КАКО СУ ЉУДИ ИЗГУБИЛИ РЕП? Научници коначно дошли до објашњења
Све мутације које су утицале на губитак репа требало би да буду присутне код човеколиких мајмуна, али не и код других врста мајмуна.
Иако би изгледало веома чудно да замислимо сада било кога од нас да има реп, некада је то и било могуће. Наиме, пре око 25 милиона година, наши преци су изгубили реп. Сада су генетичари можда открили како се то десило. Ако су у праву, онда се овај губитак десио - изненада, а не постепено, како се претпостављало.
БИЗАРНО: Истетовирали се пепелом једног од најгорих МАСОВНИХ УБИЦА - славе га као БОЖАНСТВО
ЈЕЗИВИ ДРЕВНИ КУЛТ ОЖИВЕО У ШКОЛАМА, РОДИТЕЉИ У СТРАХУ: Деца певају молитве боговима за приношење људских жртава! (ВИДЕО)
Ана УМРЛА СТРАВИЧНОМ СМРЋУ баш када је дечко планирао да је запроси: Сломљен од бола открио је ПОСЛЕДЊЕ РЕЧИ своје девојке
Бо Ксиа каже да се још као дете питао зашто људи немају репове као животиње. Како је недавно у саобраћајној несрећи повредио тртичну кост - мали део кости у дну кичме који представља остатак репа код сисара, то га је подстакло да се поново позабави питањем „Где му је реп?“
Ксиа је почео да истражује генетску основу губитка репа. Све мутације које су утицале на губитак репа требало би да буду присутне код човеколиких мајмуна, али не и код других врста мајмуна. Он и његове колеге зато су упоредили 31 верзију гена човеколиких и осталих врста мајмуна, укључујући и оне који утичу на развој репа.
Унутар секвенце која кодира протеине (цодинг ДНА sequence) нису пронашли ништа. Због тога су прегледали и такозвану јунк ДНК, која се такође налази унутар гена. Билошка функција великог дела јунк или некодиране ДНК је у почетку била непозната па су стога ти делови названи јунк ДНК или "генетско смеће".
Ксиа је открио да код предака мајмуна, у репном гену званом ТБКСТ, постији Алу елемент. Алу елементи су генетски паразити који се копирају и лепе по целом геному.
Алу елементи утичу на то да се две ћелије, које преносе информације, залепе. То је као када се залепе стране у књизи са упутством, што даље утиче да се неке информације – које треба да се пренесу даље – изгубе. Исто је и са Алу елементима и ћелијама. Када се Алу елемент залепи за једну, постоји могућност да она не пренсе даље све информације. То значи да протеину ТБКСТ - некад недостаје неки део.
Тим је направио неколико експеримената да то докаже.
На пример, показали су да када мишеви са овом мутацијом производе мешавину ТБКСТ протеина и недостајућег дела - то обично доводи до потпуног губитка репа.
Оно што нам откриће не открива је - зашто су наши преци изгубили реп? Односно зашто је еволуција изабрала баш ову мутацију.
Већина предложених објашњења каже да се то десило када су човеколики мајмуни почели да ходају усправно.
Ксиа и Јанај мисле да је морала постојати велика предност губитка репа, јер ова мутација има и недостатак. Неки мишеви су развили кичмене абнормалности налик на спину бифидау. Они нагађају да је релативно висока стопа спина бифиде код људи реликт губитка репа пре 25 милиона година.