Јерусалим пред ОПСАДОМ авета прошлости: Да ли ће напетост око Брда храма ЗАОШТРИТИ Израелско-арапски сукоб?

Јерусалим је духовни центар три велике монотеистичке вере и самим тиме вероватно најважнији град на целом Блиском истоку, а за неке и шире. Имајући то у виду јасно је да свака подрхтавања овде могу изазивати последице које ће се осетити јако далеко и изазивати потресе.

Јерусалимско светилиште у жаришту: Сукоб Палестинаца и Израелаца, велики број повређених

Нетањаху ПОБЕСНЕО због захтева ЕУ, а о Русији, Индији и Кини има само речи ХВАЛЕ!

Много пута били смо сведоци насиљу у Јерусалиму, а ових дана оно поновно избија.

Јерусалим је до сада видио свашта, он је један од најстаријих градова на свету. Име "Урусалима" спомиње се још на старим мезопотамијским плочицама, на клинастом писму.

Насељен је још од 4,500 година прије Нове ере, а током своје дуге историје био је уништен најмање два пута, под опсадом 23 пута, нападнут 52 пута и заузет и преузет чак 44 пута.

Сулејман Величанствени 1538. године подигао је зидове око Јерусалима. Данас ти зидови означавају простор Старог града - од 19. века унутар овог простора дефинисане су четири градске четврти које су познате као јерменска, хришћанска, јеврејска и муслиманска.

Од 1981. Стари град налази се на попису светске баштине као угрожено место. 

Данашњи Јерусалим простире се знатно шире од зидина из 16. века. По величини Јерусалем је данас отприлике као Загреб, има између 800,000 и милион становника.

КРВ ТЕЧЕ ЈЕРУСАЛИМОМ: Убијен Палестинац испред џамије Ал Акса! (ФОТО/ВИДЕО)

На службеном попису становништва из 2011. Јерусалим има 801,000 становника, а демографија изгледа овако:

Јевреји - 497,000 (62%)

Муслимани - 281,000 (35%)

Хришћани - 14,000 (2%)

Остали  - 9,000 (1%)

Као што можемо видети, када говоримо о демографији Јерусалима обично говоримо о религијском саставу становништва, то не чуди - Јерусалим јесте синоним за монотеистичке религије. Али, како и знамо, три велике религије које тврде како постоји само један Бог - јудаизам, хришћанство и ислам - нису претерано склоне једна другој.

Међурелигијски дијалог и верско уједињење су згодни концепти, али у пракси не функционишу баш најбоље. Посебно "зезнута" ствар код монотеизма је та да веровање у једног Бога, код стриктне интерпретације, брзо доводи до непризнавања овог другог, што постаје "идеалан" повод за сукоб.

Нетањаху ИЗРИЧИТО: Испорука струје Гази унутрашње питање Палестинаца!

Ако те тензије фокусирамо у једну тачку, та тачка је управо Јерусалим. Наиме, статус Јерусалима данас је једно од темељних питања израелско-палестинског конфликта.

1948., за време Арапско-израелског рата, Израелци су заузели западни део града те је та територија анектирана у састав Израела док је Источни Јерусалим остао под тадашњом контролом Јордана, али не задуго - 20-ак година касније избија сада већ готово митски Шестодневни рат, 1967., када Израел поновно излази као победник те овог пута извршава анексију и Источног Јерусалима.

 Иако и Палестинци имају приступ Јерусалиму и живе тамо, његов статус је нешто око чега ће се још дуго водити борбе.

Наиме, и Израелци и Палестинци сматрају Јерусалим као свој главни град - Израел своје примарне државне институције има у Јерусалиму, док Палестинци желе да Јерусалим буде главни град Палестине. 

Свет, у настојању да остане бар привидно несврстан, не признаје својатање нити једне нити друге стране. Реч је о конфликту који може букнути попут шумског пожара, а сваки исхитрени потез око Јерусалима могао би бити искра. 

Трамп у Израелу: МИР на Блиском Истоку могућ - ИРАН не сме имати нуклеарно оружје

Наиме, иако Израел тврди како је Јерусалим њихов главни град, остатак света то не признаје те се као де-фацто главни град Израела узима Тел-Авив, а тамо су смештене и све стране амбасаде. Но, када би израелски моћни савезник САД пребацио амбасаду у Јерусалим то би онда заправо значило да признају израелско право над градом, а сукоб који би тада избио био би већи него овај актуелни.

Када се говори о израелској окупацији онда се у правилу истиче како се под окупацијом налазе Западна обала, односно територија Палестине, те Источни Јерусалим. Али, постоји разлог зашто ће Израел пуно лакше једног дана препустити пуну контролу Западне Обале Палестинцима него Источни Јерусалим - наиме, на простору Источног Јерусалима налази се Стари град, а он је битан, за њега се боре и бориле су се монотеистчке вере кроз векове, ово што га окружује, све изван зидина, само је "град" те нема такву важност.

Што се тренутно догађа?

Ове недеље избили су жестоки сукоби између палестинских представника и израелских снага сигурности. У сукобима је убијено најмање троје Палестинаца, а више од 200 их је рањено. Након што је пала ноћ стигле су вести како је троје израелских држављана убијено на простору насеља Халамисх, у Западној обали -  освета за сукоб у Јерусалиму.

Како је све почело? Недељу дана раније, троје Арапа, израелског држављанства напало је у светом центру Јерусалима - на простору којег Јевреји зову Брдо храма, а муслимани Харам ал-Схариф - израелску полицију те су притом убили двојицу, они сами су такође убијени на лицу места.

Израелски премијер Бењамин Нетанијаху и његова Влада реаговали су на начин да су одлучили поставити стриктне безбедносне мере на простор Брда храма, али и око џамије ал-Акса - једне од најважнијих у Исламу уопште.

Вест о постављању било каквих рестрикција на овом простору, па макар се радило само о детекторима за метал, изазвала је огроман гнев међу Палестинцима за које је сваки овакав потез Израелаца јасна симболика за окупацију њихових светилишта.

Рестрикције на улаз ремете деликатни статус quo по питању муслиманског приступа овом простору. 

Нестрпљиви Нетанијаху: Трамп у уторак и среду у Израелу - пут до МИРА главна тема!

Ипак, Нетанијаху је погрешио - није смео деловати једнострано и без консултације с палестинским лидерима (нарочито пошто је палестински председник Абас одмах осудио убиство двојице израелских полицајаца), овако је испало да жели показати своју доминацију, а то је пак изазвало велику реакцију која још буја.

Надаље, израелске власти затвориле су приступ светом месту током два дана након напада, а када се приступ напокон поновно омогућио, увелу су забрану приступа за све палестинске мушкарце испод 50 година. Након тога ишли су и корак даље те су почели постављати детекторе за метал око Ал Акса џамије.

За Палестинце ово је још једна окупација - детектори за метал симболика су окупације. Вођство је поручило муслиманима да не иду кроз детекторе те да се уместо тога моле на улици, испред њих - то је пак створило у петак драматичну сцену хиљада верника који се моле на улици. 

Са стварима као што је приступ Брду храма мора се ићи опрезно, а израелске власти нису то учиниле. Наиме, од анексије 1967. контролу приступа формално има исламска религијска власт у Јерусалиму. Ти деликатни уговори потписани између Израела и муслимана од онда вреде као статус quo, али, сада неки тврде како је постављање детектора за метал заправо потез којим се једнострано контрола одузима исламској религијској власти и пребацује на израелску власт - другим речима, нарушава се статус quo који осигурава какав-такав мир. 

Ево зашто се Израелци плаше ИРАНСКОГ ПРИСУСТВА у Сирији

Ако се тензије наставе, сукоби ће ускоро постати знатно већи, а за очекивати је како ће ускоро почети избијати анти-израелски протести по муслиманским земљама, стављајући притом притисак на власти које су се током десетљећа помириле с Израелом (Јордан, Египат...). Је ли Израелу требала оваква ситуација? Очито не, али њиховом премијеру Netanyahuu можда и да. Наиме, ови немири осигурат ће му снажнију потпору израелских националиста јер потпора му већ годинама опада, али увијек успијева наћи начина како се одржати на власти, неријетко користећи управо сукоб с Палестинцима.