ЗА САМО НЕКОЛИКО МИНУТА МОЖЕШ ДА ОСТАНЕШ БЕЗ УШИЈУ: Прича о искуству са Јужног пола ће вас ЗАЛЕДИТИ (ФОТО)
Када није у поларној истраживачкој станици, Вејн Вајт живи у тексашком граду Рокпорту
Пре неколико недеља, док су у његовом родном Тексасу температуре биле око 15 степени, Вејн Вајт изашао је напоље и осетио удар температуре од -45 степени.
АМЕРИКА НАЈАВИЛА АГРЕСИВНИЈЕ АКЦИЈЕ: Флота САД спремна да дејствује против Русије и Кине
НОВИ СОЈ КОРОНА ВИРУСА У ЈОШ ТРИ ЗЕМЉЕ! Свет у паници - ово је управо објављено
ДЕВОЈЧИЦА СВИРАЛА КЛАВИР ДОК СУ ЈОЈ ОПЕРИСАЛИ МОЗАК! Да, није грешка, добро сте прочитали (ВИДЕО)
Вајт је управо завршавао своју трећу зиму као вођа станице Амундсен-Скот на Антарктику. Био је одговоран за безбедност 42 техничара, научника и помоћног особља. Тог посебно хладног дана замотао се јакном око лица и ходао по белој леденој површини која се протезала хиљадама километара у свим смеровима. Док је издисао, зачуо се необичан звук.
- Кад издахнеш на -60 степени, чује се чудан звук. То се пара смрзава док излази из уста - објаснио је Вајт током интервјуа сателитским телефоном из станице.
Када није у поларној истраживачкој станици, Вајт живи у тексашком граду Рокпорту. На Јужном полу задужен је за сигурност особља, као и за одржавање станице и објеката Националне научне фондације (НСФ). Сваког дана обилази и проверава објекте, брине се о добробити посаде и генерално води рачуна да ствари теку без проблема.
- Данас је лепо и сунчано, нема много ветра. Око мене је само лед, нема живе душе - рекао је.
Он се навикао на екстремну климу у свом привременом дому, у којем је сунце у септембру напокон изашло након готово шест месеци потпуне таме. Одрађујући смене на Јужном полу, од 10 до 12 месеци, подноси хладноћу и до -90 степени (Ова температура се односи на индекс хлађења који представља субјективни осећај на изложеној кожи због деловања ветра. Та вредност увек је нижа од стварне температуре ваздуха.
До сада најниже измерена температура на Земљи је измерена у станици Восток и износила је -89.2 степена, једе углавном смрзнуту храну и спава у кабини величине затворске ћелије.
- Када си на минус 60 или минус 70 степени, невероватно је како брзо овде можеш да се смрзнеш, како све почиње да боли. У само неколико минута остајеш без ушију, лица и стопала - каже Вајт.
Од априла до септембра, станица је у потпуном мраку, а температура се креће око -70 степени. То не спречава Вајта, који је овде од јануара, да изађе у свакодневну шетњу или трчање, увек сам. За три године на овом послу није прошао дан без шетње. Он бележи сваки излазак и досад је по леду проходао више од 6.000 километара.
- Излазим по било каквом времену, како год лоше било - рекао је.
Пре него што изађе потписује се на табли уз врата, на којој пише "Ако се не вратим, потражите смрзнуту хрпу кад се сунце опет појави у септембру", како би особље знало да је у шетњи. Док се облачи за излазак, бира опрему коју војска користи за екстремну хладноћу, тешку и непропусну јакну какву је истраживач Роалд Амундсен носио на Јужном полу 1911. године.
Кад је најхладније, облачи инуитску јакну од крзна сибирског вука. Научио је да тумачи ветар, звезде и снег како би пронашао пут натраг до станице, чак и у потпуној тами или потпуној белини.
- Једна од најгорих ствари овде је ветар. Ветар пробија све, изазива промрзлине на носу и лицу - објашњава Вајт.
Истраживачка станица се налази неколико километара од леда који се непрестане креће у близини географског Јужног пола. Неколико других зграда раштркано је у кругу од километар.
Посада месецима борави у потпуној тами и нико не може да оде од фебруара до новембра, али осим неугодности као што су нестабилна интернет веза, непостојање ТВ-а и стриминг услуге и немогућности гласања на изборима 2020. зато што нема поштанске службе, иначе није тако лоше.
- Научио сам ово да волим. Волим овдашње тешке услове и историју овог места - каже Вајт.
Трачак светлости појављује се крајем августа, као бледа мрља дуж хоризонта. Неколико недеља касније, станица организује годишњу свечану вечери у част повратка сунца.
Ове године Вајт је честитао својој екипи што је преживела зиму, што је постигнуће којим се може похвалити само 1600 људи. Сваки успех је заједнички, каже он, а сваки неуспех лични.
Затим је говорио о томе колико ће другачији свет бити кад особље напусти станицу у новембру.
- Идемо кући у нови свет, у свет који није сасвим исти као кад смо отишли - истакао је.
Нико не носи маску. Будући да од фебруару нико други није пристигао, нема потребе за маскама, а ни за друштвеном дистанцом.
- Неки ће рећи да смо срећни што смо овде током пандемије. Али то није баш тако. Не можемо учинити ништа за људе код куће. Имали смо смртних случајева, непредвиђених развода, урагана и пожара код куће, а нисмо могли ништа да учинимо. Радије бих био код куће у таквим ситуацијама - објашњава Вајт.
Вајт је радио као управник станице на готово 20 других места широм света, од острва Асенсион у јужном Атлантику до острва Вејк у западном Пацифику, а члан је престижног клуба "Explorers", заједно с астронаутима и рониоцима. У Рокпорт се вратио средином новембра и постао прва особа која је трипут радила као зимски вођа станице, што значи да је на Јужном полу провео две и по године.
Током 64 године америчке присутности на Јужном полу само су двојица других зимских вођа издржала две сезоне, а Вајт је једини који је издржао две зиме заредом. Јужни пол, каже он, само је једно поглавље у његовом прилично авантуристичком животу.
Вајт је рођен у Мериленду, а одрастао је у Ајови. Има диплому географије на Универзитету Калифорнија стејт, а потом је дипломирао јавно здравство. Након тога је склопио низ уговора за управљање операцијама на истраживачким станицама широм света. Одувек је волео авантуру и историју, а посао га води на најекстремнија места планете.
Три зиме на Јужном полу ипак су довољне. Недостаје му супруга Мелиса, која је с њим путовала по целом свету, али никад на Јужни пол. Недостаје му и његових 18 мачака, које су редом спашене на улицама.
Ради на две књиге, једној о његовој 21 години на радним местима широм света и другој о искуствима с Јужног пола, уз фокус на психолошки утицај живота у хладноћи и тами. То упоређује са свемирском мисијом.
Вајт је нестрпљиво ишчекивао лет кући преко Новог Зеланда. По доласку у Рокпорт морао је на две недеље у карантин.
- Обично се на аеродрому спрема дочек, али овај пут узећу такси или унајмити ауто, сместити се у гостињску кућу и из дворишта махнути супрузи. Она је учитељица и не желим њу или њене ученике да изложим ковиду-19 - каже.
Након што је од фебруара готово искључиво јео смрзнуту храну, Вајт је једва дочекао мексичку храну и свежу салату, закључује.