Колико је Путин спреман за РАТ СА ЕВРОПОМ? Ово су четири знака ратне опасности које је немогуће сакрити

Нови руски напади и растућа опасност од оружаних провокација изазивају све већи страх међу грађанима Пољске. Људи се, разумљиво, плаше рата, али новинар и публициста Онета Витолд Јураш сматра да тренутно има мање разлога за страх него што се можда чини.

Према његовој оцени, постоје два основна разлога због којих је руска инвазија на Пољску или балтичке државе тренутно мало вероватна.

Први је рат у Украјини. 

Русија тренутно нема значајније копнене снаге које већ нису ангажоване у том сукобу.

Јураш зато оцењује да је Пољска тренутно безбеднија управо захваљујући украјинском отпору. Уколико би Украјина престала да се брани или изгубила рат, Русија би добила могућност да своје снаге преусмери према другим државама.

То, међутим, не значи да Пољској не прете руске оружане провокације. Аутор сматра да такав сценарио остаје реалан.

Четири знака показала би да се Русија припрема за рат

Други разлог због којег Јураш сматра да нема места паници јесте практичне природе: Русија готово сигурно не би могла неприметно да прикупи довољно велике снаге за озбиљан напад на Пољску, Литванију, Летонију, Естонију, Финску или Норвешку.

Припреме за велики руски напад тешко би могле да прођу непримећено, јер би концентрацију и пребацивање трупа регистровали сателити, радарски системи и обавештајне службе НАТО-а. Такве припреме трајале би довољно дуго да Пољска за потенцијалну претњу сазна знатно пре почетка евентуалног напада.

Први знак био би видљив на сателитским снимцима. НАТО располаже извиђачким сателитима способним да открију не само велике концентрације војске већ и мање јединице. Одређене сопствене могућности сателитског извиђања сада има и Пољска, док НАТО може да користи и комерцијалне сателитске компаније.

Други сигнал представљала би нагло повећана радио-комуникација руских снага. Електронско извиђање омогућава откривање већих покрета и концентрација јединица, јер такве операције неизбежно производе повећану комуникациону и радио-електронску активност. Рат у Украјини је, према Јурашу, показао да Русија нема могућност да велике логистичке и комуникационе активности потпуно сакрије.

Трећи знак била би масовна употреба железнице и путева. За пребацивање великих снага Русија би морала да користи железнички транспорт, а аутор сматра да би евентуални велики напад на Пољску највероватније морао да буде покренут преко Белорусије, а не само из Калињинградске области.

Такве транспорте приметиле би белоруске структуре и становништво, па би информације вероватно стигле и до опозиционих белоруских медија. Истовремено би их регистровале пољске и савезничке обавештајне службе.

Велике друмске транспорте такође би било тешко сакрити. Ваздушни транспорт пратиле би три НАТО радарске станице у Пољској, чији домет омогућава надзор ваздушног простора Белорусије и значајног дела Русије.

Пребацивање великих копнених снага железницом и путевима, према Јурашу, трајало би месецима, а не неколико дана.

Четврти елемент представљају класичне обавештајне способности Пољске и њених савезника, које би додатно омогућиле праћење припрема за евентуални напад.

Провокација је реалнија од инвазије

Русија би могла тајно да пребаци мање јединице специјалних снага. Такве снаге биле би довољне за извођење оружане провокације, али не и за покретање конвенционалног рата великих размера.

Због тога Јураш сматра да би, чак и када би Москва одлучила да припреми велики рат против Пољске, припреме трајале довољно дуго да их НАТО примети знатно пре почетка сукоба.

Пољска јавност, према његовој процени, за такву опасност сазнала би много унапред.

То не значи да непосредне безбедносне претње не постоје. Јураш наводи могућност нових "залуталих" дронова, ракета, подметања пожара, саботажа, па чак и размене ватре на граници.

Такви догађаји представљали би озбиљне и потенцијално опасне провокације.

Међутим, аутор прави јасну разлику између тих сценарија и руске инвазије великих размера: тренутно постоје разлози за забринутост због провокација, али не постоје показатељи да се руске оклопне и копнене снаге припремају за напад на Пољску.

Србија Данас/онет.пл