И Хитлер је желео Гренланд: Заборављени фронт Другог светског рата - Лед, подморнице, и велика опсесија

У време Другог светског рата Гренланд је био данска колонија, али су га већ тада желеле светске силе, укључујући нацистичку Немачку Адолфа Хитлера, пише Шпигел.

Геостратешки положај острва, између Северне Америке и Европе, сматран је важним војним фактором, а од 1941. године па надаље, САД су тамо основале војне базе уз одобрење Данске за транспорт ратног материјала на европски фронт и за праћење Северног Атлантика из ваздуха.

Нису имали приступ важним подацима

Током Другог светског рата, нацисти су желели Гренланд - не због минералних ресурса, већ због метеоролошких станица, које су се тамо градиле, будући да су метеоролошки подаци кључни за ратовање, јер одређују да ли се распоређују авиони или бродови и да ли се изводе поморски маневри, бомбардовања или амфибијско искрцавање.

У исто време, савезници су такође градили метеоролошке станице, а како наводи Шпигел, метеоролошки услови у арктичко-северноатлантском региону између Гренланда и Скандинавије, посебно, могу касније да утичу на време у Европи.

До избијања Другог светског рата, мрежа мерења је била међународно организована, након тога, нацистичка Немачка више није имала приступ важним метеоролошким подацима од савезника, због чега је Вермахт између 1941. и 1945. године, успоставио више од 10 метеоролошких станица на Гренланду и Арктику, укључујући и једну под шифром "Холцауге" (Дрвено око).

Немачке мисије на Гренланду

Губитак података мерења са Гренланда ометао је немачке ратне напоре - у августу 1943. године, немачка морнарица је послала нови тим на Гренланд на броду за посматрање времена "Кобург", који је неколико месеци преносио податке Немачкој пре него што га је лоцирала савезничка патрола санкама и потом евакуисала.

Уследиле су даље немачке мисије на Гренланд и арктички архипелаг Свалбард, али је метеоролошко извиђање остало проблем за Вермахт, што је постало очигледно почетком јуна 1944. савезничким искрцавањем у Нормандији, које је означило почетак ослобођења Западне Европе.

Како се наводи амерички генерал Двајт Д. Ајзенхауер је првобитно планирао "Дан Д" за 5. јун, али га је одложио за следећи дан због јаких ветрова и високих таласа - са успехом.

Превезли 80 тона опреме у подморници

Захваљујући метеоролошким прогнозама, савезници су могли да искористе кратак период мирнијег времена на француској обали за своју инвазију 6. јуна, међутим, немачка страна није успела да предвиди ово због неадекватних информација о времену.

До последњег тренутка, немачко руководство је покушавало да контролише временску ситуацију - војна команда "Хојдеген" била је једна од последњих која се упустила у арктички лед како би успоставила метеоролошку станицу на Шпицбергену.

Тим од 11 људи превезао је приближно 80 тона опреме у подморници "Карл Ј. Буш", укључујући седам тона угља, као и радио опрему, експлозив, оружје и сандуке са храном.

За сваког човека, месечно су била предвиђена три литра француског црвеног вина, 1,5 литара коњака, један литар Штајнхегера и три четвртине литра likera, а кманда је почела са радом у септембру 1944. на температурама ниским и до -40 степени Целзијуса и неколико пута дневно је преносила временске податке поморској радио-станици у Тромсеу.

Ипак, то није довело до жељене прекретнице у рату - немачки Рајх је капитулирао 8. маја 1945. године.

Међутим, људи на Арктику су били готово заборављени - морали су да издрже још скоро четири месеца на метеоролошкој станици док их норвешки ловац на фоке није евакуисао 4. септембра 1945. године и предао савезницима.

-Чланови метеоролошке јединице 'Хојдеген' били су последњи немачки војници Другог светског рата који су се предали, подсећа Шпигел.

Извор: Танјуг