Историјски сусрет у Пекингу: Трамп и Си Ђинпинг о кључним светским питањима – ОВЕ теме ће бити на столу (ФОТО/ВИДЕО)

Председник САД, Доналд Трамп отпутовао је у Пекинг уочи одржавања самита са кинеским председником Си Ђинпингом, након вишенедељних неуспешних америчких покушаја да убеде Кину да помогне у враћању Ирана за преговарачки сто и смањењу тензија око Ормуског мореуза.

Лидери две највеће светске економије требало би да се састану у четвртак и петак током Трампове прве посете Кини од 2017. године, а очекује се да ће разговори бити фокусирани на трговину, Тајван, вештачку интелигенцију и рат са Ираном.

Самит Трамп-Си представља састанак на високом нивоу између двојице лидера у Пекингу, док се две највеће светске економије суочавају са растућим тензијама око трговине, технологије, Тајвана и рата са Ираном.

Самит је посебно значајан јер ће Трамп бити први амерички лидер који је посетио Кину после скоро једне деценије, а разговори се одржавају у тренутку појачане геополитичке и економске неизвесности. Састанак је првобитно био планиран раније ове године, али је одложен због рата са Ираном. Пре поласка за Пекинг, Трамп је рекао да ће са Сијем водити "дуг разговор" о Ирану, мада је нагласио да ће трговина остати централна тема посете.

- Трговина остаје политички веома моћна тема, посебно за Трампа, јер ривалству даје језик који бирачи лако разумеју - рекао је Салвадор Сантино Регилме, ванредни професор и шеф програма међународних односа на Универзитету у Лајдену.

- Али дубљи сукоб односи се на хијерархију, легитимитет и будућу архитектуру глобалног поретка.

Регилме је додао да су обе земље и даље заробљене у односу који обликују стратешко ривалство и дубока економска међузависност.

- Сједињене Државе и даље се у великој мери ослањају на кинеске производне капацитете и јефтину производњу, док Кина зависи од приступа америчким потрошачима, технологији, тржиштима капитала и широј стабилности глобалне економије засноване на долару. То је парадокс америчко-кинеског ривалства: свака страна жели већу аутономију, али обе остају везане за структуру међузависности коју ниједна не може лако да разгради, а да не нанесе штету самој себи - додао је Регилме.

Аналитичари кажу да САД и Кина улазе у самит са различитим приоритетима. Очекује се да ће Трамп снажно инсистирати на трговини са циљем да обезбеди економске успехе које може политички да представи пред изборе у новембру.

Вашингтон жели да Кина повећа куповину америчке робе, укључујући авионе компаније Боинг, говедину и соју, као и да продуби инвестициону и трговинску сарадњу.

Пекинг ће, с друге стране, вероватно инсистирати на ублажавању америчких ограничења извоза напредних полупроводника и укидању мера које Кини отежавају приступ кључним технологијама за производњу чипова.

Тајван ће такође остати једно од најосетљивијих питања на самиту. Трамп је рекао и да планира да покрене питање Џимија Лаија, затвореног хонгконшког медијског магната и продемократског активисте осуђеног ове године по кинеском закону о националној безбедности.

Поред билатералних спорова, двојица лидера требало би да разговарају и о рату са Ираном, тензијама око Ормуског мореуза и растућим ризицима повезаним са вештачком интелигенцијом. Технологија и ланци снабдевања биће међу кључним питањима самита, пошто Вашингтон и Пекинг воде све интензивнију борбу око полупроводника и критичних минерала. САД су пооштриле ограничења извоза напредних чипова и опреме за њихову производњу Кини, тврдећи да су те мере неопходне како би се успорио кинески војни и АИ развој.

Кина, која контролише око 90 одсто светске прераде ретких земних елемената - кључних за полупроводнике, електрична возила, војну опрему и електронику - одговорила је строжим извозним контролама над неколико критичних минерала.

Очекује се да ће Пекинг тражити смањење америчких технолошких ограничења, док Вашингтон жели да Кина обнови испоруке ретких минерала након што су извозне рестрикције пореметиле делове америчке аутомобилске и ваздухопловне индустрије.

Рат са Ираном биће једно од најпраћенијих питања на самиту. Аналитичари очекују да ће Вашингтон извршити притисак на Пекинг да искористи свој утицај на Техеран, посебно зато што је Кина највећи купац иранске нафте и преузима више од 80 одсто иранског извоза сирове нафте.

Амерички званичници такође су позвали Кину да подржи напоре за поновно отварање и обезбеђивање Ормуског мореуза, кључног правца за глобално снабдевање енергентима.

Сукоб је додатно повећао притисак на кинеску економију и енергетску безбедност. Око половине кинеског увоза сирове нафте долази са Блиског истока, док су поремећаји у Персијском заливу учинили комерцијални бродски саобраћај рањивим на нападе и кашњења.

- Нема сумње да ће Трамп покушати да укључи Си Ђинпинга како би извршио притисак на Иранце да се врате за преговарачки сто и пристану на споразум - рекао је Ден Грацијер.

Стручњаци сматрају да би Иран могао да буде једно од ретких питања где се интереси САД и Кине поклапају, пошто обе земље имају корист од стабилног протока енергије кроз Персијски залив.

- Обе стране желе да се мореуз поново отвори - рекао је Грегори Полинг, али је додао да Пекинг вероватно неће превише ускладити своју политику према Техерану са америчким приступом.

Иако Кина жели обнову пловидбе кроз Ормуски мореуз, Полинг сматра да дипломатски и стратешки притисак због прекида саобраћаја много више погађа Вашингтон.

- Није Кина та која је понижена у мореузу, већ САД.

Очекује се да ће Тајван бити једно од најосетљивијих питања, пошто Пекинг стално упозорава да представља највећи извор тензија у односима САД и Кине.

Кина сматра самоуправни Тајван делом своје територије и последњих година појачала је војни притисак кроз редовне ваздушне и поморске операције око острва.

Тензије су додатно порасле под председником Тајвана Вилијамом Лаи Чинг Теом, којег Пекинг оштро критикује јер његова партија сматра Тајван већ сувереном државом. САД званично признају комунистичку Кину као једину Кину, али су према Закону о односима са Тајваном обавезне да подржавају тајванску самоодбрану, што већ дуго изазива бес Пекинга.

Вашингтон је током година одобрио десетине милијарди долара војне помоћи Тајвану, укључујући пакет од 11 милијарди долара објављен прошле године, а Трамп је недавно рекао да је о том питању разговарао са Сијем уочи самита.

Аналитичари кажу да ће Тајван пажљиво пратити шта ће Трамп и Си јавно рећи након самита, посебно када је реч о одбрани и продаји оружја.

- Важне су прецизне формулације - рекао је Регилме.

- Да ли ће Трамп потврдити подршку одбрани Тајвана, да ли ће бити неодређен по питању продаје оружја и да ли ће Сију дати реторички простор да тврди како Вашингтон обуздава Тајпеј.

Трговина ће такође бити једна од спорних тачака након вишегодишњих тензија између САД и Кине око царина и економске конкуренције. Најновији трговински спор ескалирао је прошле године када је Трамп увео нове царине на кинеску робу, на шта је Кина одговорила сопственим царинама. На врхунцу спора, царине на поједине производе премашиле су 100 одсто, што је изазвало забринутост због последица по глобалну трговину и ланце снабдевања.

Две земље су касније привремено смањиле тензије трговинским примирјем постигнутим током преговора у Јужној Кореји. У оквиру споразума, Кина је пристала да купује више америчких пољопривредних производа, укључујући соју, док је Вашингтон повукао део царина.

Аналитичари сматрају да би успешан исход за Трампа морао да буде видљив и политички лако представљив америчкој јавности. То би могло укључивати кинеску куповину америчке робе, помаке око царина, сарадњу по питању Ирана или напредак у извозу ретких минерала.

- Трампов стил спољне политике придаје огроман значај јавном приказу склапања договора, тако да би утисак успеха могао бити готово једнако важан као и сама суштина - рекао је Регилме.

За Сија би успех значио очување стабилности без утиска да попушта Вашингтону, уз обезбеђивање веће економске предвидивости и признања Кине као глобалне силе.

- Свеобухватни трговински споразум делује мало вероватно, јер структурни извори ривалства остају нерешени - додао је Регилме.

Уместо тога, сматра да је вероватнији ограниченији споразум, који би могао да укључи паузу у увођењу царина, обавезама о куповини робе, договоре о ретким минералима или оквир за будуће преговоре.

- Такав споразум привремено би управљао ривалством, али не би решио дубљи проблем - две економије остају међусобно зависне, док њихове владе ту зависност све више посматрају као стратешку опасност.

Србија Данас/Ал Jazeera