Како је Лукашенко опстао на власти дуже од 30 година: Запад виче да су избори у Белорусији "фарса", али лидеру нико ништа не може - човек је НЕУНИШТИВ

Лукашенко је освојио 86,8% гласова на изборима који су, према мишљењу западних земаља и међународних посматрача, означени као "фарса" и "увреда за демократију".

Избори без избора

Ове председничке изборе карактеришу бројне контроверзе. Лукашенко, који је власт преузео 1994. године, није имао стварне политичке ривале, будући да су његови најоштрији противници затворени, протерани или приморани на егзил. Према његовим речима, „неки су изабрали затвор, неки егзил“.

Изборна комисија је саопштила да је излазност износила 85,7%, али је недостатак опозиционих кандидата и слободних медија довео до тога да западни лидери унапред означе гласање као недемократско.

ЕУ и САД су отворено осудиле изборе. Каја Калас, висока представница ЕУ за спољну политику, назвала је изборе „потпуном фарсом“, док је немачка министарка спољних послова Аналена Бербок истакла да је ово „горак дан за све оне који теже слободи и демократији“.

Режим под чврстом контролом

Лукашенко је током своје вишедеценијске владавине спровео оштре мере против опозиције. После масовних протеста изазваних председничким изборима 2020. године, стотине људи су завршиле у затвору, док је око 300.000 грађана емигрирало, углавном у Пољску и Литванију.

Слична реторика доминирала је и током ових избора. Лукашенко је одбацио тврдње о политичкој репресији, наводећи да су његови противници „прекршили закон“ и да свако ко отвори „прешироко уста“ мора сносити последице. Он је јасно поручио: „Закон је строг, али је закон“.

Као и раније, Лукашенко је оптужио Запад за уплитање у унутрашње послове Белорусије. Према његовим речима, „страни агенти и плаћеници“ користе опозицију за дестабилизацију земље. Лукашенко је директно изјавио: „Не занима ме да ли Запад признаје наше изборе или не. Најважније ми је да их признаје белоруски народ“.

Белорусија под руском сенком

Од протеста 2020. године, Лукашенко је постао готово потпуно зависан од политичке и економске подршке Москве. Због његовог полтронског односа према руском режиму, често је називан марионетом Владимира Путина.

Белорусија је 2022. године дозволила Русији да користи њихову територију као одскочну даску за рат у Украјини, а 2023. године постала је домаћин тактичког нуклеарног оружја које је Русија поставила на својој територији.

Док Лукашенко користи наратив о очувању мира и стабилности у земљи, многи Белоруси су све више забринути због рата у Украјини. Један од грађана, Алексеј из села Губича, изјавио је: „Надам се само да неће бити рата овде“.

Опозиција у егзилу

Светлана Тихановскаја, опозициона лидерка у егзилу, осудила је изборе као „потпуну фарсу“. Њен супруг, Сергеј Тихановски, већ годинама је у затвору, а многи опозиционари су у сличној ситуацији. Ипак, Тихановскаја је позвала грађане Белорусије да буду спремни за промене у будућности, иако је признала да „тренутак за промене још није дошао“.

На дан избора, Лукашенко је одржао четвороипосатну конференцију за новинаре која се преносила уживо на државној телевизији. На питање новинара BBC-a о томе како може назвати изборе демократским када су његови главни ривали у затвору или егзилу, Лукашенко је ноншалантно одговорио: „То је демократија – неки бирају затвор, неки егзил. Никога нисмо присиљавали“.

Он је такође бранио присуство прорежимских кандидата, тврдећи да су њихове политике сличне његовим, па „немају разлога да гласају против њега“.

Избор између стабилности и слободе

Док Лукашенко тврди да гарантује стабилност и мир, све већи број Белоруса изражава незадовољство ауторитарним режимом. Међутим, страх и репресија и даље доминирају политичком сценом, док опозиција тражи начин да се суочи с режимом који је чврсто везан за совјетску прошлост и руску будућност.

Србија Данас/Агенције