ПАКАО КАРИПСКОГ ОСТРВА: Уличне банде, корупција, глад, сиромаштво, земљотреси, тајфуни и убиство председника (ФОТО/ВИДЕО)
Хаити је прва црначка република на свету
Хаићански председник Жовенел Моиз убијен је у нападу на његов дом у главном граду Порт-ау-Принсеу, а његова је супруга тешко озлеђена и у тешком стању.
РАСТЕ БРОЈ МРТВИХ У УРУШАВАЊУ ЗГРАДЕ У МАЈАМИЈУ: Олуја јури ка Флориди, спасиоци ужурбано извлаче тела (ФОТО/ВИДЕО)
ГРАНИЦЕ ЗАТВОРЕНЕ, ВОЈСКА У ПРИПРАВНОСТИ, ПРОГЛАШЕНО ОПСАДНО СТАЊЕ: Хаити након убиства председника на рубу хаоса
(ВИДЕО) ПОЈАВИО СЕ СНИМАК АТЕНТАТА НА ПРЕДСЕДНИКА ХАИТИЈА: Зна се и ко стоји иза напада?
Жовенел Моиз (53) био је на власти од фебруара 2017., након што је његов претходник Мишел Мартели одступио. Моизово време на власти обележило је повећање политичке нестабилности. Моиз се суочио с оптужбама за корупцију, а Хаити је погодио талас антивладиних демонстраија и повећаног насиља банди, од којих су неке биле повезане с политичким странкама у земљи. Раније ове године током протеста у главном граду и другим градовима људи су позивали на његову оставку.
Моиз, предузетник и изабрани наследник Мартелија, прије него што је постао 58. председник Хаитија никада није обављао политичку дужност. Пре атентата превладавало је питање када ће Моизов мандат завршити и да ли је он владао противуставно. Опозиција је оптужила председника да спроводи диктатуру те је рекла да је Моизов петогодишњи мандат требало завршити 7. фебруара 2021., пет година од дана Мартелијева одласка. Али Моиз је инсистирао да остане на власти још годину дана.
До једногодишњег кашњења преузимања власти дошло је због оптужби за изборну превару. Због оптужби су поништени резултати председничких избора 2015. и одржани су нови у новембру 2016. на којима је победио Моиз. На дан 7. фебруара, када је његов мандат требало да заврши, Моиз је онемогућио пуч за рушење његове владе. Наредио је хапешење 23 особе, укључујући судију Врховног суда и високог полицијског званичника. Надаље, опозиција је сматрала како је Моизова тврдња да ће бити председник до фебруара 2022. заправо спорно тумачење Устава из 1987. године.
Карипска земља, која је постала прва црначка република на свету након револуције против француске владавине, има историју обележену сиромаштвом, спољним уплитањем и ауторитарном владавином. Последњих су година хронична политичка нестабилност, корупција, диктатуре и природне катастрофе учинили Хаити најсиромашнијом земљом Централне Америке.
Један од највећих корупцијских скандала у историји избио је након што је у склопу ПетроКарибеа, стратешког нафтног савеза потписаног с Венезуелом 2006. године, Хаити уштедио позајмљујући гориво од свог суседа богатог нафтом те одгађајући плаћање до 25 година. Влада је требало да уштеђени новац искористи за финансирање социјалних програма и развој привреде, али је готово две милијарде долара, што је готово четвртина укупне привреде Хаитија за 2017., нестало у џеповима политичара.
Током земљотреса магнитуде 7,0 који је погодио главни град и ширу регију 2010. године погинуло је више од 200.000 људи. У потресу, који је био најгори на Хаитију у последњих 200 година, нанесена је велика штета привреди и инфраструктури која и даље стоји необновљена. Земља се покушава обновити и од урагана Метју који је 2016. године изазвао хуманитарну кризу, несташицу хране и широку девастацију.
Атентат на председника сада ће вероватно довести сиромашну карипску нацију у даљње сукобе и нестабилности.