ИЗРАЗ КОЈИ ЧУЈЕМО У СВАКОДНЕВНОМ ГОВОРУ - "ТАНТАЛОВЕ МУКЕ": Али ко је Тантал и зашто се каже да су његове муке?
Како би објаснили значење фразе и зашто се она употребљава, морамо завирити у грчке легенде
Често у свакодневном говору можемо чути израз "Танталове муке". Али ко је Тантал? И шта фраза "Танаталове муке" означава?
РУСИЈА ЈЕ ИЗДОМИНИРАЛА: Огласио се Трамп након састанка Путина и Бајдена, има неколико замерки
НЕМЦИ ОСТАЈУ БЕЗ ДОМАЋЕ ВАКЦИНЕ? Цепиво показало малу ефикасност, а ЕУ наручила стотине милиона доза
КРВОПРОЛИЋЕ У АМЕРИЦИ: У пуцњави убијена једна особа, више људи повређено
Како би објаснили значење фразе и зашто се она употребљава, морамо завирити у грчке легенде.
У питању је још једна фраза, легенда и лик који су из грчке митологије и веровања пронашли свој пут до нашег свакодненог језика, односно говора.
Тантал је био краљ Фригије, а према легендама и миљеник богова.
Као син бога Зевса, уживао је симпатије свих богова са Олимпа, који су му подарили разне светске дарове.
Дарови попут златних рудника, пашњака, рајских плодова, стоке и многих других учинили су Танталов живот рајским и безбрижним. Овако је могао да живи до краја живота, јер су га богови обожавали и посматрали га као себи равним.
Познавао је све тајне богова и био једини смртник који је уживао такав третман.
Како то углавном бива, временом је Танталу постао мали живот који је живео и убрзо је почео себе да сматра равним боговима, чак и врховном Зевсу.
Био је мишљења да му је све дозвољено, па је тако почео да краде храну са трпезе богова, амброзију и нектар, које је делио међу својим смртним приатељима и хвалио се. Тако је једном приликом у пијанству почео да открива тајне богова смртницима, све њихове одлуке о судбини света и о људима.
Није успео да сачува ни тајне које му је Зевс лично поверио, верујући у свог сина.
Тантал је у свом дому скривао златног пса из Зевсовог светилишта на Криту, ког је украо ефески краљ Пандареј, а потом слагао Хермеса, да га никада није видео.
Како богови, наводно нису знали где се пас скрива, Тантал је одлучио да провери колико уствари богови виде и знају, па је тако приредио гозбу у њихову част. Као најбоље јело на гозби, послужио је месо свога сина, Пелопса, кога је претходно убио.
Гнусну подвалу, богови су одмах открили и нико од њих није окусио ни комадић, осим богиње Деметре, која услед туге за ћерком није схватила о чему се ради, па је појела део рамена.
Овај злочин разгневио је Зевса, па је свог вољеног сина Тантала послао код брата Хада, у подземни свет. Оживео је Пелопса, а раме, које је Деметра појела, направио је од сјајне слонове кости.
Тантал је осуђен на велику и вечиту патњу због својих злочина, да трпи глад и жеђ усред воде, покрај обиља хране и сочних плодова, које није могао дохватити, јер би му измицале чим би посегао за њима.
Из ове легенде настао је израз "Танталове муке", који означава велике муке, поготово оне изазване близином жељеног циља али опет без могућности да се тај циљ оствари.