Хоће ли се Перуанци "отрести" Фуџиморијевих или ће потомци диктатора наставити да владају овом државом?
Како је Перу завршио "под чизмом" јапанске нео-либералне диктатуре и зашто поново срља у њу?
Пажња света крајем 2019. поново се пребацује на Јужну Америку - криза траје у Боливији након што је са власти срушен Ево Моралес, у Венецуели криза никада није ни престала, велике демонстрације трају у Чилеу, скоро је срушена власт у Еквадору, у Бразилу је бивиши председник Лула пуштен из затвора, у Аргентини су се "перонисти" вратили на власт...
Но, фокус ваља посветити још једној земљи ове регије која ових дана није толико у вестима, што не значи да ускоро неће бити, а та држава је Перу.
ПОД БУДНИМ ОКОМ РУСА: Мировне снаге прате конвој азербејџанских возила (ВИДЕО)
ОПРЕЗ, МОГУ ДА ВАС САВЛАДАЈУ ЕМОЦИЈЕ! Холанђани отпевали "Јутрос ми је ружа процветала" и одушевили регион (ВИДЕО)
ЗАХАРОВА РАСКРИНКАЛА ПЛАН АМЕРИКЕ: Нешто спремају у Пацифику? (ВИДЕО)
Говорећи о Перуу осврнућемо се на његову не тако давну прошлост која је по својим карактеристикама врло слична другим земљама ове регије. Да, и Перу је прошао свој период нео-либералне диктатуре уз перманентну опасност да се поново у њу врати.
На изборима 2016. један од фаворита био је десничар Педро Пабло Кучински, човек којег су називали "фаворитом Вол Стрита". Но, изгледало је да ће победу однети Кеико Фуџимори, потенцијално још опаснија особа по Перу. На крају је ипак победио Кучински у другом кругу и то са минималном предношћу од 50,12 према 49,88 одсто.
Но, ко је Кеико Фуџимори? Многим познаваоцима Јужне Америке ће презиме звучати познато - да, Кеико Фуџимори је ћерка перуанског диктатора Алберта Фуџиморија који је владао овом земљом од 1990. до 2000. када је због корупције и масовног кршења људских права морао да побегне у Јапан.
Присетимо се тог периода јер је он важан за разумевање не само ситуације у Перуу већ и генерално у Јужној Америци.
Кренимо редом - Алберто Фуџимори, рођен је 28. јула 1938. Његови родитељи су родом из Јапана, с острва Кјушу (град Кумамото), а емигрирали су у Перу 1934. године. Родитељи су му будисти, но он је крштен и одгојен католички, тако барем тврде извори.
Алберто Фуџимори је, дакле, технички Перуанац (рођен у Лими - и то наводно), но заправо он је пуно више Јапанац. Постоји прича да је заправо рођен у Јапану, но онда према закону не би могао да буде на власти у Перуу. Надаље, за време суђења, Фуџимори је сам признао како му је шпански, службени језик у Перуу, заправо други језик док му је први јапански.
Код куће се говорио јапански, но Алберто је ускоро савладао шпански када је кренуо у школу. 1961. је дипломирао, с беспрекорним оценама, као пољопривредни инжењер. Неколико година је предавао математику, те затим уписује 1964. студије физике на Универзитету у Стразбуру у Француској. Касније студира и математику у САД-у, на Универзитету Висконсин–Милвоки.
У 36. години се жени Сузаном Хигучи, такође Перуанком јапанског порекла. Имали су укупно четворо деце, укључујући и ћерку Кеико која ће следити свог оца по питању политичке каријере. Од 1984. до 1989. Алберто је радио као декан на Пољопривредном факултету у главном граду Перуа, Лими.
1990. су се у Перуу одржали важни председнички избори. Након пет година владавине левичарског председника Алана Гарсије (до 80-их година Перу је био, као и знатан део Јужне Америке, политички врло нестабилан и државни удари и војне хунте нису били реткост) многи су били уверени да ће победу на изборима однети Марио Варгас Љоса, иначе светски познати писац који ће касније, 2010., добити и Нобелову награду за књижевност. Варгас је већину свог живота био левичар, но до избора 1990. његови ставови већ су почели да нагињу ка центру и либерализму. Но, тада је уследило изненађење - уместо њега на изборима 1990. победу је однео раније споменути декан Алберто Фуџимори који је у изброну трку ушао као кандидат нове десничарске странке "Цамбио 90" ("Промена 90").
Како је успео да победи? Није му заправо било тешко - појавио се на политичкој сцени као ново лице и то је добро прошло код бирача који никако нису били задовољни претходном левичарском Владом, а у исто време су се престрашили - нарочито сиромашни - мера штедње које је почео да заговара бивши левичар, а тада новопечени либерал, Варгас.
Но, можда се масама учинио и симпатичан - наиме, за време кампање прозвали су га "Ел Chino" (Кинез), мада је Алберто Фуџимори заправо Јапанац, но широм Јужне Америке људе пореклом из источне Азије називају "Кинезима". Елем, победом на изборима постао је тек друга особа пореклом из источне Азије која ће управљати једном латино-америчком земљом - први је, наравно, злогласни кубански диктатор Фулгенсио Батиста (чији је отац био пореклом Кинез).
Шта се догодило након што је Фуџимори дошао на власт? Управо оно чега су се многи и бојали па због тога нису гласали за Варгаса, а сада им је стигло у још жешћем формату. Довољно је само рећи да се за време његовог првог мандат користио назив "Фуџишок". Наравно, реч је о оштрим неолибералним мерама које су силовито удариле на радни народ.
Његови потези по доласку на власт нису имали готово никакве везе с оним о чему је причао за време предизборне кампање. Да, Перу се вратио на глобално тржиште, али шок који је претрпео народ био је огроман.
Драстично је срезан државни сектор док је у истовремено учињено све што је погодовало приватном капиталу. Влада је одмах издвојила 400 милиона америчких долара фонда за помоћ сиромашнима, очито знајући да ће ускоро кренути талас екстремног сиромаштва - овај новац је издвојен да би се гневно становништво умирило како случајно не би извели какву револуцију.
Хаос је стигао недуго након почетка спровођења мера - цена струје порасла је за 4 пута, цена пијаће воде за 8 пута, а цена бензина за чак 3.000 одсто! Притом би ваљало напоменути како све ове последице „Фуџишока“ нису нужно производ деловања самог Фуџиморија, већ његове лојалности ММФ-у који је прописао ове мере те навео како је императив да се исте спроведу у дело јер ће једино то повести земљу ка "здравој економској политици". Које су то мере биле? Фискална дисциплина, смањење јавне потрошње, реформа пореза, либерализација трговине, приватизација, итд.
ММФ је, очекивано, био врло задовољан свиме што је радио Фуџимори и гарантовали су нове кредите Перуу. У крајњем исходу, када је све припремљено за масовну експлоатацију, у Перу је почео на велика врата да улази страни капитал - штавише, Перу је постао једна од најбрже растућих економија на свету - 1994. су расли за чак 13 одсто.
Но, да би се ово постигло Фуџимори је морао да има велику моћ, знатно већу но што му даје Устав. Није могуће тек тако освојити изборе у једној латино-америчкој земљи и претворити је преко ноћи у сан неолибералних капиталиста. Ту моћ је Фуџимори и уграбио - 5. априла 1992. када је извео државни удар уз помоћ војске, заправо, пошто је већ био на власти као председник, ово је била нека врста ауто-пуча. То је направио, наравно, како би распустио парламент (који се већином налазио у рукама центриста и левичара, а они су кочили његове разорне ММФ-овске политике) и укинуо Устав.
Читав свет је одмах осудио пуч у Перуу, а неколико земаља Јужне Америке - међу њима Венецуела и Аргентина - прекинуле су дипломатске односе с Перуом. Но, док је остатак света позивао на повратак представничке демократије у Перу, САД је, под тадашњим вођством Џорџа Буша старијег, свега две недеље након државног удара признао Фуџиморија као легитимног лидера Перуа. Шта нам то говори? Све је јасно - ове две недеље биле су само формалност, а истина је та да су САД од почетка подржавале укидање демократије у Перуу и промоцију Алберта Фуџиморија из председника у диктатора.
У то време масовног губитка интегритета, једна особа га је ипак задржала - његова супруга Сузана Хигучи која је 1994. затражила развод брака називајући га, чак и у јавности, "корумпираном тиранином".
Перуански Устав дозвољава председницима само један петогодишњи мандат у низу. Председник се може поново кандидовати, но тек након паузе од 5 година. Но, какав би то диктатор Фуџимори био када би допустио Уставу да му стоји на путу? Једноставно је променио Устав и са лакоћом однео победу на идућим изборима 1995. (уз то да је лидера левичарске опозиције, Алана Гарсију, пре тога протерао у егзил, у Колумбију).
Поједини извори из тог времена сугеришу како је Фуџимори заиста имао подршку, и то знатну подршку, становника Перуа. Но, ове информације ваљало би узети с дозом резерве. Ипак, није спорно да и данас о њему многи имају позитивно мишљење тврдећи како је спасио перуанску економију.
Но, како је време пролазило, 90-их се све чешће „шушкало“ о томе како је Фуџимори уплетен у разне корупцијске, па и криминалне, радње. Уз њега се често везивао још један мрачни актер - шеф обавештајних служби, Владимиро Монтесинос.
На изборима 2000. - на којима се, наравно, Фуџимори поново кандидовао - однео је победу са освојених 51 одсто гласова. Но, кренуле су велике уличне демонстрације јер су многи схватили да су избори вероватно намештени. Ипак, до експлозије незадовољства доћи ће у ноћи 14. септембра 2000. након што је локална телевизија објавила видео снимак који приказује његовог главног човека Монтесиноса како дословно потплаћује друге политичаре да дају потпору Фуџиморију.
Идућих неколико недеља било је врло напето и готово да нико није знао шта ће се десити са земљом. Тада Фуџимори, 13. новембра, одлази на службени пут у Брунеје, а већ два дана након његовог одсуства успоставља се Конгрес и про-Фуџимори вођство губи поверење. Фуџимори, уместо да се врати натраг у земљу, из Брунеја одлази за Токио те оданде, ни више ни мање него факсом, 17. новембра 2000. подноси оставку. Није му било друге. Наиме, након што су корупцијски скандали процурили у јавност, подршка коју је имао нагло се истопила.
Тек након његовог бега из земље открили су се разни детаљи. Магнитуда корупције била је огромна - украдене су стотине милиона долара. Но, свет ће тек тада сазнати и за злочине против човечности почињене за време његове администрације/диктатуре.
Наиме, када је Фуџимори дошао на власт, знатан део Перуа налазио се под контролом левичарских герилских бораца из Комунистичке Партије Перуа познатије под називом "Светлећа Стаза" ("Сендеро Луминосо"). Фуџимори их је сматрао терористима и дао је војсци одрешене руке да се с њима обрачуна. Тада, раних 90-их, су и настали одреди смрти који су ловили како чланове левичарске гериле тако и њихове симпатизере. Неколико масакра десило се у то време.
Није тајна да ја "Светлећа Стаза" до почетка 90-их већ далеко одлутала од својих идејних марксистичких начела те су се претворили у милитантну и врло бруталну организацију чије су се поједине фракције бавиле кријумчарењем дроге. Фуџимори их је уништио, али уз високу цену злочина против човечности који ће се открити тек годинама касније. "Светлећа Стаза" постоји и данас, но данас су минорна организација са свега неколико стотина чланова.
Шта се догодило са Фуџиморијем након бега у Јапан? Остао је тамо пар година, чак покренуо и политичку странку, најављивао велики повратак на перуанску политичку сцену, а имао је и подршку дела јапанске политичке класе. За то време у Перуу је против њега покренут судски процес те је осуђен на 25 година затвора због кршења људских права, укључујући отмице и убијање.
2005. Фуџимори је посетио Чиле где је и ухапшен, а две године потом, након дугих преговора, ипак је изручен Перуу. Суђења и даље трају, а 2012. његова породица затражила је да се пусти због нарушеног здравља - јер, наводно, има канцер и друге компликације.
Вратимо се сада на председничке изборе из 2016. Да је којим случајем победу однела Фуџиморијева ћерка, Кеико, засигурно би био пуштен из затвора. Но, пошто је победио Кучински, то се ипак неће догодити, зар не? Погрешно - "фаворит Вол Стрита" Кучински је 2017. помиловао Фуџиморија и овај је пуштен из затвора. Ипак, не задуго. Наиме, већ у октобру 2018. Врховни суд Перуа поништио је његово помиловање и наредио му да се врати натраг у затвор те се тако тамо и налази од 23. јануара 2019. године.
Зашто Перуанци желе повратак Фуџиморија (јер је Кеико изгубила изборе 2016. са свега 0,24 одсто гласова заостатка)? Тешко је рећи - због разочарања "нормалним" политичарима, сећања на велики економски узлет, упркос жртвама, 90-их година? Но, Перу је велика земља, око 30 милиона људи (од којих чак трећина живи у главном граду Лими) - Фуџимори династија нема општу подршку и левица ће жестоко пружити отпор.
Перуу стално прети "повратак у деведесете", а народ показује да је спреман за 15-ак година да заборави све проблеме и памти само економске статистике - све у свему, ово је важна лекција и важан развој догађаја за целу Јужну Америку, али и шире. Занимљиво, у суседном Чилеу управо трају велике демонстрације у склопу којих народ жели напокон "изаћи из 90-их", односно из ере у којој се још увелико осећа Пиночеов "поредак" (зато им један од важнијих захтева и јесте промена Устава).
Кучински, са друге стране, више није председник Перуа. Шта се догодило са "фаворитом Вол Стрита“? Очекивани сценарио - ухваћен је у корупцији (између осталог, појавили су се и видео снимци где се организује куповина гласова). Због тога је био присиљен да поднесе оставку 21. марта 2018., а функцију председника Перуа преузео је потпредседник, Мартин Вискара.
Каква је тренутна ситуација у Перуу? Вискара је 30. септембра 2019. распустио Конгрес, наводно како би се спровеле реформе против корупције, те је најавио како ће се превремени избори у Перуу одржати ускоро, 26. јануара 2020. Подсетимо, у Перуу се за време избора бира и председник и Конгрес, односно у исто време одржавају се и председнички и парламентарни избори.
То опет значи да се династија Фуџимори поново спрема на могући повратак на политичку сцену. Овог пута династијски елемент још је израженији - наиме, ћерка диктатора, Кеико Фуџимори, изразила је жељу за кандидатуром, а то је такође учинио и његов син, Кенџи Фуџимори.
Имајући у виду како је Кеико скоро освојила изборе 2016., чини се како је у Перуу повратак нео-либералног режима скоро па неминован, осим ако на народ Перуа не делују догађања из њиховог суседства, а шта значи повратак на нео-либерализам могу тренутно из прве руке да виде у суседној Боливији...