"АКО ШВЕДСКА УЂЕ У НАТО, ПОСТАЈЕ ЛЕГИТИМНА МЕТА РУСИЈЕ!" Москва неће трошити људство, Стокхолм има и ПРЕВИШЕ унутрашњих проблема, војска је на улицама!
Спољнополитички аналитичар Алекса Филиповић о пријему Шведске у НАТО, десно-популистичким партијама у Скандинавији и миграционој политици ових земаља
Како су пренеле РИА Новости, турски председник, Реџеп Тајип Ердоган, предложио је парламенту земље да ратификује протокол о чланству Шведске у НАТО.
"НАЈВЕЋА ОПАСНОСТ БИЋЕ УКОЛИКО ИРАН УЂЕ У РАТ СА ИЗРАЕЛОМ" Три могућа сценарија за избијање нуклеарног рата, откривено када ће бити НАЈКРИТИЧНИЈЕ
САТЕЛИТСКИ СНИМЦИ ИЗ ГАЗЕ ОТКРИЛИ УЖАС Хамас распоредио оружје поред школа, а оно што је пронађено на телу милитанта не слути на добро
"Инвазија може да сачека" Агент Мосада образложио зашто мора да се одложи копнени напад на Појас Газе
Шведска је као што је познато, предала своју пријаву НАТО-у у мају 2022. године заједно са Финском, али тек треба да добије коначно одобрење од Мађарске и Турске. Анкара је ратификацију апликације повезивала са испуњењем шведских обећања о борби против тероризма (курдских сепаратиста), укључујући и прекид кампање паљења Курана.
Мађарска је одложила гласање о пријему Шведске у НАТО, јер Стокхолм, како кажу, подрива односе са Будимпештом и стално показује "моралну супериорност". Улазак две скандинавске државе у НАТО, дигао је велику буру у светској јавности и већ се разматрају бројни сценарији око тога шта ће се у будућности дешавати.
Финска је већ у НАТО-у, само се чека улазак и Шведске у овај војни савез. С тим у вези, портал Србија Данас имао је прилику да разговара са нашим стручњаком за Скандинавију и односе тамошњих земаља са Русијом, ЕУ и НАТО савезом. Преносимо вам део интервјуа са господином др. Алексом Филиповићем, спољнополитичким аналитичарем и експертом за политичке прилике у скандинавским земљама и великим познаваоцем прилика у Руској Федерацији.
- Ја сам се специјализовао за Скандинавију још од магистарских студија и за партије десног популизма у Европи, тако да су ми докторске студије у потпуности биле посвећене скандинавском региону и тема мог доктората је била: "ЕУ, НАТО и Русија у идеологији и пракси десно-популистичких партија Финске и Скандинавије: упоредна анализа". Дакле, десне популистичке партије Скандинавије и њихов однос према НАТО-у и Русији - рекао је наш саговорник.
Како каже, главна идеја је била да се разуме каква је спољна политика тих десно-популистичких партија које су већ неколико година уназад на радару и аналитичара и академика због тога што добијају изузетно висок број гласова на изборима и да су у питању заправо партије које су биле маргинализоване, аутсајдери, а сада, како каже, у Шведској и Финској већ учествују у владајућим коалицијама у неком облику.
- Моја главна теза је била та да није битно оно што је написано у програмима тих партија каква ће бити спољна политика и шта је изречено током предизборних обећања, већ је битније да се разуме шта њихови лидери и политичари из тих партија причају у датом тренутку. На пример, имали смо случај "Шведских демократа" и "Партије Финаца" где су се лидери партија у својим предизборним кампањама и политичким програмима противили чланству Шведске и Финске у НАТО, да би маја месеца 2022. године и један и други лидер тих десно популистичких партија, променили плочу и потпуно заступали тезу да њихове земље треба да уђу у НАТО, погазивши притом и предизборно обећање и писани програм - рекао нам је Филиповић.
Он сматра да тако долазимо до тога да не треба веровати ничему што је написано, како каже, никаквом договору, никаквом програму.
- Имали смо и примере Минских споразума које нико није поштовао и других примера где се неки међународни договор закључи, али ниједна страна то не поштује. Сада више морамо да обраћамо пажњу на изјаве званичника и њихове поступке, него на оно што обећају или напишу током предизборне кампање - истакао је Филиповић, коментаришући политичке прилике у скандинавским земљама.
- Пре свега, треба да разумемо скандинавски регион у једном контексту безбедносних и националних интереса за САД. Јасно је да САД желе да Европу заокруже као једну целину да све буде под њиховом контролом, због тога и постоји НАТО. Шведска и Финска нису биле чланице НАТО-а, али нису биле чланице НАТО-а само по имену, у свему другом су имали апсолутно развијену сарадњу са околним земљама Скандинавије и са САД, заједничке војне вежбе, чланице су НОРДЕФЦО-а, тј. Нордијске одбрамбене иницијативе која је донекле један псеудо војни савез - истиче Филиповић.
Према његовом мишљењу, Америци је потребно да осигура прилаз Северном морском путу и изузетно јој је то важно зато што ће Северни морски пут све више и више долазити до значаја. Како каже наш саговорник, неке су пројекције да до 2025. године 80 милиона тона терета кроз трговину треба да прође Северним морским путем који због глобалног загревања постаје све проходнији и самим тим све земље у околини и Русија и САД, скандинавске земље, па и Кина имају амбиције да донекле контролишу трговину.
- Америци су потребни ресурси које Шведска и Финска имају, попут авијације и морнарице, као и Данска и Норвешка, и 2021. године САД су објавиле своју стратегију која се зове "Повраћај утицаја на Арктик" и између осталог наведено је да због контроле Северног морског пута и арктичке регије изузетно су потребни ресурси које имају Финска и Шведска - каже наш стручњак.
Он сматра да је у интересу Вашингтона да те две државе буду чланице НАТО-а, него што је то интерес те две земље и додаје да Русија сигурно не планира никакву инвазију на Финску, Шведску, нити НАТО, а да чланство у НАТО-у представља само додатне издатке. По његовом мишљењу, у целој тој ситуацији највише профитира Вашингтон.
- Што се тиче паљења Курана и да ли је то нека тактика за одлагање. Постоје разне теорије. С једне стране то је та слобода говора којом се скандинавске земље изузетно поносе, пре свега Шведска и Данска. Шведска је пример једног најлибералнијег и најотворенијег могућег друштва које тренутно постоји у Европи. Шведска плаћа цену данас свега тога. Постоји могућност, да са једне стране неко у државном врху прећутно и одобрава такве акције пошто је свесна шта ће значити ако Шведска званично ступи у НАТО, а то значи да постаје легитимна мета за било какву руску одмазду у случају отвореног рата између НАТО-а и Русије, а јасно је да Русија не би трошила своје ресурсе за борбу у Скандинавији. Ту би вероватно било искоришћено тактичко нуклеарно оружје и не би било коришћено нити људство нити тенкови - каже наш саговорник.
Филиповић подсећа да је регион изузетно географски неповољан за било какву врсту ратовања, да Руси и даље имају веома лоше искуство везано за Финско-совјетски рат (Зимски рат) уочи Другог светског рата и да је прошло време где ви нужно морате физички да окупирате неку територију да би је контролисали.
Како каже, са друге стране, постоје и фанатици који стварно верују да је слобода говора изван свега и да, шта год да се то ради у њено име, да је то допуштено.
- За сада још увек није ратификовано чланство Шведске у НАТО, мислим да ће до тога доћи до краја године, али опет сам у почетку очекивао да ће то да се разреши са Турском, али видимо сада заоштравање због Блиског истока између Турске и НАТО-а тј. земаља колективног запада - рекао је Филиповић.
- Ту морамо да сагледамо читав концепт шведске политике "отворених врата" за мигранте и због чега је Шведска као таква то и урадила. Шведска је земља где је готово 100 година једна партија била водећа, то су Социјалдемократе. Још од почетка 20. века и после Другог светског рата вођена је политика такозваног "Заједничког дома" и "Отворених врата" где су позивани гастарбајтери да долазе у Шведску, између осталог, доста су у том првом таласу долазили људи из Југославије који су тамо радили, али то су били економски мигранти, нису се толико задржавали већ су долазили, радили, па се враћали у своје земље и свет је био мање више стабилан - сматра наш саговорник.
Како каже, Шведска је успела да изгради заиста јаку индустрију и могла је да дозволи себи да има снажан систем социјалне заштите и благостања, али почевши од деведесетих година када су за почетак избеглице из Југославије, а потом и из других кризних тачака у свету, са Блиског истока, из Северне Африке и Азије кренули да прелазе у Шведску, политика се није мењала, а систем је постајао све више пренапрегнут.
- Мигранти који нису толико доприносили друштву, јер нису могли тако лако да се интегришу у Шведску и да науче језик и нађу посао, нису успевали да допринесу буџету Шведске. Такође, постојала је нека вртса сегрегације код Швеђана. Прављени су квартови где само живе странци и кренула су да се стварају тзв. паралелна друштва где уместо да дете муслиманских родитеља иде у јавну шведску школу оно је ишло у религиозну школу под неком полускривеном џамијом која је била направљена у таквом неком кварту - сматра Филиповић.
Према његовом мишљењу, Скандинавци нису познати као екстровертни људи, тако да није било превише контаката и дружења између скандинавског и нескандинавског становништва. Филиповић указује да ту треба да сагледамо и природни прираштај где су Скандинавци у проблему.
- Мигранти имају и добијају све могуће социјалне бенефиције уколико им се деца рађају у тој земљи. Самим тим, од ратова деведесетих на Балкану па надаље, прилив оружја на црном тржишту је знатно порастао у целој Европи и оружане банде су могле веома лако да добију доста тога, поготову у великој луци као што је Малме. Зато је Малме толико кризна тачка у Шведској - каже наш саговорник.
Он подсећа на податак да данас имамо ситуацију да је око 20 до 30 одсто становништва Шведске нешведског порекла.
- Изузетно је занимљиво то што Швеђани рачунају да је неко етнички Швеђанин ако му је само један од родитеља шведског порекла, други родитељ може да буде иностраног порекла, али ако рачунамо и Швеђане чија оба родитеља нису Швеђани, онда долазимо до цифре да је скоро 40 одсто популације Шведске нешведског порекла, што је изузетан ударац и на друштво и на цео систем, поготову што мигранти не могу тако брзо да науче ни шведски језик ни да се интегришу у друштво које је специфично чак и за друге делове Европе - указује нам саговорник.
Како каже, чак и ми који живимо у Југоисточној Европи не бисмо се тако лако интегрисали у шведско друштво које има посебне културне особености.
- Тамо где је проблем наћи посао, криминал цвета и Швеђани су се последње две три деценије сусрели са порастом наркотика, криминала и силовања. На пример, шведска полиција код случаја силовања не записује које је етничке припадности починилац деликта. То не сме да се прича, јер би онда дошло до продубљивања јаза између миграната и немиграната. Полиција није имала овлашћења да дејствује против криминалаца и то је тековина социјалдемократа које су биле на власти, па су зато ове партије као што су Шведске демократе и Модератес (која је странка умереног десног центра) добили изборе на основу тога што су рекли да ће много оштрије поступати са криминалом, да ће извршити реформу полиције, отворено су говорили о проблему са мигрантима итд.. што је био један табу у шведском друштву да се уопште расправља о таквим проблемима, али видимо да су се сада ствари отргле контроли поред нове власти која већ има годину дана - истиче Филиповић.
Како каже саговорник портала Србија Данас, недавно се догодио бомбашки напад у Шведској где је једна невина жена изгубила живот.
- Бачена је бомба на стан једног криминалца, који није био кући, а настрадала је жена која је живела прекопута, која није имала никакве везе с тим. Улф Кристерсон, премијер Шведске, први пут је затражио помоћ војске да регулише тренутну ситуацију у земљи. Имао сам прилике да видим снимке где младићи бацају молотовљеве коктеле на патролна кола полиције, запаљени полицајци излазе из кола и покушавају да угасе ватру, снимке са безбедносних камера где се виде банде младих како са калашњиковима трче по улици и пуцају једни на друге. Бомбе се бацају чак и на полицијске станице, нарочито у Малмеу, дакле, ситуација се отргла контроли, али као да не постоји нека политичка воља и поред нове власти која је десни центар да некако радикалније промени ситуацију - упозорава Филиповић.
Саговорник сматра да ћемо тек видети шта ће се догађати, да ли ће војска интервенисати први пут у савременој историји Шведске – земље која је требало да служи као пример целој Европи како треба да изгледа политика мултикултурализма и инклузивности и јаког система социјалне заштите, а сада имате слику банди, убистава, подметања бомби и војске на улицама која треба да реши ситуацију.
- То уопште није добар знак ни за социјалдемократе у Европи, али са друге стране можда је то мотив да се мало размисли о неким политикама, да се промене и да се не гледа свет сувише кроз неку идеолошку призму већ да се решавају практични проблеми у друштву које очигледно има пуно својих проблема - истиче Филиповић.
- Да направим једно поређење, ако Шведска има између 30 и 40 одсто нешведског становништва, Финска има свега 3 до 4 одсто. За почетак, то уопште није земља која је привлачна мигрантима, ни због језика, ни због положаја, нити у финском друштву има спремности да уопште прихвате странце - каже наш саговорник.
Он сматра да економија игра снажну улогу у Финској.
- Финска јесте веома развијена, дуги низ година се бори да има један од најбољих образовних система у свету, али није богата толико као Шведска или као Норвешка. Норвешка ипак има изворе нафте и гаса у Северном мору и занимљиво је да су и Норвешка и Данска исто веома строге са својом имиграционом политиком, само је Шведска допустила себи, да постане земља која је потпуно без контроле водила политику "отворених врата" за мигранте и могли смо да видимо пред последње изборе у Шведској, који су недавно одржани, како десно-популистичке партије осталих скандинавских земаља виде Шведску као "шведски случај" или "нећемо да допустимо да се шведски случај догоди Финској" - истиче наш саговорник.
Филиповић тврди, да, иако су социјалдемократе биле на власти тада, ни они нису били толико загрејани за једну такву политику отворених врата без контроле.
- Финска има ту неколико својих предности, када говоримо о доласку миграната, а то су географски положај, потешкоће са финским језиком који заједно са мађарским представља два најтежа језика за учење. Затвореност финског становништва је израженија, али то је карактеристика за све Скандинавце, можда су Швеђани ту мало екстремнији случај, али то је тако када сте далеко горе на северу - тврди Филиповић.
Он сматра да су и Руси на северу доста слични скандинавским народима, хладни су све док вас не упознају, када вас упознају и виде да им нисте претња, онда сте члан породице.
- Финска, Данска и Норвешка су за сада успеле да избегну велике проблеме у својим друштвима, само је Шведска тренутно најекстремнији пример када говоримо о проблемима попут тероризма, екстремизма и криминала - закључује наш саговорник.
Реч о саговорнику
Алекса Филиповић је рођен 1989. године у Београду. Дипломирао је међународне односе на Факултету политичких наука, Универзитета у Београду 2013. године, где 2015. године завршава и мастер студије из исте области.
Током 2014. године, на Универзитету Сингидунум завршава мастер студије из економије. У 2016. години прелази да живи у Санкт Петербург, где 2018. године завршава магистарске студије на Факултету међународних односа Санктпетербуршког државног универзитета (Факультет Международных отношений СПбГУ) и наставља школовање тамо уписом на докторске студије.
У склопу даље специјализације, 2021. године завршава једногодишње пост-дипломске студије на Бечкој дипломатској академији (Diplomatische Академие Wien). Од 2022. године, као докторанд Санктпетербуршког државног универзитета, налази се у Београду на стручној пракси на Институту за европске студије.
У јуну 2023. године у Санкт Петербургу, упешном одбраном докторске тезе под називом "ЕУ, НАТО и Русија у идеологији и пракси десно-популистичких партија Финске и Скандинавије: упоредна анализа" стиче звање доктора политичких наука (кандидат политических наук).
Поред активног писања научних радова, редовно учествује на међународним конференцијама, а такође је присутан и у домаћој медијској сфери као спољнополитички аналитичар. Течно говори енглески и руски језик, служи се француским језиком и поседује основно знање немачког језика.