Говор који је најавио стварање нове Америке: Шта је Трамп заиста поручио на Генералној скупштини УН-а
На 73. Генералној скупштини Уједињених Нација у Њујорку, 25. септембра 2018. године, говорио је председник САД Доналд Трамп. У свом говору амерички лидер се осврнуо на одређене потезе који су повучени унутар САД а од стране његове администрације, али се посветио и глобалним питањима и дао одређене назнаке поступања Вашингтона у времену које долази.
- Госпођо председавајућа, г. генерални секретаре, светски лидери, амбасадори и уважени делегати:
Чека се одговор Трампа: Путин предложио нови састанак са америчким колегом, ДОГОВОРЕН ТАЧАН ДАТУМ?
Пре годину дана сам први пут стајао пред вама у овој великој сали. Апострофирао сам претње са којима се суочавао наш свет и представио визију којом се достиже светлија будућност за читаво човечанство.
Данас, стојим пред ГС УН како бих поделио изванредан напредак који смо начинили.
За мање од две године моја администрација је постигла више од готово било које администрације у историји наше земље.
Амерички – тако истинито. (смех у сали) Нисам очекивао ту реакцију, али то је у реду. (смех и аплауз у сали)“
Уводни део обраћања председника Трампа био је куртоазног карактера, с тим што амерички лидер није пропустио прилику да сходно свом политичком маниру истакне сопствене заслуге кроз заслуге своје администрације.
ЖЕСТОКА ТУЧА У БЕЛОЈ КУЋИ: Побили се Трампови саветници, раздвајала их ТАЈНА СЛУЖБА (ФОТО)
- Америчка економија напредује као никада раније. Од мог избора обогатили смо се за додатних 10.000 милијарди долара. Берза је на историјском максимуму, а ниво незапослености на полувековном минимуму. Афроамериканци, Хиспаноамериканци, Американци азијског порекла, су на најнижем нивоу незапослености, икада. Додали смо више од 4 милиона нових радних места, укључујући пола милиона радних места у области производње - навео је Трамп.
Док се аргумент о додатних 10.000 милијарди долара може посматрати и кроз призму чињенице да највећа привреда света свакако годишње додаје билионе долара вредности, те да је реч о инертном процесу који се одвија континуирано, чињеници даје незапосленост у САД на историјском минимуму, нема се шта додати, нити се ова тврдња америчког лидера може оспорити.
Незапосленост у САД је у мају месецу 2018. године пала на историјски минимум.
Свега 3.8% незапослених забележено је у редовном месечном извештају Бироа за статистику рада, што је најнижи ниво од 1969. године до данас. Сличан ниво незапослености забележен је још једино у априлу 2000. године.
Занимљиво, највећи напредак је забележен у области здравства и неге, сектору малих и микро предузећа, као и у грађевинарству. Развој енергетског сектора, експлоатација уљних шкриљаца, нагли развој дигиталних технологија и информационо-комуникационог сектора, као и државна интервенција која је била одобрена још за време мандата Џорџа Буша млађег, стабилизовала су тржишта погођена великом кризом 2008. и 2009. године, поједине традиционално значајне гране америчке индустрије попут наменске су ојачале и дошло је до континуираног раста потребе за радном снагом.
У приложеној табели приказан је проценат незапослености у САД, по месецима у последњих десет година.Иако поједини економисти сматрају да незапослености суштински нема, када падне на ниво од 4%, поготово у тржишним привредама где је врло висок ниво флуктуације радне снаге, тако да у моменту сваког пресека одређени број радника тражи ново запослење, постоје процене да САД и даље имају простора за обарање незапослености, пошто проценат од 60.4% колико је данас Американаца запослено у односу на укупан број становника и даље није премашио ниво из предресеционог периода.
Аргумент да је ниво незапослености и у мањинској популацији нижи него ли у пређашњем периоду, такође можемо поткрепити чињеницама.
У мају месецу 2018. године, Афроамериканци су били незапослени у проценту од 5.9%, што је осетан пад у односу на април када је незапосленост ове популације износила 6.6%. Прошле године у мају, незапослених Афроамериканаца је било 7.6%. С обзиром на чињеницу да је 1983. године 21.2% Афроамериканаца било незапослено, приметан је озбиљан, квалитативан искорак.
Поређења ради у мају је незапослених белаца било 3.5%, Американаца пореклом из Азије 2.1%, а Хиспаноамериканаца 4.9%.
Овај податак је тешко мерљив квантитативно, али јесте чињеница да су синхронизовано републиканци у оба дома Конгреса и Доналд Трамп спровели процес темељне промене пореске политике у САД, која је очито, узрочно-последично везана са падом незапослености у САД.
Децембра 2017. године, донет је закон који су републиканци најављивали од новембра 2016. године, када су након оба дома Конгреса, успели да преузму и Белу кућу.
Велика пореска реформа, најављена је као најозбиљнији подстрек привреди и најбољи показатељ успеха модела либералног тржишта. Слично као и председници Реган и Буш и Трамп је најавио смањивање пореза као предуслов за привредни раст, који би обележио његов мандат.
Након оштрих дебата у конгресним комитетима, а потом и у Представничком дому и у Сенату, без подршке иједног демократе, донет је закон под ознаком 115-97 скраћено назван „Закон о пореским олакшицама и пословима“.
Кључне одредбе овог закона су:
- Смањивање пореске стопе за корпорације, односно смањивање пореских стопа за привредне субјекте и то са 35% на 21%.
- Нова категоризација по зарадама за појединце.
Само летимичан поглед на горњу табелу нам указује на чињеницу да нови прописи фаворизују најбогатије слојеве становништва, као и класу која је на прелазу из латентно средње у утврђену средњу, с тим што се овог пута издваја једна посебна група, која је фаворизована овим законом смањивањем пореске стопе са 28% на 24% где је горња граница опорезивих годишњих прихода спуштена са 195.450 долара, на 157.500 долара.
Занимљиво је да пореска реформа има и своју снажну социјалну компоненту, која се пре свега осликава у мотивисању појединаца да заснују породице. Свакако, ово није новитет у америчкој политици, али су републиканци ипак доказали континуитет свог залагања при поспешивању природног прираштаја, који је у САД 2017. године пао на најнижу тачку од како се о природном прираштају води државна статистика. У САД се у првом кварталу 2017. године родило 61.5 беба на 100 жена у репродуктивном добу
(од 15. до 44. године живота).
Поред наставка тенденције раздвајања средње и високе класе, уочљив је и моменат, као и при опорезивању појединаца, осетног увећавања доње границе за највишу категорију, чиме се број лица са повољнијом пореском стопом у највишој категорији, битно смањује. Ипак, тенденција ка оснаживању средње класе и ширење могућности породицама да напредују унутар категорија те класе је видљива.
Почели смо са изградњом великог граничног зида, значајно смо ојачали безбедност наших граница.
Тема обезбеђивања граница САД, нарочито јужне границе према Мексику је константно на агенди у Вашингтону. Ипак, имиграциона реформа коју заговара Трамп још увек није заживела нарочито због отпора унутар Републиканске партије.
Наиме, неоконзервативци као најмоћнија фракција „Велике старе партије“, нису сасвим склони оштрим резовима и конкретном умањивању легалне, али и потпуном спречавању нелегалне имиграције у САД. Као идеолошки глобалисти и заступници интереса крупног капитала, они су свесни да њихове најбогатије присталице не би лако прешле преко оштрог и наглог смањивања прилива јефтине радне снаге, чак или боље рећи, поготово оне које није пријављена, која је нелегално у САД и за коју самим тим послодавци не морају сносити трошкове попут пореза и доприноса.
Док су на пољу пореске реформе Трамп и неоконзервативци говорили једним гласом и лако се споразумели, питање имиграционе реформе је далеко компликованије и сасвим сигурно неће бити решено пре новембарских избора за све чланове доњег дома Конгреса и једне трећине чланова горњег дома највишег законодавног тела у САД.
Такође, амбициозно замишљени, грандиозни подухват „Великог мексичког зида“, поред финансијских, суочава се и са природним препрекама. Никада није до краја било разјашњено јавности из администрације Доналда Трампа, на који начин се мисле превладати моћне реке и планински масиви на америчко-мексичкој граници, преко којих се могу организовати руте, уколико се затворе сви равничарски, алтернативни приступи.
Однос са Мексиком је поново на путу успона, након недавног постизања новог споразума УСМЦА о слободној трговини између САД, Мексика и Канаде, а којим ће бити замењен постојећи споразум НАФТА из 1994. године. У том контексту се могу очекивати и евентуално делотворнији споразуми две државе којима би било регулисано коришћење Мексика као транзитне зоне за илегалну миграцију из Централне и Јужне Америке у САД, баш као и илегалне миграције самих Мексиканаца.
Обезбедили смо рекордну финансијску подршку нашој војсци - 700 милијарди долара ове године и 716 милијарди долара следеће године. Наша војска ће ускоро бити моћнија него икада раније.
Лавров о иступању САД из Споразума о ликвидацији ракета: Свака акција имаће своју реакцију
Америчка армија, која је свакако убедљиво најмоћнија на свету, биће још опремљенија, пројекти усавршавања још доступнији, док ће запошљавање нових кадрова бити још атрактивније. Америчка војска се бори за своје запосленике на тржишту рада, баш као и сваки други послодавац.
Церемоније интонирања химне и подизања заставе, од стране америчких војних оркестара на утакмицама америчког фудбала, заправо су финансиране од саме војске, односно њене Службе за односе са јавношћу, како би се поспешио патриотизам и отворила могућност на овако масовним догађајима да се лица заинтересују за приступ војсци. У друштву слободног тржишта, какво је америчко, свако се мора борити за радну снагу, па чак и један федерални орган попут армије.
Додатним улагањем у војску, у социјалне издатке за ветеране, у побољшавање сигурности америчких војника у зонама ратних дејстава,Трамп испуњава своја предизборна обећања и на овај начин не пропушта прилику да се кроз обраћање светској јавности, обрати и својој бази.
Амерички војни буџет, тренутно је већи од кинеског, саудијског, руског, индијског, француског, британског и јапанског – заједно!
Другим речима Сједињене Државе су јача, сигурнија и богатија земља него када сам преузео власт пре мање од две године. Устајемо за Америку и амерички народ. Такође, устајемо и за свет.
Ово је сјајна вест за наше грађане и за људе који воле мир било где. Верујемо да када нације поштују права својих суседа и одбране интересе свог народа, оне могу боље радити заједно како би осигурале благослове сигурности, просперитета и мира.
Свако од нас овде данас је представник једне посебне културе, богате историје и народа који су повезани сећањем, традицијом и вредностима које чине наше домовине као ништа друго на свету.
Због тога ће Америка увек бирати независност и сарадњу, пре него глобално управљање, контролу и доминацију.
Ја поштујем право сваке нације у овој просторији да се држи сопствених обичаја, уверења и традиција. Сједињене Државе неће вам рећи како живети, радити или обожавати.
У овом трактату, Доналд Трамп је начео тему коју ће додатно разрадити у закључку свог излагања, а коју је већ кандидовао приликом свог инаугурационог говора. САД под његовим вођством не баштине идеју глобализма, него суверенизма. Диверзитета култура, учења, ставова. САД данас заступају суверенистички приступ који се одликује патриотизмом и који у први ред ставља интерес америчког народа, просечног човека, америчке државе, пре него ли неке опште интересе и циљеве других нација и држава, чак и када су оне амерички традиционални савезник.
Такође, Трамп са једне стране подвлачи ноту латентног америчког изолационизма, који није непознаница у америчкој политици, чак ни у својим далеко израженијим формама. Сукоб на релацији изолационизам – интервенционизам стар је колико и америчка демократија. Оба правца су заснована на религијско-философским тумачењима улоге САД у свету. И оба своје исходиште и оправдање проналазе у хришћанским учењима.
Оригинални изолационисти сматрају да је САД настала Божјом вољом, пошто су европски пуританци населили „нови свет“ и пожелели да живе по Божјим законима, далеко од греха који је обузео Европу. Изолационистички прваци на САД гледају као на светионик слободе, права и среће, где се сваки човек може остварити у складу са својим способностима и радом, као државу која стреми хармонији и балансу. Стога, оригинални изолационисти и креатори политике, у остатку света виде пре свега опасност по амерички поредак и стога желе да се од тих негативних утицаја удаље и издвоје колико год је то могуће.
Свакако, данашњи изолационисти нису нужно своју инспирацију пронашли или свој став покушали да оправдају кроз религијски-философске трактате, мада је још увек на политичкој сцени САД овај угао гледања веома присутан.
Оригинални интервенционисти такође посматрају САД као „изузетну и Богом дану“ државу. Они полазе од друге премисе, како је себично америчке благодети чувати само за САД. Благодети слободе и правде за сваког појединца и постављање човека у центар пажње, а не државе као апарата или владајуће елите као засебне касте.
Тако су интервенционисти дошли до закључка да је дужност, а не право САД да се појављује у било ком делу света у ком је угрожена демократија, систем људских права или оно што су оригинални мислиоци превасходно везивали за идеале хришћанске хармоније.
