Игра је завршена: Запад више не може рачунати на Русију

Хазин у емисији „Економика“ на таласима радија „Говорит Москва“ тврди да се сценарио у којем Сједињене Државе и Европа извлаче корист из туђих ресурса више не може применити на Русију.

„Све што су могли да присвоје или контролишу у Русији – већ су раније присвојили кроз глобалне економске структуре. Данас то више не функционише, јер је Русија повратила део контроле и више се не уклапа у шеме које су користили за извлачење користи.“

У пракси то значи да ће, ако желе да опстану, актери глобалног капитала морати да се окрену сопственом дворишту. Према Хазиновим речима, још увек постоји простор за „економске експерименте“ унутар Европске уније, али се већ примећују први знаци напетости.

„Они могу да оптерете ЕУ – тамо још има шта да се узме. Могу да покушају и са Кином, али то је већ доста тежа прича. Са Русијом – готово је“, јасно поручује аналитичар.

С друге стране, Европа покушава да одржи стабилност системом који се све више ослања на емисију евра. То делује као привремено решење, али носи озбиљне последице. Без додатних извора прихода, тешко је замислити како ће ЕУ да финансира амбициозне планове у домену безбедности које све гласније заговарају поједини лидери из Брисела.

Додатно компликовање долази из правца САД. Хазин упозорава да би нова администрација у Вашингтону могла да пресече доток европског капитала ка америчком тржишту. А то би, како каже, покренуло ланчану реакцију.

„Преливање европског новца на америчке берзе одвија се преко врло конкретних инструмената. Ако Трамп одлучи да, рецимо преко Федералних резерви, заустави тај механизам – ЕУ остаје без могућности да претвори вишак евра у доларе.

То повлачи пад вредности евра, а како ЕУ у великој мери зависи од увоза, нарочито сировина – долази до озбиљног економског потреса“, објашњава Хазин.

Неки аналитичари већ указују да су ефекти такве дестабилизације почели још раније – оног тренутка када је Европа одлучила да прекине сарадњу у сектору енергената са Москвом. Цене су отишле горе, индустрија се нашла под притиском, а популација све више изражава незадовољство.

У овом сплету глобалних померања, Русија, парадоксално, делује све отпорније. Хазин сматра да је разлог једноставан – земља више није до те мере везана за међународне финансијске центре и валутне токове који јој могу бити ускраћени притиском са стране.

На дубљем нивоу, питање није само ко је следећи на удару, већ ко има капацитет да се одупре. Ако Хазинова процена буде тачна, свет улази у фазу када се главни актери више не боре за туђе ресурсе, већ једни против других унутар сопствених редова.

А то би, како истичу неки посматрачи, могло да означи крај једног глобалног модела – и почетак нечег потпуно другачијег.