Европске земље НАТО добиле упозорење: Морају да ризикују, сукоб са Русијом је неминован?

Европске земље НАТО-а морају преузети веће ризике у суочавању са руским провокацијама, изјавио је данас специјални изасланик председника САД за Украјину Кит Келог. Као пример навео случај када је Турска оборила руски бомбардер Су-24 када је повредио њен ваздушни простор 2015. године.

Он је на Варшавском безбедносном форуму, нагласио да је у тако озбиљним ситуацијама понекад је потребно повећати ниво преузимања ризика – и политички и војно.

Келог је рекао да сматра да Русија нема право гласа по питању могућег присуства НАТО трупа у Украјини, додајући да је то независна одлука Украјине, коју мора подржати Алијанса.

Он је рекао и да никада није видео НАТО тако јак као што је сада, напоменувши и значајан број борбених авиона Ф-35 у европским земљама НАТО.

- Могли бисте да очистите небо за једну ноћ ако желите. Могли бисте да створите ваздушну капу изнад Украјине којој нико не може да парира. То је питање спремности да се ризикује.

Не знам да ли генерали говоре Владимиру Путину истину, али он неће победити НАТО, неће победити Запад. Једноставно нема ресурсе”, изјавио је Келог.

Када је реч о Белорусији, он је рекао да Сједињене Америчке Државе разговарају са председником Белорусије Александром Лукашенком пре свега зато да би одржавале канал за комуникације којим би се став званичног Вашингтона преносио руском председнику Владимиру Путину, а не да би обезбедиле ослобађање политичких затвореника.

Он је, у интервјуу за белоруски портал Зеркало на маргинама Варшавског безбедносног форума, потврдио да је администрацији америчког председника Доналда Трампа јасно да би Лукашенко могао да ослободи једног затвореника, а затим да затвори још два.

- Мислим да сви знамо ко је Лукашенко и разумемо његову тактику у Белорусији. Председник Трамп се обратио разним људима, покушавајући да пронађе неку врсту решења за рат између Русије и Украјине.

Желимо да се уверимо да имамо више канала ангажовања, а не само један.

А Лукашенко тренутно много комуницира са председником Путином”, рекао је Келог и додао да је главни циљ посета његовог заменика Џона Кола Минску - проналажење решења за рат у Украјини.

Ипак, након посета америчких представника Минску 21. јуна ослобођено је 14 политичких затвореника укључујући Сергеја Тихановског. Касније, 11. септембра, након још једне посете Белорусији Трамповог представника Џона Кола, наводно су још 52 затвореника пуштена на слободу и депортована у Литванију, међу њима и истакнути политичар Николај Статкевич, који је одбио да напусти земљу и вероватно је враћен у затвор, наводи белоруски портал, преноси Танјуг.

Међутим, према речима белоруских активиста за људска права, након ослобађања 52 особе уз америчко посредовање у септембру, укупан број политичких затвореника не само да се није смањио већ се заправо повећао са 1.198 на 1.201.

Извор: Србија Данас/Политика