КОРОНА МИСТЕРИЈА: Пандемија ушла у седми месец, а НИКО ЈОШ НЕ ЗНА колико је вирус смртоносан

Фото: Профимедиа / Извор: Профимедиа

Широм света од почетка пандемије умрло је преко пола милиона људи, а научници се и даље муче да схвате колико често убија нови вирус.

Пандемије је избила пре више од шест месеци а до сада је корона вирусом заражено преко 11 милиона људи у свету. Умрло је више од 525.000 особа, али истраживачи још не знају колико је нови вирус заиста смртоносан.

Чврста процена могла би помоћи владама да предвиде колико би људи умрло уколико би се вирус раширио ван контроле. Та бројка – која се обично зове стопом смртности од инфекције (ИФР) – могла би стручњацима да укаже шта треба да очекују док се пандемија шири на густо насељене нације попут Бразила, Нигерије и Индије.

СКАНДАЛОЗНА ОДЛУКА ЛОНДОНСКОГ СУДА: Златне резерве Венецуеле предате Хуану Гваиду

ЕКОНОМСКЕ ПОСЛЕДИЦЕ КАРАНТИНА: Ова европска држава би могла да банкротира и изгуби самосталност

ПУТИН ИМА РЕШЕЊЕ ЗА ОПОРАВАК РУСКЕ ЕКОНОМИЈЕ: Спасиће нас мигранти (ВИДЕО)

У још сиромашнијим државама, где су мале богиње и маларија сталан проблем баш као и буџет, такви подаци могли би помоћи званичницима да одлуче да ли ће потрошити више средстава на респираторе или на вакцине против малих богиња и мреже против комараца.

Ово питање постало је још комплексније прошлог месеца, кад су амерички Центри за контролу и превенцију болести (ЦДЦ) објавили податке који говоре да на сваки документовани случај заразе у Сједињеним Државама просечно долази 10 незабележених, вероватно због блажих симптома или њиховог недостатка.

Уколико постоји много више асимптоматичних случајева инфекције него што се мислило, онда је вирус мање фаталан него што делује. Али чак је и таква калкулација тешка.

У четвртак је Светска здравствена организација одржала дводневни онлајн састанак у којем је учествовало преко 1.300 научника широм света. Званичница СЗО др Сомја Сваминатан рекла је да је тренутни консензус да ИФР износи око 0,6 одсто, што значи да је ризик од смрти услед инфекције мањи од један одсто.

"Њујорк тајмс" примећује да 0,6 одсто светске популације значи 47 милиона, а 0,6 одсто америчке два милиона људи. Вирус остаје велика претња, закључује лист.

Фото: Профимедиа / Извор: Профимедиа

Тренутно, државе имају веома различите стопе смртности случајева (ЦФР), којом се мере смрти пацијената за које је било познато да су имали Ковид-19, болест узроковану новим корона вирусом. У већини случајева та бројка је највећа у земљама у којима је вирус најдуже боравио.

Према подацима "Њујорк тајмса", Кина је у петак пријавила 90.294 случајева заразе а 4.634 смртних, што је пет одсто ЦФР. Америка је веома близу тог прага, са 2.811.447 оболелих и 129.403 смрти, што је 4,6 одсто ЦФР.

Ти проценти су далеко већи од 2,5 одсто стопе смртности која се често везивала уз пандемију грипа 1918. Ипак, тешко је измерити стопу смртности током пандемије, а посебно на њеном почетку. Кад нови вирус погоди град, хиљаде људи могу умрети и бити сахрањени а да нису ни тестирани, а сигурно неће сви ићи на аутопсију.

Није јасно колико је људи умрло од вируса а колико од срчаног или можданог удара, или других болести. То се десило и у Вухану, жаришту пандемије, и Њујорку. Једном кад хаос мине, обавља се више тестова, откривају се случајеви са блажим симптомима а стопа смртности пада. Али, резултати нису увек конзистентни нити предвидљиви.

Десет овећих земаља, од којих већина из Западне Европе, тестирале су веће проценте својих становника од САД, то су Исланд, Шпанија, Нови Зеланд, Португал, Данска, Белгија, Ирска, Италија, Велика Британија и Израел. Али, њихов ЦФР увелике варира – на Исланду је мањи од један одсто, на Новом Зеланду и Израелу испод два. У Белгији је 16 одсто, док је у Италији и Британији 14.

До сада, у већини земаља, око 20 одсто свих потврђених случајева заразе су пацијенти који су довољно оболели да им је требао додатни кисеоник или већа болничка нега. Да ли ће они преживети зависи од низа фактора, укључујући године, претходно здравствено стање и доступну медицинску негу.

Фото: Профимедиа / Извор: Профимедиа

Очекује се да ће стопе смртности бити ниже у земљама са млађом и мање гојазном популацијом, што су често сиромашне државе. У складу с тим, бројке би требале бити веће у земљама у којима нема довољно респиратора и друге опреме и у којима већина људи живи далеко од болнице. То су такође сиромашне земље.

Ту је и други фактор – нови докази говоре да су људи са крвном групом А у већем ризику од смрти, што би могло да промени калкулисање. Крвна група А је релативно ретка у Западној Африци и Јужној Азији, а још ређа међу староседеоцима Јужне Америке.

Пре овонедељног састанка, СЗО није имала званичну процену ИФР, већ се уместо тога ослонила на податке послате из земаља чланица и академских група, као и на мета анализе које су у мају урадили научници Универзитета Волонгонг и Џејмс Кук у Аустралији.

Ти истраживачи су прегледали 267 студија из преко десет земаља и потом изабрали 25 које су сматрали најпрецизнијима. Тако су закључили да је глобални ИФР 0,64 одсто. "Њујорк тајмс" указује да су тих 25 студија засноване на веома различитим методологијама, од дијагностичког ПЦР теста до истраживања везаних за антитела.

Фото: Профимедиа / Извор: Профимедиа

Тренутна процена СЗО базирана је на каснијим, већим истраживањама која су се бавила тиме колико је људи имало антитела у својој крви. Даље студије би могле довести до прецизније бројке.

-Али постоји доста неизвесности око тога колико има "тихих" и нетестираних носилаца вируса – каже др Оливер Морган, директор СЗО за процену ризика.

Глобална стопа смртности и даље може да се промени. Са тек покојим изузетком попут Ирана и Еквадора, пандемија је прво погодила богатије земље Азије, Западне Европе и Северне Америке, у којима је доступна напреднија медицинска нега. Вирус се сада навелико шири Индијом, Бразилом, Мексиком, Нигеријом и другим државама у којима су милиони људи збијени у страћарама, карантини наметнути на релативно кратко време а болнице пате од недостатка ресурса.

Доласком зиме стопе смртности можда ће се променити у богатим, северним земљама. Вирус се углавном ширио у Европи и Северној Америци током благог или топлијег времена у пролеће. Стручњаци се плаше да ће се број инфекција и смрти повећати на јесен, кад хладно време натера људе да се затворе у своје куће, где расте вероватноћа да ће некога заразити. Тада ће дисциплина ношења маски и других мера бити још важнија, закључује "Њујорк тајмс".

Фото: Профимедиа / Извор: Профимедиа

У свакој од осам пандемија грипа које су погодиле сад од 1763. релативно благ први талас – без обзира на време године кад се задесио – био је праћен већим, смртоноснијим таласом неколико месеци касније. Више од трећине усмрћених у пандемији шпанске грознице, која је трајала од марта 1918. до краја 1920, умрло је у кратком размаку између септембра и децембра 1918, шест месеци након избијања блаже верзије у западном Канзасу.

-Бројке ће бити много веће у следећих 12-18 месеци. Ово је корона вирус а не грип и можда неће следити исти патерн, али је много ефикаснији од грипа у преносу - истиче Мајкл Остерхолм, директор Центра за истраживање инфективних болести Универзитета Минесота.

ИСТРАЖИВАЊЕ ДУГОРОЧНИХ ПОСЛЕДИЦА

Велика Британија улаже 8,4 милиона фунти у истраживање дугорочних последица Ковида-19 по пацијенте, саопштило је Министарство здравља. У сврху истраживања биће узети узорци крви и ткива плућа пацијената, а сви резултати и налази биће коришћени за развој нових форми персонализованог лечења.

Примећено је да вирус корона оставља различите здравствене последице код неких пацијената, које нису везане само респираторне проблеме. Оставља последице и код пацијената код којих је инфекција асимптоматска што значи да деловање вируса још није у потпуности разјашњено. У истраживању, које воде Универзитет у Лестеру и градске болнице, учествоваће 10.000 људи.

ПОРОШЕНКО НАПАО НАСЛЕДНИКА: Зеленски симпатише Русију, гони ме из освете! Овај одговор није очекивао!