РЕВОЛУЦИЈА У НАУЧНОМ СВЕТУ Извучена РНК изумрле врсте! Да ли Је могуће креирати поново живо биће? (ФОТО/ВИДЕО)
Тасманијски тигар био је сличан вуку, а разликовао се по пругама на леђима, попут тигрових.
Научници су успели да извуку РНК из узорка тасманијског тигра из 1891. године, што отвара нове могућности за разумевање изумрлих врста и древних пандемија, али и могућност њиховог оживљавања.
ТОРНАДО УБИЦА ПРОТУТЊАО ИСТОКОМ ЗЕМЉЕ: Десеторо мртвих и четворо у критичном стању (ФОТО/ВИДЕО)
СНАЖАН ЗЕМЉОТРЕС ПОГОДИО НОВИ ЗЕЛАНД: Потрес 6 рихтера изазвао панику, процењује се укупна штета
ЧИЛЕ ПОГОДИО РАЗОРАН ЗЕМЉОТРЕС: Чекају се информације о штети и жртвама
Научници су објавили револуционарно достигнуће у проучавању изумрлог тасманијског тигра, торбара месождера који је некада настањивао Аустралију и суседна острва.
Упркос изумирању те врсте због људских активности, научници су обављали истраживања стичући нове увиде и коначно успешно изоловали РНК.
Ради се о генетском материјалу сличном ДНК, али мање стабилном, из осушене коже и мишића тасманијског тигра који се чува у музеју у Стокхолму од 1891. године.
Последњих година научници су успели да издвоје древну ДНК из животиња и биљака, од којих неке датирају и више милиона година.
Ипак, поменуто истраживање означава први случај опоравка РНК из неке изумрле врсте.
Иако није примарни фокус студије, способност издвајања, секвенцирања и анализе древне РНК могла би значајно да помогне научницима у њиховим настојањима да поново у живот врате изумрле врсте.
Осим тога, проналажење РНК из древних вируса могло би допринети откривању порекла прошлих пандемија.
Улога ДНК и РНК
ДНК и РНК, молекуларни двојници, играју битне улоге у биологији ћелије. ДНК је дволанчани молекул који садржи генетски код организма, док је РНК једноланчани молекул која има задатак да преведе генетске информације у практичне функције.
Улога РНК укључује синтезу мноштва протеина потребних за преживљавање организма и регулацију метаболизма ћелија.
- РНК секвенцирање даје вам укус стварне биологије и регулације метаболизма која се догађала у ћелијама и ткивима тасманијских тигрова пре него што су изумрли - појашњава Емилио Мармол Санчез, руководилац студије која је објављена у часопису „Геном Рисерч“, генетичар и биоинформатичар из Центра за палеогенетику и СциЛифеЛаба у Шведској.
Марк Фридландер, генетичар и коаутор студије са Универзитета у Стокхолму и СциЛифеЛаба, наглашава пак важност разумевања комплемента гена и активности гена код изумрлих врста.
Дуг век РНК
Појавила су се и питања о томе колико дуго РНК може да издржи под условима складиштења у којима су ти остаци издржали, што је укључивало собну температуру у ормару.
Упркос свом полумумифицираном стању, са очуваном кожом, мишићима и костима, али изгубљеним унутрашњим органима, остаци тасманијског тигра у шведском Природњачком музеју довели су у питање конвенционално размишљање.
Лове Дален, еволуциони генетичар из Центра за палеогенетику, приметила је да док су истраживачи пре веровали да ће РНК да преживи само кратко време на собној температури, нарочито када су узорци мокри, то није вредело за осушене узорке.
Трагична прича о тасманијском тигру
Тасманијски тигар био је сличан вуку, а разликовао се по пругама на леђима, попут тигрових.
Долазак људи у Аустралију пре отприлике 50.000 година изазвао је значајан пад популације те грабљивице док је долазак европских колонизатора у 18. веку означио коначну пропаст преостале популације на Тасманији, јер су нуђене награде за њихов лов, због њихове претње стоци.
Последњи познати тасманијски тигар угинуо је у тасманијском зоолошком врту 1936. године.
- Прича о нестанку тасманијског тигра је, у неку руку, један од најбоље документованих и доказаних догађаја изумирања изазваних људском делатношћу. Нажалост, тасманијски тигрови проглашени су заштићеним само два месеца пре угинућа последње познате јединке, прекасно да би их спасили од изумирања - подсећа Санчез.
Постојале су и приватне иницијативе за "укидање изумирања" с циљем оживљавања одређених изумрлих врста попут тасманијског тигра, птице додо или вунастог мамута.
Санчез је, међутим, изразио скептицизам о изводљивости поновног стварања изумрлих врста помоћу уређивања гена на живим сродницима ових животиња, али се заложио за даља истраживања биологије изумрлих створења.