатолах Homeini, са званичним циљем да управља напуштеном имовином након Исламске револуције 1979. године и помаже сиромашнима. Међутим, Сетад је под Хамнеијевом контролом променио сврху.
Ројтерсова истрага је доказала да је организација систематски конфисковала некретнине и земљиште обичних грађана, верских мањина (попут Баха'и заједнице) и политичких дисидената.
Та имовина се затим продавала на аукцијама или задржавала, а профит се улагао у готово сваки сектор иранске економије - од нафте и телекомуникација до производње лекова. У време Ројтерсовог извештаја, вредност Сетада процењена је на астрономских 95 милијарди долара, а верује се да је током наредне деценије тај износ знатно увећан.
Парадржавни фондови
Важно је разумети да лично богатство Хамнеија и његове породице није било депоновано на приватним рачунима западних банака. Његова моћ се огледала у апсолутној контроли.
Министарство финансија САД (ОФАЦ) годинама је детаљно пратило и санкционисало ову мрежу.
У својим званичним извештајима, америчке институције су документовале да је Хамнеи управљао мрежом парадржавних фондација (такозваним Bonyadima). Ови фондови су били у потпуности ослобођени пореза, нису полагали рачуне иранском парламенту, нити су били подложни било каквој државној ревизији. Званични Вашингтон је проценио да је режим користио ове нетранспарентне милијарде за награђивање политичких лојалиста и финансирање Исламске револуционарне гарде (ИРГЦ).
Улога Моџтабе Хамнеија и "наследство" моћи
Званични Техеран је деценијама инсистирао на причи о скромном животу Врховног вође.
Међутим, стил живота његовог ужег круга, посебно другог сина Моџтабе Хамнеија, говорио је другачије.
Према подацима америчког Министарства финансија из 2019. године Моџтаба је добио санкције јер је преузео кључне улоге у државном и безбедносном апарату у име свог оца. Иако је формално био само свештеник, он је контролисао огроман део финансијских токова намењених милицији Басиџ и обавештајним структурама. Моџтаба није морао да поседује компаније на своје име: било је довољно што је потписом могао да преусмери милијарде долара из државних фондова.
Шта доноси будућност?
Смрт ајатолех Алија Хамнеија оставља огроман вакуум не само у политичком, већ и у економском систему Ирана. С обзиром на то да су Сетад и Bonyadi били везани за институцију Врховног вође, а не за Хамнеијев приватни тестамент, може се претпоставити да предстоји борба за контролу над овом империјом.
Пошто Хамнеи није оставио званично именованог наследника, према писању CNN, земљом тренутно управља трочлани савет који чине умерени председник Масуд Пезешкијан, тврдолинијашки шеф правосуђа Голамхосеин Мохсени Еџеи и високи клерик Алиреза Арафи. Ситуацију додатно отежава чињеница да је Иран, поред врховног вође, у нападима изгубио и већину највиших војних званичника, укључујући начелника генералштаба и команданта Револуционарне гарде.
Коначну одлуку о новом врховном вођи донеће Скупштина стручњака, тело од 88 клерика које бирају грађани, али чије кандидате претходно пажљиво проверава Савет чувара. Иако је 1989. године, након смрти ајатоле Homeinija, наследник именован за мање од једног дана, стручњаци верују да ће овог пута процес трајати знатно дуже због ратног стања и недостатка очигледног фаворита.
Све најновије информације о стању на Блиском Истоку пратите кликом ОВДЕ
