КОРЕНИ СУКОБА У ЕТИОПИЈИ: Шта је довело до велике ескалације у најмногољуднијој држави на Рогу Африке?
Савезна влада не попушта узде моћи
Имали смо прилике да у протеклих неколико месеци чујемо с времена на време информације о сукобима који потресају афрички континент. Углавном вести стижу када су у питању дешавања у сахарској и медитеранској Африци, али ретко ко је данас потпуно упознат са оним што се дешава у подсахарској или сахелској Африци.
ЕСКАЛАЦИЈА НАСИЉА У ЛОНДОНУ - КУЉАЈУ СУКОБИ ПОЛИЦИЈЕ И ДЕМОНСТРАНАТА: Туче, хапшења и немири на улицама (ВИДЕО)
ПУТИН БАЦИО НОВЧИЋ У РЕКУ, ПА ЗАМИСЛИО ЖЕЉУ: Са Шојгуом ужива у лепотама Сибира, а ево шта је пожелео (ВИДЕО)
ЖЕНА, МАЈКА, КРАЉИЦА - СОФИЈА ТОЛСТОЈ: Родила 13 деце, 20 година дојила и била трудна, па још и бринула о мужу - генијалном писцу
Углавном се говори о рату у Либији, сукобима између мароканских трупа и Фронта Полисарио. Такође, људи су упознати са тим да у Африци делују радикалне исламистичке струје попут Ал-Шабаба (Сомалија), Боко Харама (Нигерија), Исламског калифата Западне Африке и њима сличне.
Недавно се распламсала криза у Централноафричкој Републици богатој дијамантима и нафтом, у којој су учешће узели и руски војни инструктори захваљујући којима је избегнуто свргавање актуелне власти у земљи.
Рог Африке представља посебну ситуацију, натезање Етиопије са суседима око изградње Ренесансне бране, затим избијање грађанског рата у овој федералној држави довело је до потпуног хаоса у земљи и одласка десетина хиљада избеглица из земље.
Сукоби су политичко-етничког карактера, јер је земља од 107,5 милиона становника састављена од великог броја етничких и племенских група, а ако на све то додамо и религију, онда се добија прави хаос, рат сви против свих. Поједине савезне државе нису биле задовољне одлукама власти у Адис Абеби и одлучиле су да се побуне јер су захтевале део свог колача у прерасподели добара и подели власти. Неке су тражиле и већи степен аутономије.
Тако је дошло до рата у Етиопији, једној од најстаријих јудео-хришћанских држава у коју је касније дошао и ислам.
Етиопија или званично Савезна Демократска Република Етиопија, држава је у источној Африци у региону познатом као Рог Африке. Нема излаза на море, а граничи се на северу са Еритрејом, на западу са Суданом и Јужним Суданом, на југу са Кенијом и на истоку са Сомалијом и Џибутијем.
Од већих етничких група постоје: Оромо, Амхара, Тигриња који чине више од три четвртине становништва, а у земљи постоји више од 80 етничких група, који махом говоре кушитске и семитске језике, док је језик амхара је службени језик.
Дакле, најбројније етничке групе су: Оромо 40%, Амхара 25%, Тигриња 6,2%, Сомалци 6,0%, Гураге 4,3%, Сидама 3,4%, Волајта 2%, Афари 2%, Хадија 2%, Гамо 1%.
Важан део живота Етиопљана представља и религија и веома су јој посвећени. Око, 62,8% Етиопљана су хришћани, од тога 43,5% етиопски православци, 5% су протестанти, док католици представљају само 0,9% становништва. Муслимани чине 33,9 % становништва, анимисти 2,6%, и друге религије 0,6 %.
Држава Етиопија се састоји од следећих савезних држава: Територија главног града Адис Абебе, Тиграј, Амхара, Афар, Сомали, Оромија, Бенишангул-Гумуз, Харари, Дире Дава, Гамбела и Територија Јужних народа, етничких група и народности.
Хришћанство је најзаступљеније у Тиграју, Амхари, Гамбели, Јужној територији и Адис Абеби, док је ислам најзаступљенији у државама Сомали и Афару, стога се може закључити да је недавни сукоб између Тиграја и савезне државе Етиопије превасходно политичко-етничког карактера, него што се може рећи да је у питању верски сукоб.
Међутим, савезне трупе чине војници припадници свих етничких и верских група, док снаге "одметнутог" Тиграја чине углавном припадници народа Тигриња који су углавном хришћани. Стога не чуди што су се појавили и извештаји да се унутар тог политичког и међуетничког сукоба прожимају и елементи верске нетрпељивости.
Народно-ослободилачки фронт Тиграја (ТПЛФ) је некад доминирао централном коалиционом влашћу Етиопије. Осећајући се маргинализованим актуелним политичким реформама премијера и Нобеловца Абија Ахмеда од ступања на дужност 2018. године, ТПЛФ се отцепио прошле године, а затим наљутио савезну владу одржавањем локалних избора у септембру, иако су национални избори одложени до следеће године. Тако су сукоби и започети.
Сукоби и даље трају, али су у сенци "важнијих" политичких дешавања у свету, јер је Африка некако увек била мање битна од глобалних центара моћи.