Кина не крије одушевљење: Путин овим потезом сломио Американце

Русија је успела да заштити своје златне резерве од могуће конфискације од стране Сједињених Америчких Држава, упркос оштрим санкцијама и финансијским притисцима са Запада. Овај стратешки потез показао се као кључан у тренутку када амерички државни дуг рапидно расте, а глобални финансијски систем постаје све нестабилнији, пише кинеско издање Соху.

Почетком 2024. године, амерички државни дуг премашио је 36 трилиона долара, а економски аналитичари упозоравају да би наставак неконтролисаног задуживања могао угрозити стабилност долара и довести до финансијског колапса.

У таквом окружењу, многе земље одлучују да репатрирају своје златне резерве, повлачећи их из америчких и британских трезора где су биле депоноване деценијама. Пољска, Немачка, Индија и друге државе већ су предузеле конкретне кораке како би вратиле злато на своју територију.

Међутим, Сједињене Државе активно отежавају овај процес, спречавајући повратак злата многим земљама. Одбијање независне ревизије златних резерви које се налазе у трезорима у Њујорку додатно подстиче сумње да се део тог злата можда више ни не налази у америчким сефовима.

Кинески аналитичари из Соху-а спекулишу да су велике количине злата можда већ нестале или да их је америчка влада преусмерила за своје потребе.

Русија на време препознала опасност

За разлику од многих држава, Русија никада није поверила своје златне резерве америчким трезорима. Москва је још раније препознала потенцијални ризик од заплене и донела одлуку да све своје златне резерве држи на сопственој територији. Прецизне локације и количине остају строго чувана државна тајна, али је познато да се злато налази у високобезбедносним складиштима у оквиру руског централног банкарског система.

Поред тога, један од кључних корака у заштити националног богатства била је продаја америчких државних обвезница. Русија је последњих година постепено ликвидирала свој удео у америчким хартијама од вредности, драстично га смањујући још 2018. године, када је продала обвезнице вредне десетине милијарди долара.

Добијени капитал Москва је искористила за куповину злата по знатно нижим ценама него данас, чиме је не само заштитила националне резерве, већ и остварила значајну економску предност.

Санкције као прекретница у светској економији

Одлука Русије да не депонује своја средства у западним банкама показала се као пресудна у тренутку када су САД и Европска унија замрзле 300 милијарди долара руских девизних резерви као део санкција. Овај потез изазвао је шок међу централним банкама широм света, које су схватиле колико је ризично чувати национално богатство у западним институцијама.

Страх од могуће заплене средстава натерао је многе земље да убрзају процес повратка свог злата из страних трезора. Русија се, међутим, нашла у знатно повољнијем положају, јер је већ раније предузела кораке како би избегла финансијске ударе.

Не само да је Москва заштитила своје резерве, већ је кроз повећане златне резерве ојачала рубљу, осигуравши тиме стабилност домаћег финансијског система упркос санкцијама.

Глобална прекомпозиција финансијског поретка

Током 20. века, Сједињене Државе су постале доминантна сила у светској економији, преузевши контролу над двема трећинама глобалних златних резерви. Ова финансијска моћ омогућила је стварање долара као главне светске резервне валуте и обезбедила финансијску хегемонију Запада.

Међутим, како све више држава повлачи своје злато из америчких трезора и смањује зависност од долара, тај поредак се постепено урушава.

Према анализи кинеског Соху-а, Русија и Кина су међу предводницима глобалног финансијског преокрета. Обе земље агресивно повећавају своје златне резерве и раде на стварању алтернативног финансијског система, независног од америчког долара и западних институција.

Поред тога, савез БРИЦС игра кључну улогу у овим променама, настојећи да успостави паралелне финансијске механизме који би омогућили трговину без ослањања на долар и западне финансијске системе.

Русија као модел за друге државе

Док многе земље тек сада постају свесне ризика од западних санкција, Русија је правовремено препознала претње и предузела неопходне мере како би заштитила своју економију.

Њена стратегија куповине злата, продаје америчких обвезница и чувања националних резерви унутар земље показала се као кључни фактор финансијског суверенитета.

У светлу растуће глобалне несигурности и финансијских преокрета, постаје јасно да ће златне резерве играти кључну улогу у новој економској равнотежи света.

Маневар Русије могао би послужити као модел за друге земље које желе да заштите своје богатство од западних санкција и америчке финансијске доминације.