КАКО БИ ИЗГЛЕДАО РАТ ИРАНА И АМЕРИКЕ: Крвави сукоб до УНИШТЕЊА, Техеран има КЕЦА У РУКАВУ (ФОТО/ВИДЕО)

Војни аналитичари и познаваоци ситуације на Блиском истоку анализирали су све околности заоштравања односа између Вашингтона и Техерана - обе стране имају потпуно различите тактике ратовања.

Убиство генерала Касима Сулејманија, једног од најмоћнијих људи у Ирану за којег се више пута наглашавало да би могао постати будући лидер државе, драматична је ескалација ионако већ опасне ситуације на Блиском истоку и могло би довести до невиђеног таласа насиља од Залива, па све до обале Медитерана.

Америка, односно Пентагон, оправдава убиство наводима да је Сулејмани планирао напад на америчке дипломате и остале америчке службе у Ираку и целом региону.

"Сулејмани је организовао нападе на коалиционе базе у Ираку задњих неколико месеци", тврде у Пентагону.

Чарлс Листер, водећи аналитичар иранске политике у регији каже да овај напад по стратешкој важности, али и свега што би могло уследити након њега, надмашује чак и убиство Осаме бин Ладена и Абу Бакр ал-Багдадија, оснивача Исламске државе.

- Америка и Иран већ месецима играју опасну игру "враћања мило за драго", а ово је огроман корак према ескалацији односа - рекао је он.

Ни други аналитичари не налазе никакво оправдање за овај потез, а Бен Фридман из Канцеларије за одбрамбене задатке у Вашингтону истиче да је напад и убиство тотално непромишљен и неразборит потез, нарочито у светлу чињенице да Американци у том региону немају довољан број снага које би се могле носити с потенцијалном одмаздом.

Наиме, тешко је за очекивати да Техеран неће на неки начин одговорити на убиство свог најбољег и моћног генерала, јер су већ задњих месеци улазили у сукоб с САД-ом око танкера с нафтом у Персијском заливу.

У јулу прошле године, на врхунцу сукоба и напада на танкере у Ормуском заливу, Трамп је одобрио ограничени напад на Иран након што је Иран оборио америчку беспилотну летелицу, али се дан касније предомислио.

Политички аналитичари су тада помињали три разлога због којих би Америка без проблема ушла у рат с Ираном: 

• Иран се приближио производњи нуклеарног оружја
• Ако САД одлучи да збаци режим
• Иран покреће велики напад на Американце (што сада Пентагон наводи као разлог због којег је убијен Сулејмани)

Управо је ова задња опција била опција коју су аналитичари сматрали највероватнијим разлогом због којег би САД и Иран ушли у рат, а и историја односа говори у прилог тој тези. Иран је наиме бомбардовао америчке морнаричке базе у Либану 1983, а затим су наводно убили више од 600 америчких војника у ирачком рату.

Америчка стратегија би свакако укључивала коришћење својих надмоћних ваздушних и морских снага како би поразили Иран, а Трамп је већ раније дао наговештај да не би користио копнене снаге.

Америчка војска би бомбардовала иранске бродове, све приземљене ратне авионе, базе с наоружањем, нуклеарне базе, базе за војне вежбе, те би покренула низ сајбер напада на већину иранске војне инфраструктуре.

Циљ би био деградација иранске војске већ првих дана сукоба, како би се Техеран све теже опирао америчким нападима. То наравно не би било довољно за победу, нити би Иран одмах прогласио капитулацију, каже Мајкл Хана, стручњак за Блиски исток.

Ваздушни напади би сигурно оставили стотине мртвих иранских цивила, што ће само додатно појачати мржњу иранског друштва према Америци и појачати њихову лојалност иранском режиму.

Стручњаци упозоравају да је инвазија на Иран врло рискантна, јер ће сваки покушај инвазије Иранци врло брзо приметити и нема простора за нека изненађења. Осим тога, Иран данас има три пута више људи него што их је имао Ирак 2003, када је почео рат.

Надаље, Иран је три пута већи од Ирака, а и географија је на иранској страни. Напад с авганистанске стране значило би кретање преко две пустиње, а напад са западне стране могао би створити проблеме с Турском, иначе НАТО савезником.

Американци би могли да нападну Иран онако како их је напао Садам Хусеин за време иранско-ирачког рата, преко водених пролаза на југозападној граници.

Али, то и није баш тако лако, јер је то подручје које Иран може врло лако заштитити. Стога није чудно да су још 2011. војни стручњаци Иран прогласили "неосвојивом тврђавом".

Уколико Трумп заиста одлучи да покрене инвазију, требало би му 1,6 милиона војника како би заузео главни град и државу, што је бројка која би надмашила америчке могућности и капацитете које тренутно има у својим војним базама у региону.

Ради поређења, Америка није имала никада више од 180.000 војника у Ираку.

Осим тога, ту је и цена људских живота. Рат две држава довео би до стотина хиљада жртава, а када би инвазија укључила насилно смењивање иранског режима с власти, сукоб би могао оставити и милионе мртвих.

С друге стране, Европска унија ће се сигурно изјаснити против рата две државе, који би могао довести до још једног великог мигрантског таласа према европском континенту, који је већ сада под великим притиском избеглица из сиријске кризе.

Пензионисани генерал Винсент Стјуарт један је од највећих стручњака за ирански војни сектор и тврди да би Иран сигурно избегавао директне операције.

- Иран ће покушати да изазове огромне трошкове на глобалном нивоу, напали би америчке интересе сајбер нападима, па можда чак и терористичким како би проширили конфликт изван својих граница и тиме изазвали међународну заједницу да од Америке затражи заустављање својих напада - истиче Стјуарт.

Другим речима, Техеран се не може носити с америчком војном силом, али може да прошири хаос на цео Блиски исток, па и свет у нади да ће након тога бесна међународна заједница тражити од Америке да се повуче. Теорија звучи као јако захтеван задатак, али стручњаци верују да Иран има способност и капацитет за узроковање такве врсте штете.

Осим тога, Иран има широку мрежу својих људи и елитних јединица у целом региону и може их врло брзо активирати за убијање америчких војника, дипломата и држављана Америке било где на Блиском истоку. Америчке снаге су тренутно на том подручју мале, нису добро заштићене и немају добру подршку, због чега су лака мета. САД имају хиљаде својих грађана у Ираку, од којих многи раде на подручјима где је јака иранска милиција. То су све амерички цивили који одржавају разне пословне односе с Ираком.

Мете иранских напада могли би бити и амерички савезници, попут Израела, којем је највећа претња Хезболах у Либану, а којег Иранци снажно подржавају. Уосталом, сличан сценарио се већ одиграо 2006. године - месец дана је трајао мали рат између Хезболаха и Израела, када су припадници шиитске милиције испалили више од 4000 ракета на Израел, а Израел узвратио са 7000 бомби и пројектила на Либан.

Али, то није све. Иран чак може навести своје савезнике на нападе унутар Саудијске Арабије, Уједињених Арапских Емирата и осталих земаља у Заливу.

Стручњаци подсећају да Иран сигурно има "спаваче" по Европи и Јужној Америци, које такође може да активира по потреби.

Али, и након свих ових опција, она најгора и најпроблематичнија је огромна иранска мрежа сарадника у западној Африци. Америчке снаге су најмање припремљене баш за борбу на том подручју.

Међутим, Иран има још карти у рукаву. Иран је наиме једна од највећих сајбер претњи Америци. 2011. године Иран је напао више од 40 америчких банака, укључујући ЈПМорган Чејс и Бенк оф Америка. Годину дана касније убацили су вирус у компјутерски систем компаније Сауди Арамко, највеће заливске нафтне компаније и избрисали им хиљаде докумената и мејлова. Успели су чак да нападну 75 посто њихових рачунара, а све избрисане документе заменили су сликом америчке заставе у пламену.