Кинези послали људску посаду у свемир: Мисија Шенџоу-23 представља генералну пробу за слетање на Месец

Кина је лансирала мисију Шенџоу-23 у којој ће један од три астронаута по први пут провести целу годину у орбити, што представља кључни корак у амбицији Пекинга да пошаље људе на Месец до 2030. године.

Ракета Дуги марш 2-Ф полетела је у недељу из лансирног центра Ђијућуен у северозападној Кини, носећи три астронаута ка свемирској станици Тиангонг.

Историјска посада и циљеви мисије

Ова мисија означава први свемирски лет који је икада предузео астронаут из Хонгконга: Лаи Ка-јинг (43), која је раније радила у тамошњој полицији.

Остали чланови посаде су свемирски инжењер Џу Јангжу (39) и бивши пилот војног ваздухопловства Џанг Џијуан (39), који први пут путује у свемир.

Очекује се да ће посада спровести бројне научне пројекте у областима: науке о животу, науке о материјалима, физике флуида и медицине.

Кључни експеримент биће једногодишњи боравак у орбити једног од чланова посаде како би се проучавали ефекти дуготрајног боравка у микрогравитацији.

Ово је директан део припрема Кине за будуће лунарне и потенцијалне мисије на Марс. Кинеска свемирска агенција саопштила је да ће име астронаута који је изабран за једногодишњи боравак бити објављено накнадно.

Изазови дуготрајног боравка у свемиру

Ричард де Гријс, астрофизичар и професор на Универзитету Меквори у Аустралији, изјавио је да ће главни изазови бити дугорочни ефекти на људско тело, укључујући: губитак густине костију и атрофију мишића, изложеност радијацији, поремећаје сна, бихејвиорални и психолошки умор.

Он је такође нагласио важност поузданих система за рециклажу воде и ваздуха, као и способност управљања потенцијалним хитним медицинским ситуацијама далеко од Земље.

- Година дана у орбити гура и хардвер и људе у потпуно другачији оперативни режим у поређењу са краћим мисијама Шенџоу из ранијих фаза програма - истакао је Де Гријс, додајући да Кина стабилно гради искуство за дуготрајан боравак у свемиру.

Посаде Тиангонга су до сада углавном остајале у орбити по шест месеци пре него што би биле замењене.

Трка за Месец и дубоки свемир

Мисија Шенџоу-23 део је кинеског циља да астронаути стигну на Месец пре 2030. године, у трци са НАСА-иним програмом Артемис.

Пекинг уједно тестира и опрему потребну за остваривање свог циља, при чему је орбитални пробни лет нове летелице Менгџоу заказан за 2026. годину. Ова летелица ће заменити застарелу линију Шенџоу и превозиће кинеске астронауте на Месец.

Кина се нада да ће до 2035. године изградити прву фазу научне базе са људском посадом, познате као Међународна лунарна истраживачка станица (ИЛРС). Такође планира да до краја ове године на станици Тиангонг угости свог првог страног астронаута, који долази из Пакистана.

Пекинг је значајно проширио своје свемирске програме током последњих 30 година, улажући милијарде долара како би достигао САД, Русију и Европу. Кина је 2019. године постигла светски успех спуштањем сонде Чанг'е-4 на тамну страну Месеца, а 2021. године успешно је позиционирала и ровер на Марсу.

Кина је званично искључена из Међународне свемирске станице (ISS) од 2011. године, када су САД забраниле Наси да сарађује са Пекингом, што је Кинезе и подстакло да развију сопствени пројекат свемирске станице.