КАКО ЈЕ ЗАПРАВО НАСТАЛА НОВА ГОДИНА: Некада се чекала у јулу!
Не постоји астрономски или било који догађај у природи који би могао да се веже за дочек Нове године!
Реч је дакле, о феномену који су измислили људи. Ипак, у свим културама које користе годишње календаре долазак нове године се прославља као празник смене доба - одлазак старог и почетак новог периода. Ипак, 1. јануар као дан када почиње нова година није одувек био устаљен, а многе културе су смену доба обележавале у пролеће или чак у јесен.
У древном Египту први дан године био је 20. јул и славио се свечаностима у част богиње Изиде. За Вавилонце, Персијанце и Кинезе Нова година је била празник подмлађеног, пролећног Сунца, а и код старих Грка је почетак године био везан за Сунчево кретање.
Кинези први?
По неким мишљењима први који су славили Нову годину били су Кинези. Други пак мисле да су то били стари Германи или Римљани. У античком Риму долазак нове године прво се прослављао 1. марта, негде око пролећне равнодневнице, јер се тада природа будила, а дани постајали дужи од ноћи. Од 153. године старе ере Римљани су прославу преместили на 1. јануар.
Био је то празник свеопштег весеља - честитало се, делили су се поклони и приређивале раскалашне баханалије у част бога Јануса. Римљани су нову годину славили као симбол почетка новог живота и нових нада за будућност, а то значење се задржало све до данашњих дана.
Стари Германи су долазак нове године повезали са радовима у пољу.
Како зима у њиховим крајевима почиње средином новембра, они би тада завршавали жетву, окупљали се и веселили славећи добру годину и предстојећи одмор.
Хришћанство зазирало
Сви ови обичаји, у основи пагански, постојали су у Европи много пре доласка хришћанства. Ова религија дуго је зазирала од слављења нове године 1. јануара јер су црквене главешине у томе виделе остатке старих веровања. Током доброг дела средњег века за почетак године узимао се најрадоснији хришћански празник - Божић.
Тек од 12. века и црква полако прихвата 1. јануар као први дан нове године.
Ипак, питање када почиње следећа година заправо ни данас није решено на светском нивоу.
Већина развијених земаља је прихватила рачунање времена по грегоријанском календару и почетак нове године рачуна од 1. јануара, али Јевреји славе 6. септембар, Кинези крајем јануара или почетком фебруара, док Индијци имају чак неколико Нових година.
И у Србији Нову годину већ традиционално дочекујемо и 31. децембра и 13. јануара, за оне који се држе "старог", јулијанског календара.
На крају, није ни битно кад "чекате" Нову годину. У складу са оним у шта су веровали и стари Римљани, важно је да у њу уђете са новим надама и плановима за будућност, а да те жеље упутите и онима које волите и до којима вам је стало. И остало ће све доћи на своје место!