Хоће ли нас европски избори успорити на путу ка ЕУ?
У Бриселу преовладава мишљење да та пауза неће пореметити процес проширења ЕУ на Западни Балкан, али и да ће напредак ка чланству највише зависити од самих држава кандидата.
Мајски избори за Европски парламент и нова бриселска администрација не би требало да донесу значајне промене у политици проширења Европске уније, иако ће изборни процес неминовно довести до извесне паузе на политичкој сцени, због које ће на кратко бити одложен и извештај Европске комисије о напретку земља у евроинтеграцијама.
Европски парламент у овом саставу последњи пут ће заседати 18. априла, након чега крећу изборне дебате пред европске изборе који су заказани за период од 23. до 26. маја.
Све већи РИЗИК од избијања ЕКОНОМСКОГ И ПОЛИТИЧКОГ ХАОСА: Сценарији који би могли да окончају БРИТАНСКИ ПРОБЛЕМ
КИНА И ЕУ ПОСТИГЛЕ ДОГОВОР: Трговина вредна стотине милијарди евра годишње
ЕУ фокусирана на Брегзит оставља по страни питање Балкана, али не одустаје од дијалога Београда и Приштине!
Инаугурација новог сазива ЕП планирана је за 2. јул, а предвиђања су да би нова подела места у ЕП требало да очува примат традиционалних политичких група Европске народне партије, Социјалдемократа, Либерала и Зелених, које су се и до сад залагале за наставак политике проширења.
Председавајући Спољнополитичким одбором ЕП и известилац за Србију Дејвид Мекалистер рекао је да је западнобалканска шесторка на путу ка чланству у ЕУ, којим се крећу различитим брзинама, а да ће европска администрација наставити свој посао и да избори неће бити сметња преговарачком процесу.
Мекалистер није могао да процени да ли ће се он у новом мадату Европског парламента поново наћи на месту известиоца за Србију, али извори из ЕП наводе да ће ако немачки посланик, како се очекује, задржи позицију председника Спољнополитичког одбора, неко други бити изабран за известиоца за Србију.
Оно на шта ће се избори за Европски парламент одразити, а тиче се проширења, јесте краткорочно одлагање извештаја Европске комисије о напретку земља у евроинтеграцијама.
Јасан сигнал Србији да заборави на ЕУ: Запад тражи потпуну капитулацију Србије, одузимају нам најсветије!
ШАМАР ЛАЖНОЈ ДРЖАВИ ИЗ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ: Таксе не само да коче дијалог, него и европски пут Приштине!
ОТКРИЛИ СУ ПРАВО ЛИЦЕ: Једноставно нас НЕ ЖЕЛЕ у Европској унији, а то су данас и ПОКАЗАЛИ
За разлику од претходне године када су извештаји и стратегија о проширењу објављени у априлу, сада се њихова презентација очекује после европских избора односно не пре 29. маја.
То би могло да доведе до застоја у одлучивању земаља чланица које би у јуну требало да одобре почетак приступних преговора са Македонијом и Албанијом, али и отварање нових поглавља са Србијом.
Дипломатски извори у Бриселу потврдили су да Румунија као председавајућа ЕУ има предвиђен 18. јуни као датум могућег одржавања следеће Међувладине конференције ЕУ Србија на којој би могла бити отворена нова поглавља у приступним преговорима.
У овом тренутку није јасно да ли ће земље чланице имати довољно времена да од објављивања извештаја Европске комисије до средине јуна донесу одлуке о новим корацима у процесу приступања држава Западног Балкана.
Цела та једначина и поред европских избора највише се ипак односи на залагње саме Србије у процесу испуњавања критерјума за даљи напредак на европском путу.
- Мислим да ће бити теже промовисати проширење током следећег мандата Европског парламента уколико сам регион не покаже значајан и веродостојан напредак у областима које су стагнирале претходних година. Процес проширења и његово интензивирање мора да буде резултат заједничких напора ЕУ и Западног Балкана - каже председавајући Одбором за сарадњу са Србијом Едуард Кукан.
Кукан оцењује да су европски избори већ показали свој утицај на проширење јер је, према његовим речима, тешко замислити да неко у ЕУ активно промовише проширење у кампањи.
То се могло видети и на примеру дебате француских кандидата за Европски парламент, када се од 12 шефова листа партија само њих двоје заложило за улазак Србије у ЕУ.
И поред оцена из Брисела да захтев за реформом и продубљивањем Уније, који је на самиту ЕУ Западни Балкан у Софији изнео француски председник Емануел Макрон, може ићи паралелно са процесом проширења, јасно је да је ће то питање изазивати даљу полемику поготово међу евроскептицима и популистима којих ће, како се очекује, бити више у новом сазиву Европског парламента.
Први на листи Европске народне партије Манфред Вебер, који би у случају да ЕПП поново освоји највише места у Европском паралменту могао да замени Жана Клода Јункера на месту председника Европске комисије, већ је поручио да се залаже за "јасно одређивање граница ЕУ у коју мора да уђе Западни Балкан", али не и Турска.
Избор за новог председника Европске комисије почеће већ у јулу, како би се до краја октобра одредио и састав нове Европске комисије која у новембру 2019. године ступа на дужност.
За проширење и Србију то ће значити и промену шефа европске дипломатије, али и комесара за проширење.
Поред питања ко ће заменити Федерику Могерини, која је међу приоритете спољне политике ЕУ сврставала проширење на Западни Балкан и дијалог Београда и Приштине, нови састав Европске комисије, према неким најавама, могао би и да нема комесара за проширење, што би био ударац за промоцију и ефикасност европске политике проширења.