(ФОТО) Трамп тражи овог Србина: Побегао колумбијској полицији, повезује се са познатим шпанским криминалцем - ево о коме је реч
Састанак двојице наркобосова дубоко у амазонској регији Путумајо прерастао је из тајног криминалног договора у озбиљан међународни проблем и нови начин на који Доналд Трамп врши притисак на Колумбију и Венецуелу, пише "Ел Паис".
Према америчком обавештајном извештају, колумбијски герилски вођа Ђовани Андрес Рохас, познат под надимком "Арања“, те српски наркобос Антун Мрдежа склопили су договор о кријумчарењу кокаина на једној од најважнијих светских нарко рута.
Арања је у то време био врховни заповедник групе "Бордер Commandos" и истовремено званични мировни преговарач колумбијске владе. Данас се налази у строго чуваном затвору Ла Пикота у Боготи. Мрдежа је од маја 2025. у притвору у Венецуели, након што је годинама био у бекству које је почело спектакуларним нестанком из колумбијског притвора.
Бела кућа званично је затражила изручење обојице, а њихова имена сада су део дипломатских разговора на највишем нивоу.
Предстојећи састанак колумбијског председника Густава Петра и венецуеланске челнице Делси Родригез тако добија далеко шири значај од пуког јачања билатералних односа.
Према изворима из Боготе, циљ је договорити механизам према којем би Колумбија формално затражила Мрдежино изручење из Венецуеле, чиме би постала посредник и гарант процеса, пре него што Сједињене Државе поднесу сопствени захтев.
Разлог за такву процедуру лежи у политичкој осетљивости односа са Каракасом. Иако су дипломатске везе обновљене, поверење је крхко и подложно наглим променама. Директан амерички захтев Венецуели могао би изазвати политичке тензије, док би колумбијска улога ублажила притисак и дала процесу регионалну димензију.
Мрдежу, познатог и као Никола Борош, колумбијске власти сматрају чланом такозване Нове наркотрафичке управе – транснационалне мреже која, према проценама, повезује латиноамеричке произвођаче кокаина са европским дистрибутерима. Реч је о софистицираној структури у којој се логистика, финансије и безбедност организују преко више држава и континената.
Његов бег са аеродрома Рионегро 2023. и данас изазива неверицу. Док је био под пратњом, затражио је дозволу да купи воду, искористио тренутак непажње и нестао у луксузном Аудију који га је одвезао према Калију. У данима који су уследили слободно се кретао кроз неколико колумбијских градова, састајао се са поверљивим сарадницима задуженим за финансије, прање новца и локалну дистрибуцију.
Кључни тренутак догодио се у Путумају, амазонској регији на граници са Еквадором, познатој по плантажама коке и лабораторијама за прераду. Према америчком извештају, тамо је склопио савез са Арањом ради организовања великих испорука кокаина према пацифичким лукама и даље према Северној Америци и Европи. Сусрете су, наводно, снимили агенти америчке ДЕА, што је довело до Интерполове потернице и појачаног међународног надзора.
Након Путумаја, Мрдежа је отишао у Гвајакил у Еквадору, где је преживео покушај атентата. Потом се склонио у Венецуелу, где је ухапшен 22. маја 2025. Његово име јавно је објавио тадашњи министар унутрашњих послова Диосдадо Кабељо, у оквиру операције против особа наводно повезаних са опозиционом лидерком Маријом Корином Мачадо. Мрдежино хапшење било је изненађење за колумбијске власти, које су му две године биле изгубиле траг, али и сигнал европским правосудним органима да поново активирају истраге.
Амерички извештај додатно га повезује са Алехандром Салгадом Вегом, званим "Ел Тигре", једним од најтраженијих шпанских наркобосова, за којим трага правосуђе због кријумчарења више од 100 милиона евра кокаина скривеног у пошиљкама ананаса између 2020. и 2021. Мрдежа је, према наводима, био задужен за координацију јужноамеричких рута Боливија–Уругвај те Колумбија–Еквадор–Бразил, кључних за излазак дроге на атлантске и пацифичке коридоре.
Са друге стране, Арања је годинама балансирао између илегалног деловања и политичког процеса. Као вођа "Бордер Commandosa" учествовао је у мировним преговорима са колумбијском владом, што му је привремено обезбедило суспензију налога за хапшење. Међутим, у фебруару 2025. у драматичној акцији у хотелу Marriot у Боготи, током састанка са владиним изасланицима, државно тужилаштво га је ухапсило на захтев Сједињених Држава. Снимци хапшења обишли су националне медије.
Од тада се налази у Ла Пикоти и чека одлуку председника Петра о изручењу. Та одлука одлаже се готово годину дана. Влада тврди да би изручење могло озбиљно угрозити мировне преговоре са дисидентском групом повезаном са Бордер Commandosima, познатом као Цоординадора Национал Ејéрцито Боливариано. Уместо изручења Арање, Колумбија је већ изручила другог осумњиченог како би показала спремност на сарадњу са Вашингтоном.
Председник Петро додатно је заоштрио ситуацију ултиматумом према Арањи: његова група морала је у кратком року да уништи 15.000 хектара засада коке у Путумају. Рок је истекао, али одлука о изручењу и даље стоји на чекању. Тако је прича о двојици наркобосова прерасла оквире црне хронике и постала геополитичка игра високог ризика.
Србија Данас/Ел Паис