ГОРЕЋЕ ПАЦИФИК, СИТУАЦИЈА ЈЕ НАПЕТА: Стигло пет америчких носача авиона, а долазе и кинески! Тајван може бити нападнут?
Кина јача своје снаге
Кина јача војску, посебно морнарицу, аналитичари верују да је циљ Тајван, острво које стоји под заштитом САД, а у Тихом океану би ускоро амерички и кинески носачи авиона могли да стоје једни наспрам других.
ЧЕКАО ГА У ЗАСЕДИ, ПА ИЗВРШИО СТРАВИЧАН НАПАД: "Мислио сам да ће ми ноге откинути и да ми нема спаса ", а онда се појавила ОНА и спасила му живот!
ТРАМП ПОСЛАО ЈЕЗИВО УПОЗОРЕЊЕ: "Ако не победим доћи ће до КРВОПРОЛИЋА"
НАПАДНУТА РУСКА АМБАСАДА! Мушкарац молотовљевим коктелима направио ИНЦИДЕНТ на бирачком месту (ВИДЕО)
Дојче веле наводи да постоји страх да би Кина могла да крене у рат за Тајван, острво које сматра својом бесправно отцепљеном покрајином.
У годишњем извештају у Народном конгресу кинески премијер Ли Ћијанг поново је потврдио чврсту вољу Пекинга да "одлучно напредује у циљу поновног уједињења Кине".
Сама изјава није нова. Међутим, реч "мирно" недостајала је испред "поновног уједињења". Тако је формулација из претходних година промењена. Према Пекингу, потенцијална претња лежи у чињеници да Тајван добија безбедносне гаранције од САД.
Пет америчких носача авиона тренутно се налази у Пацифику, јављају амерички медији. Политичари у Кини недавно су често говорили о "миру и сигурности с обе стране мореуза". Многи стручњаци постају уверени да више није реч само о Тајванском теснацу, већ о ширем подручју.
Како би заиста могао имати контролу у водама које присваја, Пекинг значајно оснажује своју тренутно ослабљену морнарицу. Најјужнија тачка у Јужном кинеском мору удаљена је око 2.000 километара од копна. Пекинг жели да још више прошири свој простор деловања - својим носачима авиона.
Два у функцији, још два у изградњи
Два носача авиона тренутно су у служби кинеске морнарице. Први, "Љаонинг", назван по североисточној покрајини у којој је ратни брод реконструисан. Кина га је купила 1998. од Украјине преко посредника из Макаа за 20 милиона долара.
Бизнисмен који је посредовао је испрва тврдио да на њему жели да изгради плутајући хотел и казино. Године 2012. "Љаонинг" је предат морнарици након што је реконструисан у носач авиона.
Други, "Шандонг", такође је добио име по кинеској покрајини. Брод је домаћа копија "Љаонинга" с мањим изменама и углавном крстари Јужним кинеским морем од 2019.
"Фуџијан" је тренутно још у бродоградилишту у Шангају. Као и два претходника, има конвенционални погон. Очекује се да ће овај носач ући у употребу 2025. године. Спекулише се да је, осим "Фуџијана", у изградњи и четврти носач авиона.
- Нисам упознат с било каквим техничким потешкоћама с четвртим носачем авиона - директно је потврдио гласине адмирал Јуан Хуажи новинару из Хонг Конга на маргинама Народног конгреса.
Највиши политички официр кинеске морнарице је неодређено одговорио на питање хоће ли носач већ бити опремљен нуклеарним погоном.
- Обавестићемо јавност у догледно време. Међутим, брод, који би требало да има број трупа 19, се још увек не помиње у државним медијима.
Још два носача на нуклеарни погон?
Пре почетка Народног конгреса медији у Хонг Конгу и Тајвану једногласно су известили да су још два носача авиона на нуклеарни погон с бројевима трупа 20 и 21 положена – у исто време у два бродоградилишта.
Сваки, како сазнају медији, има два реактора с текућим флуоридом који генеришу енергију нуклеарном фисијом.
- Кина жели јасно да покаже снажне амбиције да обрани своје воде модерном морнарицом - каже Ванг Фенг, издавач листа на кинеском језику China Тимес у Тајпеију, главном граду Тајвана. Ово је, како каже, ефектна тактика одвраћања након низа смртоносних поморских инцидената са суседним земљама. Адмирал Јуан остаје на званичном курсу:
- Ми не градимо носаче авиона да бисмо се упоређивали с САД, а поготово не да бисмо водили ратове с САД. Желимо да их користимо за одбрану нашег суверенитета и територијалног интегритета.
За разлику од неких западних демократија, место у кинеском парламенту, Националном народном конгресу, није врућа, већ удобна столица. Овде се не постављају критичка питања.
Владин курс и цели државни врх аплаузом и клицањем добијају подршку готово 3.000 делегата. И овде, у Великој дворани народа, јасно се показује амбиција Кине да постане војна суперсила.
Пораст издвајања за војску
У овој години кинеска војна потрошња ће бити повећана за 7,2 одсто у поређењу с претходном годином, што је 215,5 милијарди евра.
А ако економија у текућој години оствари раст од пет одсто, ставка наоружања у буџету ће износити 1,2 посто БДП. Према Стокхолмском институту за мир СИПРИ, Кина је друга у свету по издвајањима за обрану, одмах иза САД.
- Пре свега морнарица бива знатно појачана. Од краја Другог светског рата војне технологије су се драстично промениле - каже Чарлс Мартин-Шилдс из Немачког развојног института. С носачима авиона на нуклеарни погон, "модерна морнарица више није везана за острва где се пуни горивом како би контролисала огромни Пацифик".
Један од разлога повећања војних напетости, верују стручњаци, јесте што ће према Кини критични Вилијам Лај Чинг преузети председничку дужност у Тајпеију у мају.
- У принципу, ни Кина ни САД нису заинтересоване за војни сукоб - каже Хана Герс из Немачког друштва за спољне односе.
- Мислим да су економске блокаде вероватније. Али исто тако знам да се расправља о свим могућим сценаријима - каже Герс.
Кинески носачи авиона још увек крстаре у својим водама. Али адмирал Јуан већ ставља до знања да би кинеска морнарица ускоро могла кренути према удаљеним одредиштима.
- За то су изграђени носачи авиона - каже он.
Могући тест би била криза на Блиском истоку. Откако побуњеници у Јемену нападају цивилне бродове у Црвеном мору, пловидба комерцијалних бродова тамо је ограничена.
- Трговачки путеви Црвеног мора стратешки су важни за опскрбу Кине енергијом - каже Ванг.
Међутим, наглашава он, Народноослободилачка војска Кине још није у стању да изводи одбрамбене операције за поморску безбедност. Још један аргумент за наоружавање морнарице: "Реч је напослетку о државној безбедности", каже Ванг.
Дојче веле наводи да је овај текст део серијала "Декодирање Кине" који критички сагледава кинеске позиције и аргументе о међународним питањима из немачке и европске перспективе.
Извор: Србија Данас/DW/Пренео: В.М.