КАО У ФИЛМУ "ДАН ПОСЛЕ СУТРА" - АПОКАЛИПТИЧНА ПРЕДВИЂАЊА НАУЧНИКА: Ово је само почетак, чекају нас гори сценарији!

За незапамћене поплаве које су ове недеље погодиле запад Европе стручњаци су окривили климатске промене. Катастрофалне непогоде до сада су однеле скоро 200 живота и хиљаде људи оставиле без крова над главом, али према апокалиптичним предвиђањима научника много гори сценарији чекају нас у наредним деценијама.

Север Европе ће се борити са поплавама и пожарима, чак и са најнижим предвиђеним загревањем од 1,5 или два степена изнад прединдустријског глобалног просека. Југ ће пустошити суше, паклене врућине у урбаним срединама и пољопривредни колапс.

То су главни закључци истраживања бриселског "Политика" са више од 100 научних радова, интервјуа са научницима из области климе и процурелог нацрта следећег извештаја УН-овог Међувладиног одбора за климатске промене (IPCC), до сада најнапреднијег испитивања утицаја климатских промена на наш свет.

Нацрт извештаја IPCC-a, који треба да буде објављен следеће године, предвиђа век окрутних климатских утицаја, посебно у сиромашним земљама. Водећи светски стручњаци упозоравају да су милијарде људи у ризику од хроничну несташице воде, десетине милиона људи биће изложени глади, а места у близини екватора биће неиздрживо топла, осим ако се не предузму хитни кораци за одбрану од климатских шокова и брзо смањење емисије штетних гасова.

То што ће на неким другим местима бити горе не значи да је Европа безбедна.

- Читава европска популација још није довољно упућена у ово. Европљани не знају како ће климатске промене лично утицати на њих - рекао је Пирс Форстер, директор Међународног климатског центра на Универзитету у Лидсу и један од водећих аутора извештаја IPCC-a.

Најновије студије откривају да Европу очекују промене које ће имати импликације толико дубоке, да могу изазвати политичке и друштвене потресе на континенту.

Европски градови доживели су незапамћене врућине 2003. године. Био је најтоплији август у претходних пола миленијума, а ЕУ процењује да је умрло око 80.000 људи. Француски председник Жак Ширак присуствовао је суморној сахрани 57 људи чија тела никада нису потраживана.

Према било ком будућем сценарију, лето попут оног 2003. биће узнемирујуће нормално. Према истраживању ЕУ, при загревању од 1,5 степени, сваки пети становник Европе искусиће сличне врућине. На три степена, тај број расте на више од половине популације.

Топлота ће дословно бити излуђујућа. Италијански истраживачи открили су везу између психијатријских хитних случајева и пораста дневне температуре. Самоубиства су се удвостручила у Москви током топлотног таласа 2010. године, а у Мадриду случајеви породичног насиља и убистава жена од стране партнера скачу када температура пређе 34 степена. Вруће ноћи донеће несаницу.

Нисмо олакшали себи. Све већи број Европљана живи у урбаним "бетонским лонцима" који концентришу топлоту. Градови су обично пет до 10 степени топлији од руралних крајева, а ако се емисија штетних гасова не смањи, они би поврх тога могли да се загреју за шест до 10 степени. Најгоре ће бити на југу. У Риму и другим медитеранским градовима врућина ће постати толико интензивна да традиционални архитектонски системи који се ослањају на природну вентилацију више неће функционисати."

Свет се загрејао тек за нешто више од једног степена, али 2010. године врућина је убила 54.000 људи у Русији и централној Европи. Осам година касније, током бруталног топлотног таласа, умрло је 104.000 особа - више него у било ком региону света те године. Према медицинском часопису "Лансет", само Немачка је тада забележила две трећине смртних случајева од врућине које је пријавила Индија, упркос томе што има 16 пута мање становника.

При овим нижим порастима температуре, смртни случајеви су концентрисани у јужној и централној Европи. Ако загревање достигне три степена, 200 милиона Европљана, не само на југу, већ и на северу и у Великој Британији, живеће под великим ризиком од топлотног удара. Без брзих промена, ЕУ каже да би екстремне врућине могле да убију 95.000 Европљана сваке године само на њеној територији.

Добра вест за барем неке европске пољопривреднике је да топлије зиме, дужа сезона раста и више кише значе да ће делови континента, посебно север, произодити више хране него данас. За друге делове, међутим, то ће значити катастрофу. Климатске промене повући ће кишну завесу преко Европе - више географске ширине постаће влажне, док ће јужни делови "пресушити". Очекује се да ће суше бити све чешће и екстремније, нарочито европским јужним и централним равницама.

При загревању од два степена, девет одсто европског становништва може се суочити са несташицама воде. Нацрт IPCC-a упозорава да ће у јужној Европи више од трећине становништва имати мање воде него што им је потребно. Ако температуре порасту за 3 степена, региони којима прете суше у Европи могу се удвостручити са 13 на 26 процената.

Најтеже ће бити погођена подручја која се граниче са Медитераном, с тим што ће и саме суше трајати дуже - готово половину године, у односу на два месеца колико у просеку трају данас. Неки делови Пиринејског полуострва могли би да буду сушни више од осам месеци годишње.

Губитак кише отежаће узгој многих основних усева у јужној Европи. Пољопривредници ће видети како традиционални усеви "беже" на север, а са два степена загревања, пољопривредни биоми ће се померати према северу брзином од 25 до 135 километара у деценији. Приноси пшенице у јужној Европи падаће за 12 одсто, док ће на северу расти за пет. По најекстремнијим сценаријима загревања, производња пшенице на југу пропашће за чак половину, а Италија више неће моћи да се похвали најбољим парадајзом, јер ће се он производити у Немачкој.

Наши домови више неће бити сигурни. Екстремне врућине, суше и кише прошириће европске поплавне и пожарне зоне, чинећи животе милиона људи несигурнијим. То је зато што врућ ваздух задржава више воде.

Пројекције сугеришу да ће у овом веку у већем делу Европе зими бити и до 35 одсто екстремнијих кишних олуја, посебно на северу. Ако се загревање настави и даље од 1,5 степени, поплаве би могле да постану годишњи проблем за око пет милиона Европљана.

Канализација у Европи није изграђена за климатске промене. Зграде, бетон или асфалт остављају мање простора за отицање кише. То је ризик за Париз, Солун, Букурешт и Барселону, упозорила је Европска агенција за животну средину пре неколико година, а поплаве су посебно опасне за сиромашнија домаћинства.

Док се неки делови Европе буду давили у води, други ће горети. Како температуре расту, а многи делови Европе постају сувљи, пожари ће трајати дуже и заузимаће већу површину.

Северна и западна Европа неће бити имуне, али опет је медитеранска регија у посебном ризику. Суве шуме у Шпанији, Француској, Италији, Грчкој и Хрватској горе лакше него на северу. И дим може бити смртоносан ако прекрије градове отровним облацима.

Комарци живе кратко, у просеку две недеље, али ниже температуре чине их мање смртоносним. Вирус који узрокује денга грозницу, вирус западног Нила и чикунгуња инкубирају се у цревима комараца пре него што дођу у пљувачне жлезде, спремни да заразе своју следећу жртву. Колико дуго траје овај процес зависи од спољне температуре.

Европска хладнија клима раније је отежавала живот многим врстама комараца и болестима које преносе. Али, пораст температуре донео је на континент плодног преносиоца болести: азијског тиграстог комарца. Познат као најинвазивнији комарац на свету, стигао је у Италију деведесетих година, а сада је присутан широм Средоземља, чак и у Белгији и Холандији. На 18 степени тиграсти комарци неће ширити чикунгуњу, болну грозницу за коју не постоји вакцина или лек, али на 28 степени то дефинитивно могу.

Такође, очекује се да се крпељи који носе енцефалитис и лајмску болест повуку према северу у Скандинавију и у алпске регије веће надморске висине, јер ће им на југу постати превруће. Очекује се и повратак маларије, коју је Европа искоренила огромним послератним програмом прскања инсектицидима, исушивањем мочвара и терапијом лековима.

Климатске промене могле би да доведу до кризе јавног здравља у будућности, а научници још истражују да ли је она имала улогу у настанку данашње пандемије корона вируса. Нацрт извештаја IPCC-a, у посебном одељку посвећеном ковиду, каже да није прошло довољно времена за та сазнања, али генерално закључује да су "климатске промене повећале ризик од појаве заразних болести усмеравајући кретање нових врста, укључујући векторе и резервоаре болести, у нове људске популације и обрнуто".

За континент пун подела, Европа је изненађујуће мало пажње посветила начину на који климатске поделе продубљују њен највећи јаз. IPCC упозорава да ће због глобалног загревања јаз између богатијег севера и сиромашнијег југа постати провалија, као и да ће то посебно утицати на ЕУ која ће се суочити са највећим изазовом за своју кохезију - већим и од економске кризе 2008. године.

Забринути су и аналитичари који раде у Европској комисији. Прошле године објавили су извештај у којем су утврдили да ће економски утицај климатских промена бити неколико пута већи на југу него на северу. Између 2000. и 2015. године Европа је сваке године губила 300 милијарди долара због климатских промена. Извештај IPCC упозорава да су са загревањем од три степена "економски губици за Европу вишеструко већи" него на 1,5. То ће имати ефекат "појачавања постојећих економских разлика међу европским регионима".

Према IPCC-u, продуктивност рада ће опадати, посебно на Медитерану. Топлота већ чини рад на отвореном тешким и потенцијално смртоносним. Прошле недеље, 27-годишњи пољопривредник срушио се и преминуо је после брања парадајза на југу Италије. Регија је одговорила тако што је наредила фармама да зауставе рад током најтоплијих сати најтоплијих дана.

За разлику од цикличних удара, климатски дефицит ће се дешавати сваке године. На два степена више, то ће бити тешка стварност коју ће север морати да поднесе. На југу ће то бити трајна економска кочница.