КАТАСТРОФА У ЛИБИЈИ: Зашто су пукле бране које су градиле југословенске фирме? Српски стручњак открива где је настао ПРОБЛЕМ

Док број жртава разорних поплава у Либији расте из дана у дан, множе се питања о људској одговорности због рушења брана. Две бране у граду Дерна урушиле су се у недељу пошто је олуја Данијел захватила ово подручје, а вода је носила људе, читаве зграде и насеља у море.

Инострани стручњаци кажу да је огроман број жртава, чија тела свакодневно избацује море, последица пуцања брана, које је 1970-их година градила некадашња југословенска компанија, која и даље послује у Београду.

Српски стручњаци који су радили на изградњи брана у Либији тих година, међутим, верују да квалитет не би требало доводити у питање, и да је до рушења пре дошло због неадекватног одржавања.

- Апсолутно тврдим да сви ми који смо радили у Либији пројектантски надзор над изградњом брана, били смо одговорни, знањем потковани, морални људи. Нисмо себи дозвољавали никакво "мување". Те бране су пале из других разлога, а не зато што нису добро урађене - каже стручњак, који је радио као инжењер геолог на изградњи бране Вади Кам у Либији, за BBC на српском.

До објављивања текста, BBC није успео да добије коментар од садашњег директора компаније. Две бране у Дерни, једна на 12 километара од града, а друга ближе, на тек неколико километра, попустиле су под огромном количином падавина коју је донела олуја Данијел.

Према речима либијских метеоролога и хидростручњака, количина кише која се сручила на област око Дерне, на истоку земље за 24 сата једнака је количини падавина за цео месец септембар.

Брана на око 70 километара од Триполија, грађена је приближно у исто време као и оне у Дерни, у периоду када су југословенске компаније биле међународно препознате.

- Југословенске фирме су биле познате у свету по високом квалитету градње, од Енергопројекта и Хидротехнике (Србија), па преко Енергоинвеста (Сарајево) и Електропројект (Хрватска).

- Стандарди за израду оваквих брана у то доба су били одлични - каже професор Драган Савић, стручњак за хидраулички инжењеринг у Великој Британији, који предаје на Универзитету Ексетер, за BBC на српском.

Бране у Дерни биле су земљане бране. У Либији се нису градиле бетонске бране због природе самог терена.

- Земљане бране се раде на теренима где нема стенске масе са стране или је стенска маса слабог квалитета да би примила бетон - каже наш стручњак.

Драган Савић додаје да када се земљана брана добро пројектује и када се редовно одржава, онда не би требало да буде проблема.

- Ове бране су функционисале добро, јер су 1986. и 2011. одрадиле посао и спасиле град од поплава. Не заборавите да су оне обављале посао око 50 година - каже Савић.

Земљане бране у Дерни је правила југословенска компанија, на чијем се сајту може прочитати да су две бране имале акумулацију 1.5 и 18 милиона метара кубних.

Стручњаци за водопривреду рекли су за BBC да је вероватно да је најпре урушена прва брана, око 12 километара од града, због чега је вода клизила низ долину реке према другој брани, која се налази ближе Дерни - где су читава насеља била поплављена.

Локалне власти процењују да би коначан број жртава могао да буде до 20.000. Светска здравствена организација апеловала је на либијске власти да не сахрањују страдале у масовним гробницама.

Више од 1.000 људи до сада је сахрањено у масовним гробницама, проценио је УН. Очевици су рекли да су јаке кише услед олује Данијел проузроковале да поплавне воде теку улицама Дерне.

Али око 2.30 у недељу, чули су експлозију на Великој брани и поплава се претворила у огромну бујицу за мање од сат времена.

Драган Савић подсећа да су просечне годишње падавине у овом подручју око 270 mm, а неки извори тврде да је олуја Данијел донела 200 mm у веома кратком року.

- То само може да значи да је оно на шта је брана, нарочито њен прелив, димензионисана било недовољно да се прими ова енормна количина воде. Овакве бране не смеју да се прелију преко тела бране, јер тако велика вода односи низводни слој камена и нарушава непропустност целе бране и њеног глиненог језгра, чиме се урушава стабилност - објашњава професор.

Предраг Ђорђевић наводи да на свакој брани морају да постоје тимови који брину о одржавању, и да је питање да ли је то био случај у Либији.

У истраживачком раду објављеном прошле године, хидролог Абделванес А. Р. Ашор са либијског универзитета Омар Ал-Мухтар, указао је да би поновљена поплава сезонског речног корита, била претња за Дерну.

Он је навео пет поплава од 1942. године и позвао на хитне кораке како би се обезбедило редовно одржавање брана.

- Ако се догоди велика поплава, резултат ће бити катастрофалан за становнике града - упозорио је. Међутим, Ахмед ал Масмари, портпарол самозване Либијске националне армије (ЛНА) која управља источном Либијом, у изјави за BBC арапски сервис износи другачији став.

- Оно што се догодило било је изнад капацитета брана које су направљене да издрже одређене нивое воде у региону, узимајући у обзир количину кише која падне. Не знамо са сигурношћу да ли је вршено редовно одржавање брана. Али претпостављам, из онога што сам лично видео, да чак и да су бране новије или добро одржаване, не би могле да се носе са таквом количином падавина, посебно у Дерни.

Поред две бране, наша компанија је у овом подручју изградила и више објеката за наводњавање пољопривредних површина и снабдевање водом града и околних насеља, наводи се на сајту предузећа.

Она је изградила и систем брана Вади Гатра, који, како се наводи, треба да задржи поплавни талас који се јавља у кишном периоду и угрожава град Бенгази, и који треба да служи за наводњавање земљишта и смањење салинитета подземних вода.

Хидротехника је основана 1946. године а њен први велики посао била је хидроелектрана Зворник. Током наредних година изградила је око 60 брана и хидроелектрана у земљи и свету, међу којима су Ђердап и Бајина Башта у Србији. Компанија је радила и на пројектима широм Африке.

- Хидротехника је била најзначајнија извођачка фирма у Југославији - каже Ђорђевић. Он објашњава да су у Либију одлазили и радници и инжењери из Србије. За разлику од радника, инжењери су се селили са породицама.

Присећа се да су тада инжењери Енергопројекта добили петоспратницу за себе.

- Деца су се играла по цео дан заједно. Ми радимо, а увече када се вратимо на тераси правимо забаве, имали смо и изборе за мис и мистера. Био је то веома леп период наших живота када смо имали време да будемо заједно као породица - каже 85-годишњи Ђорђевић, који је у Либију отишао са женом и двогодишњим сином 1972. године.

Он каже да су велики инфраструктурни пројекти широм Либије били Гадафијева иницијатива.

- Он је људима поделио овце, земљу, и месечна гарантована примања - додаје Ђорђевић. Пуковник Муамер ел Гадафи је убијен 2011. године после чега је земља подељена на два дела којима управљају међусобно супростављене владе.

У Триполију је влада коју признаје међународна заједница и коју води Абдулхамид ал-Дбеиба док је у Тобруку, на неких 1.000 километара од Триполија, на власти влада Осама Хамада, која управља делом земље највише погођен поплавама.

Али одмах после катастрофе, влада у Триполију кренула је у помоћ угроженим подручјима. Ипак, поједини аналитичари сматрају да је политички хаос у коме се некада најбогатија афричка држава нашла довео до лошег одржавања инфраструктуре и да сада омета спасилачке напоре.