Климатске промене не утичу само на време, већ и на демографију – Мање рођених дечака у топлијим условима

Дуго се веровало да је однос полова код људи при рођењу – размера мушких и женских потомака – константан, генетски одређен и имун на друштвене или еколошке поремећаје.

Међутим, резултати нове студије потврђују да је стварност другачија: екстремна топлота могла би да одигра улогу у томе колико се дечака и девојчица рађа на глобалном нивоу.

Иако су друга истраживања новијег датума већ доводила у питање мит о непроменљивости овог односа, веза са климатским променама била је недовољно истражена – барем до сада.

У жељи да допуне слику, аутори студије објављене у научном часопису ПНАС су спровели опсежну, комплексну анализу.

Тим је предводила Јасмин Абдел Гани са престижног Универзитета Оксфорд која се бави истраживањем утицаја климатских промена на фертилитет и однос полова при рођењу. Поред неколико научника са Оксфорда, у овај научни рад били су укључени и експерти са Института за глобално здравље у Барселони и Универзитета у Болоњи.

Како је спроведена анализа?

Како би расветлили утицај пораста температуре на однос полова при рођењу, научницима је био неопходан огроман узорак који је укључивао податке о чак пет милиона живорођене деце у 33 земље подсахарске Африке и Индији, у периоду од 2000. до 2022. године.

Њихов наредни корак био је да то преклопе са прецизним температурним мапама високе резолуције. Циљ је био јасан: утврдити како изложеност високим температурама током трудноће утиче на то да ли ће беба бити дечак или девојчица.

У оба посматрана региона, и у подсахарској Африци и у Индији, утврђено је да амбијентална топлота може повећати пренатални морталитет у раној трудноћи, нарочито код мушких фетуса.

- Открили смо да температура суштински обликује људску репродукцију тако што утиче на то ко се рађа, а ко не - нагласила је Јасмин Абдел Гани са Оксфорда.

Према њеним речима, ови налази указују на то да температура има мерљиве последице по преживљавање фетуса и понашање при планирању породице, уз последице по састав популације и полну равнотежу.

- Разумевање ових процеса од кључног је значаја за предвиђање начина на који животна средина утиче на друштва у условима загревања планете -

Различити путеви утицаја

Резултати ове анализе показују да су температуре већ изнад 20 °Ц доследно повезане са мањим бројем рођења мушке деце у оба региона – али путем различитих механизама.

У подсахарској Африци, изложеност високим температурама током првог триместра трудноће директно је повезана са падом броја мушких новорођенчади. Овај образац указује на повећан пренатални морталитет узрокован топлотним стресом код мајки.

До оваквих губитака трудноће долази услед тзв. феталног стреса који може бити изазван дехидратацијом, преусмеравањем протока крви и кисеоника даље од плаценте, хормонским дисбалансом и упалним процесима.

- Наша претпоставка је да су ови губици узроковани топлотом учесталији код мушких фетуса, што је у складу са хипотезом о ‘осетљивом мушком полу - пише у студији.

- Према овом еволуционом аргументу, слабији мушки фетуси имају мање шансе да преживе до рођења у лошим условима животне средине. Чак и након рођења, мушкарци имају мању вероватноћу преживљавања од жена, због чега захтевају веће улагање мајке током одрастања - 

Детаљнија анализа показује да су мушки фетуси најосетљивији отприлике седам месеци пре рођења, дакле у раној фази развоја: сваки додатни топли дан током триместра директно „обара” проценат рођених дечака.

Иако се пад од око 0,05% по дану чини малим, на узорку од пет милиона деце то постаје значајна бројка која мења демографску слику. Конкретно, значајнији пораст броја топлих дана (изнад 25 °Ц) доводи до пада броја мушких новорођенчади за скоро пола процентног поена (0,46%).

Ситуација у Индији, с друге стране, открива другачије нијансе. У овој земљи где је однос полова историјски био нарушен преференцијом према синовима и селективним абортусима, ефекти топлотног стреса јављају се тек касније – током другог триместра трудноће. Истраживачи су уочили да више температуре тада доводе до мањег броја мушких рођења.

Овај образац сугерише сложенију динамику: изложеност топлоти би могла да отежа приступ или употребу услуга селективног абортуса, чиме се у Индији привремено смањују постојећи полни дисбаланси.

Како истичу са Оксфорда, утицаји врућина на рађање нису равномерно распоређени. Жене који имају мање ресурса и оне које живе у осетљивијим срединама су посебно погођене, што продубљује бриге о растућим неједнакостима на топлијој планети.

Чињеница да се промене у односу полова примећују чак и при овим умереним температурама сугерише да женско тело детектује топлотни стрес много раније, покрећући биолошке реакције које мењају статистику рађања.

Ипак, у испитиваним регионима дани са јаким врућинама (изнад 25 °Ц и 30 °Ц) јављају се знатно чешће него они умерено топли. Управо та учесталост врелих дана доводи до тога да високе температуре имају сразмерно највећи утицај на промену природне равнотеже између броја рођених дечака и девојчица.

Али да ли су ови резултати примењиви и на глобални ниво?

У самој студији наводи се да би сама температура могла директно да утиче на однос полова при рођењу, подједнако на свим меридијанима.

Другим речима, није битно да ли живимо у Африци, Азији или Европи – топлота делује на људско тело скоро идентично свуда, а клима у којој живимо не мења ту везу.

С друге стране, аутори наглашавају да у њиховој конкретној анализи нема довољно података да се закључи да ли ниже температуре (испод 15 °Ц) праве сличну пометњу, али за врелину је ствар јасна: време напољу нам кроји статистику у породилиштима.

Науци је од раније познато да високе температуре, а посебно дуги топлотни таласи, негативно утичу на исход трудноће на различите начине, нпр. кроз вероватноћу зачећа, спонтани побачај, малу тежину на рођењу, превремени порођај, гестацијску хипертензију…

Тако је у истраживању из 2017. године, спроведеном у Калифорнији, утврђено да је пораст температуре од 5,6 °Ц (10 °Ф) током летње сезоне повезан са порастом спонтаних побачаја за преко 11%.

Студија са Оксфорда доноси нову перспективу: више температуре утичу на то ко се рађа, а ко не.

Преглед литературе, објављен прошле године, потврђује улогу климатских промена у репродуктивном здрављу: растући број климатских екстрема и природних катастрофа озбиљно нарушава репродуктивне процесе од зачећа до бриге, јер отежава људима да уопште имају децу и да их подижу у безбедном и здравом окружењу.