Француској прети потпуни слом: Влада на ивици, улице би ускоро могле да горе - Макрон сатеран у ћошак, ево шта може да уради

Сада је јасно: Макрон се коцкао и изгубио. 

По свему судећи, у понедељак ће пасти трећа Влада Француске од избора 2024. Као да дуготрајна политичка криза није довољна, другу најмоћнију земљу ЕУ изједа економска "олуја", а нова рунда протеста широм земље може да букне сваког тренутка.

Актуелни премијер Франсоа Бајру највероватније ће бити смењен са те функције 8. септембра, када је у парламенту заказано гласање о поверењу влади. Он је недавно започео преговоре са бројним опозиционим партијама, како би обезбедио себи продужетак мандата.

Тактика "старог вука"

Оливије Фор, лидер Социјалистичке партије, рекао је да је одлука његове странке да гласа против Бајруа "коначна", а све странке које су најавиле да ће гласати против њега заједно имају довољно гласова да оборе владу.

Гласање о поверењу влади заказано је након што Бајру није успео да прогура низ озбиљних буџетских резова за које каже да су од виталног значаја за спречавање Француске, друге највеће економије ЕУ, да западне у дужничку кризу грчког типа.

Дакле, Бајру за неколико дана неће више бити премијер Француске, али то не мора нужно да значи крај дугог политичког пута овог лукавог, троструког председничког кандидата.

Да ли је баш Бајру центристички ујединитељ који би могао да спречи крајње десничарски Национални скуп да дође на власт 2027. године и преобликује европски политички пејзаж под Марин Ле Пен или Жорданом Барделом?

Када га новинари питају, он обично кратко одговори: "Тако се не игра ова игра".

Бајруа не плаши његов тренутни лош рејтинг у анкетама. 

Како он то види, коцкице ће почети да се слажу тек на зиму, крајем 2026. године.

Још актуелни премијер Француске је такође био један од најранијих присталица практично непознатог младог министра економије по имену Емануел Макрон, који је 2016. године одбацио Социјалистичку партију како би створио сопствени центристички покрет. 

Чак је познато да се хвалио да Макрон не би победио на председничким изборима без његове подршке.

Пошто Бајру није успео да победи на председничким изборима 2002, 2007. и 2012. године, остала му је само једна шанса: избори 2027. године, за које се, по свему судећи, већ спрема.

Макронов гамбит: 3 опције пред председником

Макрон је у јуну прошле године расписао ванредне парламентарне изборе, што је нашироко схваћено као неуспешан потез који га је додатно ослабио и довео до још фрагментиранијег парламента. 

Истраживања јавног мњења показују да би нови избори поново донели подељен парламент, али са крајњом десницом јачом него икад пре.

Од парламентарних избора 2024. године до данас, Влада Француске је два пута пала:

1. Први пад, влада Габријела Атала: Након парламентарних избора, премијер Габријел Атал је предао оставку 16. јула 2024. године, мада је остао на функцији као вршилац дужности док се не именује нови премијер
2. Други пад, влада Мишела Барнијеа: Мишел Барније је именован за премијера 5. септембра 2024, након периода привремене владе. Његова влада је пала на гласању о поверењу у парламенту 4. децембра 2024, што је била прва успешна таква процедура од 1962. године. Влада је формално поднела оставку 5. децембра и наставила да обавља само техничке послове до именовања нове извршне власти
    

Ако влада Бајруа заиста падне, а све указује на то да хоће, пред председником Емануелом Макроном су три опције:

1. Да одмах именује новог премијера
2. Да замоли Бајруа да остане вршилац дужности премијера неко време
3. Да распише ванредне парламентарне изборе

Крајња десница се спрема за изборе

Из екстремно десничарске партије Национално окупљање (РН) већ наводе да се спремају за потенцијалне ванредне изборе. Опозиција је већ усклађена - гласаће за пад владе Бајруа.

- Ми морамо бити спремни на све, укључујући о опцију распуштања парламента и ванредних избора - рекао је лидер Националног окупљања Жордан Бардела.

Бардела је говорио пред састанак чији је циљ припрема РН за парламентарне изборе и истакао да је странка већ одабрала 85 одсто својих кандидата.

Марин Ле Пен, и даље доминантна фигура у странци иако више није њена председница, рекла је на истом састанку да ће она и Бардела из куртоазије разговарати са Бајруом, али да од тог састанка ништа не очекују.

Ле Пен је у марту осуђена за проневеру средстава ЕУ и забрањено јој је да се кандидује на изборима, што значи да не би могла поново да уђе у парламент ако би избори ускоро били одржани. 

Она се жалила на пресуду, али се очекује да одлука по жалби не буде донета пре наредног лета.

Анкете показују да је крајње десничарско Национално окупљање, иначе највећа опозициона странка у моћнијем доњем дому француског парламента, најпопуларнији политички покрет у земљи.

Француској прете насилни протести

А када је Француска у политичкој кризи, што последњих година није реткост, та криза се прелива на улице Пете републике, што је сценарио од ког сада сви поново страхују.

Овако је изгледала прошла година у Француској, када су протести у питању:

• 9–16. јун 2024: Након тријумфа крајње десног РН на европским изборима и Макронове одлуке да распусти парламент, кренули су масовни антидесничарски протести широм земље. Синдикати и антирасистичке групе извеле су десетине, па и стотине хиљада људи на улице. Један од већих таласа био је 15–16. јуна
• 30. јун 2024 (после 1. круга): Ноћне демонстрације у Паризу, Нанту и Лиону док је РН водио. Забележени су сукоби полиције и демонстраната, коришћење пиротехнике и паљења ђубрета на улицама
• 7–8. јул 2024 (после 2. круга): Изненадна победа лево-зеленог блока (НФП) довела је до спонтаних масовних окупљања, нарочито у Паризу, али и у другим градовима (Марсеј, Нант, Рен, Тулуз, Бордо, Лион). У Паризу су протести током ноћи прешли у сукобе са жандармеријом уз сузавац, бакље и паљење ватре. Полиција је претходно распоредила око 30.000 припадника широм земље због ризика од нереда