ОН ЈЕ ДАО ЖИВОТ ЗА СПАС ЧОВЕЧАНСТВА: Провео је месеце на најопаснијем месту на свету, а умро је сам и у МУКАМА
Његове одлуке су помогле да се спасу милиони живота, али то је платио највишом ценом.
Његове одлуке су помогле да се спасу милиони живота, али то је платио највишом ценом.
Човек у џемперу с дебелим наочарима седео је у кухињи слушајући свој глас на касетофону. Након што је снимио пет касета које садрже информације о Чернобиљу, он је изашао напоље да би их сакрио од будног ока агената КГБ-а. Када је траке ставио у вентилациони систем куће, вратио се кући, нахранио мачку, попушио цигарету и обесио се...
Гледаоци пронашли грешку у серији "Чернобиљ": Пљуште коментари на друштвеним мрежама
Совјетски генерал проговорио о серији "Чернобиљ" и описао како је изгледала нуклеарна катастрофа (ВИДЕО)
ПУТИНОВ ОДГОВОР НА "ЧЕРНОБИЉ": Русија снима своју верзију!
Ова сцена која отвара мини-серију "Чернобиљ" припрема терен за причу о нуклеарној катастрофи 1986. године и Валерију Легасову, истакнутом совјетском анорганском хемичару који је одиграо кључну улогу у интервентној екипи задуженој за Чернобиљ и накнадну истрагу узрока катастрофе.
Он је био тај који је инсистирао на евакуацији града Припјата и одлукама које су помогле у ограничавању утицаја катастрофе. Легасов је такође био особа која је Међународној агенцији за атомску енергију (ИАЕА) у Бечу доставила извештај о узроцима катастрофе у трајању од пет сати - искрени извештај који је смирио међународну заједницу, али наљутио колеге код куће.
Рођен 1936. у Тули (173 км јужно од Москве), Валериј је рано одабрао свој каријерни пут. Као изврстан ученик и рођени вођа могао је, захваљујући сјајним оценама у школи, да изабере било који универзитет, али одлучио се за Институт за хемију и технологију Д. И. Мендељејева у Москви.
Након бриљантне одбране дипломе, Валериј је добио понуду за докторат на Институту за атомску енергију И. В. Курчатова, али је није одмах прихватио. Прво је две године провео у Сибирском хемијском комбинату у Томску где је развијао плутонијум за нуклеарно оружје, а затим се коначно прикључио Курчатовљевом институту. Тамо је Легасов дошао на глас као један од најистакнутијих научника у подручју анорганске хемије - тј. хемије племенитих гасова. Валериј је за свој рад у овом пољу (пре свега за учинак Бартлет-Легасов) примио бројне државне награде.
Нуклеарни реактори нису била Валеријева специјалност. Он се у државној комисији за одговор на катастрофу у Чернобиљу 26. априла 1986. нашао готово случајно.
Није требао да биде у Чернобиљу. Његова специјалност је била 'физикална хемија', он је радио на експлозивима, присећа се његова ћерка Инга Легасова.
- 26. априла је била субота. Отац је присуствовао састанку председништва Руске академије науке с академиком [Анатолијем] Александровом (који је у то време био председник Академије). Анатолиј је добио позив путем 'вертушке' [надимак за затворену државну телефонску линију]. Један научник морао је да се придружи државној комисији, а сви Александровљеви заменици из Курчатовљевог института су били недоступни. Државни авион је већ чекао. И тако је мој отац отишао на Внуково и истог дана отпутовао у Чернобиљ - рекла је.
РЕАЛНОСТ ЈЕ ПРЕВИШЕ СТРАШНА ЗА ТВ Најезивије сцене из серије "Чернобиљ" и како су се оне ОДИГРАЛЕ У СТВАРНОСТИ (ВИДЕО)
Могао је да постоји још један разлог за избор Валерија Легасова - пре него што се катастрофа догодила, он је нагласио важност нове сигурносне методологије за спречавање катастрофа и указао на проблеме реактора РБМК-1000 (оног који је експлодирао) и ризике у раду нуклеарних електрана, нудећи да их осигура заштитним штитом - али колеге на тај предлог нису пристале.
Валериј је по доласку уронио у рад на интервенцији у ванредној ситуацији: инсистирао је на евакуацији Припјата у близини (која се одвила 27. априла) и радио на ублажавању последица експлозије реактора. До јутра 26. априла и Легасовљева доласка пожар је био угашен, али огромна је количина радиоактивних елемената одлазила у атмосферу, док је оно што је остало од реактора и даље представљало озбиљну претњу. Таква неприпремљеност, такав неред, такав страх. Као 1941., али још горе, касније се присетио Легасов.
Летео би изнад Чернобиља неколико пута дневно и радио без одмора, често не обраћајући пажњу на дозиметар, уређај за мерење дозе јонизирајућег зрачења.
Многи војници су се истакли у Чернобиљу, али тамнопути Рус привлачи највећу пажњу и има посебну причу (ФОТО)
- Он је био једини научник који је радио на месту догађаја - присећа се његова ћерка. "Добро је знао што ради и коликом је зрачењу изложен."
Укупна количина материјала који је под његовом командом бачен на реактор тежила је око 5.000 тона, укључујући око 40 тона борних спојева, 2.400 тона олова, 1.800 тона песка и глине и 600 тона доломита, као и натријум фосфата и полимерних течности (Бу93). Касније су уследили кораци за спречавање допирања растопљених радиоактивних материјала у воду у доњем система хлађења, тако да је изграђен тунел како би се спречило да радиоактивни материјали дођу до подземних вода.
Иако је особа на месту догађаја смела да буде највише две недеље, Легасов је тамо провео четири месеца (!). Био је изложен дози зрачења од 100 рема (енгл. Рентген Equivalent фор Мен) - четири пута већој од максималне дозе од 25 рема. Петог маја је почео да показује знаке радијационе болести (тамњење коже и губитак косе), а до 15. маја је почео да пати од кашља и несанице.
Валериј је у аугусту 1986. године позван да Међународној агенцији за атомску енергију у Бечу представи извештај о катастрофи. У почетку је то требало да учини шеф државе Михаил Горбачов, али лидер је одлучио да би то требало да уради Легасов, научник који је био присутан на месту догађаја.
Ово је ТРАГЕДИЈА у Русији која је остала у сенци ЧЕРНОБИЉА, а у њој је погинуло 600 људи
- На извештају је радио цео тим стручњака - присећа се Инга.
Дошао је до закључка да је експлозија последица низа чинилаца, укључујући конструктивне недостатке реактора и људски фактор - особље није било свесно недостатака и тога да су тестови које су спроводили могли да изазову експлозију.
Извештај је помогао у смиривању међународне заједнице и Легасову осигурао похвале у иностранству, али су власти и неки колеге научници код куће сматрали да су у извештају откривене поверљиве информације.
- Он за свој главни циљ није видео оправдавање Совјетског Савеза и скривање одређених информација, него, напротив, едукацију светске заједнице о томе што учинити у таквим ситуацијама - испричала је Инга за руске новине МК. Мислим да проблем није био у тајним подацима. Извештај ИАЕА-е је имао велик утицај и отац је одмах постао врло популаран... Због тога су неке његове колега били љубоморни - додаје она.
За Легасова су следеће две године биле тешке, и психички и физички. Осећао је анимозитет својих колега и био депримиран због недостатка иницијатива за спречавање нових катастрофа попут Чернобиља у будућности. Осим тога, како се присећа Инга, радијацијска болест није ствар учинила ништа лакшом.
- Поступно је престао да једе, престао да спава... Добро је знао шта ће уследити и колико ће болно бити. Вероватно није желео бити на терету мојој мајци - рекла је. Две годинем након катастрофе, Легасов се убио.
Само осам година након самоубиства 1996. године, Легасов је постхумно добио почасну титулу Хероја Руске Федерације за "храброст и јунаштво" у истрази катастрофе, коју му је доделио тадашњи председник Борис Јељцин.