ЈЕЗИВЕ ПРОГНОЗЕ НАУЧНИКА: Ових девет светских градова нестају до 2030. године
Градови уз обалу изложени поплавама због монсуна и јаких киша тону.
Промена климе отапа поларни лед, подиже ниво мора и мења временске прилике те доноси све бруталније олује на подручјима која пре нису била погођена оваквим природним непогодама. Градови уз обалу изложени поплавама због монсуна и јаких киша тону. Научници предвиђају да ће делови ових девет градова бити под водом до 2030. године.
"ТРАЖИО ЈЕ ДА О ТОМЕ НИКОМ НЕ ГОВОРИМ" Откривена стравична прошлост папе Јована Павла II о којој се ћутало деценијама
ПЕТНАЕСТ ГОДИНА РОБИЈЕ! Белоруски суд немилосрдан, осуђена опозиционарка Светлана Тихановска
НОВА ДРАМА НА ПОМОЛУ У ВЕЛИКОЈ БРИТАНИЈИ? Принц Вилијам избацио Харија из резиденције?
Мајами, САД
Ниво мора у Миамија расте узнемиравајућом брзином и не само да прети штетом на градској инфраструктури већ доводи до поплава које загађују питку воду и тако додатно прети становницима. Осим хитног одговора на заустављање климатских промена, Мајами ће морати да предузме и конкретније кораке како би се спасио од "потонућа": мораће да ојача своју базу и подигне одређене структуре изнад нивоа воде.
Бангкок, Тајланд
Бангкок је изграђен на врло меканом глиненом тлу које је склоно поплавама. Истраживања су показала да ово познато туристичко место сваке године тоне око два до три центиметра – брже него други слични градови на обалама. Према студији из 2020. године, Бангкок је први у реду које ће доживети велике последице глобалног загревања. Стручњаци предвиђају да ће Бангкок спирално пропадати с малим изгледима за опоравак.
Амстердам, Холандија
Холандски стручњаци за питања превенција поплава су развили напредни систем насипа, брана и других баријера који воду држе даље од инфраструктуре и становништва. Упркос томе присиљени су помно пратити и надограђивати системе како би спречили катастрофалне последице. Многи тврде да је опасност неизбежна због континуираног тоњења земље као последице климатских промена.
Басра, Ирак
Басра је главни лучки град у Ираку који је смештен уз снажну и широку реку Шат ал-Араб која се улива у Персијски залив. Научници предвиђају да би овај сиромашан арапски град могао бити делимично или потпуно потопљен у следећих десет година.
Џорџтаун, Гвајана
Када су у питању подручја која би могла ускоро потонути као последице глобалног загревања, Кариби се налазе на врху попису. Највише се говори о главном граду Гвајане који је смештен на ушћу реке Демерара у Атлантски океан. Џорџтаун се вековима бранио од олуја и других временских неприлика гигантским зидом дугим 450 километара. Ситуација је таква да земља мора знатно ојачати тај зид како би средишња подручја града држали даље од големе штете.
Хо Ши Мин, Вијетнам
Поплаве и тропске олује прете делу Хо Ши Мина уз делту Меконга, а научници предвиђају да ће источни делови око реке ускоро бити непогодни за живот. Мочварна подручја Thu Thiema посебно су угрожена, а стручњаци истичу да би могли завршити под водом и пре 2030. године.
Колката, Индија
Главном граду индијске државе прети природна катастрофа. Колката би због великих поплава могла делимично потонути до 2030. године. Нажалост, реч је о врло сиромашном делу света којем недостаје одговарајућа финансијска иницијатива да би се очувао традиционални начин живота на овом простору.
Њу Орлеанс, САД
Њу Орлеанс заједно са својом богатом историјом и разноликом културом тоне с једном од најбржих стопа на свету. НАСА-ина студија из 2016. године открила је да би цели град могао бити потопљен до краја овог века. Њу Орлеанс је у 18. веку био у потпуности изван нивоа мора, стотинак година касније пет посто је било потопљено, док је та бројка данас нарасла на 50 посто. Непожељној ситуацији доприноси географски положај, али и људска активност укључујући бушење због потраге за нафтом и природним плином.
Венеција, Италија
Предивна Венеција сваке године тоне око два милиметра те се суочава с великим поплавама које штете граду и његовим становницима. Чак 90 посто овог италијанског града било је потопљено 2019. године, а штетну ситуацију додатно је погоршала обална ерозија и црпљење подземних вода. Иако је град начинио неколико важних корака – укључујући и пројект подизања бране против поплава по имену Мосе, учинци климатских промена у порасту нивоа мора изискују стални надзор и још више заштитних мера.