ИСПОВЕСТ ЖЕНЕ КОЈА ЈЕ ДОЖИВЕЛА КЛИНИЧКУ СМРТ: "Била сам мртва 24 минута пре него што су ме лекари вратили у живот, ево чега се сећам"
Лаурен је описала како се осећала током клиничке смрти.
Општеприхваћено је веровање да нам непосредно пре смрти живот пролети пред очима и дочека нас јарка светлост која нас позива да кренемо даље. Барем тако кажу у филмовима. У стварности, научници су документовали многа искуства блиска смрти људи који су 'умрли', па враћени у живот. Лазаров учинак, или медицинским изразом "аутореанимација", је када неко ко је проглашен мртвим од срчаног застоја изненада показује знакове живота и може бити у року од 10 минута од завршетка реанимације.
ГНУСАН ЗАХТЕВ РОДИТЕЉА ИЗ ПАКЛА: Оперисан малишан ког су зверски тукли и лепили му уста да не вришти
ОВО ЈЕ МУШКАРАЦ КОЈИ ЈЕ УБИО СУПРУГУ И ЧЕТВОРО ДЕЦЕ: Усмртио и бебу, а на телима жене и ћерки велики број убода ножем (ФОТО)
ХОРОР НА БАДЊИ ДАН Отац убио супругу и четворо деце, пријатељица затекла ЈЕЗИВУ сцену у стану: "Угледала сам крв на вратима..."
Невероватно је редак, а лекари још увек не знају тачан узрок феномена, када иако се чини као да су се вратили у живот, пацијенти заправо никада нису ни умрли. Већина људи који то доживе често не живе дуго након 'повратка'. Говорећи о сопственом искуству, жена која је 'умрла' на 24 минута испричала је шта се тачно догодило и открила што је за то време видела и осетила.
"Доживела сам изненадну клинички смрт код куће у фебруару. Мој супруг је од страха одмах позвао хитну и почео с оживљавањем. Требало је 24 минута хитној помоћи да ме реанимира. Након девет дана на одељењу интензивне неге, проглашено је да сам 'когнитивно нетакнута' и немам видљива оштећења мозга на магнетској резонанци", рекла је Лаурен Канадеј.
Лаурен је открила да је њен супруг, након што је доживела срчани застој, изводио реанимацију четири минута, док му је оператер хитне помоћи објашњавао шта треба учинити. Хитна помоћ стигла је убрзо и наставила оживљавање још 20 минута пре него што је њено срце поново почело да куца. Хитно примљена у болницу, била је у коми два дана пре него што се пробудила.
"Пробудила сам се, била сам врло збуњена због интубације и нисам имала никакво краткорочно памћење још неколико дана. Никада нисам повратила сећање са већине времена на интензивној нези и не сећам се отприлике месец дана пре застоја. Сећам се само осећаја крајњег мира који ми искрено јако недостаје! Тај мир ме је пратио неколико недља након буђења. Не знам када сам почела да схватам која је година била и да тачно одговарам на неуролошка питања, али мислим да је то било након неколико дана. Речено ми је да сам стално заборављала зашто сам у болници", присећа се она.
Улазећи дубље у оно чега се сећа из тог времена, Лаурен је објаснила:
"Нисам видела светло ни тунел, али сам имала дубок осећај мира. Заправо се враћам на место у кући где се то догодило кад сам под стресом...чудно, али истинито. Дефинитивно се више не бојим смрти, упркос томе што не видим ништа јасно чега бих се могла бојати", признала је.
Ипак, додаје многи не знају да има defibrillator у телу.
"Осећам да је врло танка линија између живота и смрти и иако сам захвална што имам више времена с пријатељима/породицом, више се не бринем због смрти. Пуно више ме брине бол коју често доживљавам у животу. Осећам се као да је мој први живот завршио у фебруару кад се то десило и да сам се пробудила у свом другом животу. Људи мисле да сам добро јер могу поновно да ходам, па чак и да планинарим али не знају да имам defibrillator у телу. Али, кад ми људи кажу да изгледам добро/боље, то ми је језиво јер се не осећам као иста особа и увек сам свесна тог искуства'.