"БИЛА САМ НА ЛИСТИ ЗА ОДСТРЕЛ, РУСИ СУ МИ СПАСИЛИ ЖИВОТ" Шпијунка открила како се извукла из пакла апартхејда
Да је била ухваћена, могла је да буде кажњена са 15 година затвора и врло вероватно би била мучена
Као бела Јужноафриканка, Су Добсон је ризиковала да је ухапсе, муче и затворе због шпијунирања за црне националисте у последњим данима бруталног апартхејда.
ТРЕНУТНО НАЈПОПУЛАРНИЈИ ПОСАО НА СВЕТУ: Ево зашто људи завиде казино дилерима!
ЗАБРИЊАВАЈУЋЕ ПОРУКЕ ЛАВРОВА: Српска Православна Црква биће на УДАРУ - "Хоће да нам униште јединство!"
КРАЈ БРЗОЈ ВОЖЊИ: Кроз ову европску престоницу од сада без гаса, ограничење свега 30км/х
Добсон, која потиче из средњег слоја, је била у својим двадесетим када се придружила Афричком националном конгресу и инфилтрирала у белу мањинску владу.
Чак је и имала аферу са полицајцем како би прикупила информације, уз пуну подршку супруга, такође активисте. Када је њена улога откривена 1989. године, побегла је у Британију где је затражила политички азил због претњи смрћу.
Сада, први пут после 30 година, спремна је да јавно исприча своју причу о "обичној" жени која је имала необичну улогу у борби протоив расизма.
- Баш због тога што сам била обична, могла сам да урадим то што сам урадила, јер нисам била сумњива... Моја обичност је била моја снага - рекла је Добсон која потиче из средњег слоја.
Да је била ухваћена, могла је да буде кажњена са 15 година затвора и врло вероватно би била мучена.
- Оптужба би била за издају. Јужноафрички безбедњаци били су познати по својим варварским техникама испитивања. Многи су умрли током испитивања. Били су бацани кроз прозоре. Били су толико претучени да им је мозак био оштечен. Ту је била и нарочито гадна техника електричних шокова по гениталијама - испричала је она.
- Неправедно је то што би ме врло вероватно претукли, али не толико тешко као некога друге боје коже. Расизам је био присутан чак и у просторијама за испитивање - додала је Добсон.
Добсон, која је радила за државни лист Ситизен а потом и за владину канцеларију за информисање, годинама је прослеђивала информације АНК-у.
Она и њен супруг, Питер, компјутерски аналитичар, су се прикључили АНК-у преко његове сестре која је такође активиста.
Док је Питер информације прикупљао са компјутера безбедносних званичника и владе Јужне Африке, Добсон је радила на терену, користећи невидљиво мастило, тајне сусрете и друге начине да подели информације.
Те технике пар је научио у Совјетском Савезу у коме су тајно били неколико месеци, како би прошли војну и обавештају обуку.
- У то време, Руси су помагали људима у ослободилачким покретима кроз обуку. Обучена сам да користим радио и експлозиве и прошла сам обуку за шпијуна. Моје вештине су ми сачувале главу - рекла је она.
Добсон је рекла да је њен задатак био да се приближи влади што је ближе могуће.
- Прошла сам кроз безбедносне провере. Имала сам приступ министру унутрашњих послова, интервјуисала сам министра спољних послова, покојног Пика Боту - рекла је она.
Током неколико месеци, имала је аферу са полицајцем од кога је извлачила информације које је прослеђивала АНК-у.
- То је вероватно био најопаснији део мог рада. Да је схватио ко сам и шта сам, не бисмо водили овај разговор. Питер је знао за аферу. Разумео је моје мотиве. Нисам то радила из себичних разлога, већ за нешто у шта сам снажно веровала - рекла је она.
Толико је импресионирала шефове у влади да су разматрали да јој понуде место у канцеларији председника, када је њена тајна поткривена. Безбедносне службе ушле су у траг њеној заови.
Под окриљем ноћи, Добсон је побегла у Боцвану одаке је уз помоћ совјетских контаката ухватила лет за Лондон у октобру 1989. године.
- Руси су ми spasilli живот - рекла је она.
Њена авантура, међутим, није била готова. Имала је финансијских проблема.
- Јужноафричка влада ми је све запленила - рекла је она.
Такође се плашила одмазде и последица.
- О мени је бринуо безбедосни тим јер су веровали да ми је живот угрожен. Неколико високих званичника АНК-а је било убијено у Европи и упозорили су ме да сам и ја на листи за одстрел - рекла је она.
- Морали смо да будемо веома пажљиви и водимо рачуна о стварима попут писама-бомби. Имали су нарочито непријатну технику стављања отрова на пакете па би изгнаници, који би отворили пакет, били отровани. Било је веома тешко водити нормалан живот - испричала је Су Добсон.
