КОРОНА НИЈЕ ЈЕДИНА ПАНДЕМИЈА! Ова друга "КОСИ" из сенке и много је опаснија - последице су НЕСАГЛЕДИВЕ!
Број људи који живи испод границе сиромаштва у свету се повећао по први пут од 1997. године, а анализе показују да ствари неће кренути на боље чак ни када се реши здравствена криза
Последњи скоро две године, људи широм света су у стиску пандемије, али нису сви у гротлу исте. У свету имућних, респираторна болест названа ковид-19 одједном је постала главни узрок смрти. С друге стране, у земљама у развоју, главни окидач за деструкцију није ова нова болест, већ последице: мере које су предузели и мере које смо ми предузели да би смо одговорили на пандемију. На крају је само једно очигледно - богате и сиромашне нације разликују се у својим рањивостима.
КО ЈЕ НАЈВЕЋИ НЕПРИЈАТЕЉ АМЕРИКАНАЦА? Није ни Русија, ни Кина - док Велику Британију сматрају највећим САВЕЗНИКОМ
УЖАС У ПАКИСТАНУ: Спалили директора фабрике због наводног богохуљења
АМЕРИЧКИ МЕДИЈИ ОТКРИВАЈУ: Летелетице које желе да користе против Русије и Кине - опасне, али брзо постају НЕЕФИКАСНЕ
Када бисте, попут новинара Гуардиана, разговарали са неким у Гани, Нигерији или Намибији, вероватно бисте схватили да неки догађај на глобалном нивоу итекако можете доживети као локални. Утицај на животе људи у овим местима другачије је него на животе оних који живе у Европи или САД. То се односи и на економску и образовну сферу, али и на сектор основне здраствене заштите, и у већини случајева представља линију између живота и смрти.
Пандемија у сенци
Три поменуте земље имају средњу старост између 18 и 22 године, а тежина ковид-19 оштро се разликује по годинама. Један од начина на који ковид може да убије јесте ометање у лечењу других болести као што су ХИВ, маларија и туберкулоза.
Само у Африци са ХИВ-ом живи 26 милиона људи, а неколико стотина хиљада у просеку умре годишње, док маларија, која је веома погубна за децу, однесе и до 400.000 живота.
То су велике бројке, а некад су биле и много веће, међутим побољшање здравствене неге их је мало смањило. Међутим, са пандемијом, људи су престали да одлазе на клинике, углавном јер им је све теже до њих да стигну, а здравствени радници су ушли у нови режим рада. Према подацима институција, у 32 земље Азије и Африке, посета због пренаталне опала је за 2/3 у периоду од априла до септембра 2020, док су консултације око деце старости до пет година опале за 3/4.
Здравствени званичници предвиђају да, као индиректна последица ковид пандемије, дупло више људи је у ризику да умре од маларије. Процене су да у наредних неколико година могло да буде и до 400.000 више смртних случајева од туберкулозе, а додатних пола милиона људи могло би да премине од ХИВ-а. Укратко, у већем делу света, одговор на корона вирус довео је до пандемије у сенци.
Неки би рекли да би у број смртних случајева од ковида требало да уђу и они случајеви чија је смрт могла да буде спречена, а преминули су од маларије, туберкулозе, дијабетеса, ХИВ-а...
Пандемија у сенци није само прича о болести, већ и о сиромаштву, глади, смањењу образованости и уништавању живота. Можда би могло да се пореди са климатском кризом... У богатим земљама неки људи мисле да од климатксе кризе зависи колико дуго ће им клима уређај бити укључен. Међутим, за многе неразвијене земље то значи да ли ће бити поплава, суша, хране...
Различитост између севера и југа тек ће осликати кризу која долази. Прича о две пандемије тада би могла да се назове причом о два међународна поретка. Изазов након пандемије ће бити да се неко озбиљно заузме и ова два, претвори у један.
Нису можда умирали од короне, али...
Економије богатих земаља су, такође, претрпеле ударац због пандемије. Ипак, ове земље су успеле да "упумпају" невероватне суме како би се олакшало привреди и грађанима. Сиромашње земље немају ресурсе за тако нешто. Много их кошта и да позајме новац, а новца у буџету готово да немају.
У многим земљама, у многим селима, мало је оног што би становништву ублажило ударац. Недавно, тим истраживача истраживао је како током пандемије живе људи у девет држава широм Африке, Латинске Америке и Азије.
Открили су да директних здравствених последица ковида у овим, релативно младим земљама, је много мање него у развијеним, богатијим и земљама са старијим становништвом. Међутим, економске последице биле су огромне. Бројна домаћинства једва да су имале један прилив. Људи су остајали без посла, или су тешко успевали да продају своју робу. Половина домаћинстава у руралним деловима Кеније рекло је да су били принуђени да смање или прескачу оброке. У Сијера Леонеоу то је рекло готово 90 одсто испитаника.
Када је пандемија стигла у Индију око 140 милиона радника који путују нашли су се у незавидној ситуацији. Или су остали заглављени, или су их само послали натраг у села и довели их до просјачког штапа. За многе је тај локдаун био као смртна казна.
Број људи који живи испод границе сиромаштва у свету се повећао по први пут од 1997. године, а анализе показују да ствари неће кренути на боље чак ни када се реши здравствена криза. Када се све сагледа, могло би се рећи да су у богатим земљама старији људи умирали од здравствених последица изазваних ковидом. У сиромашним земљама, економске последице ковида убијале су сиромашне.
Финансијске последице несагледиве
Талени Гоши (32) предузетница из Намибије објаснила је како све изгледа у стварном животу.
- Јаз између богатих и сиромашних је овде заиста велики, а линија између средње класе и сиромаштва је веома танка - каже Гоши.
Рођена је у Овамбу, граду без струје на северу Намибије. Живот ју је довео у Виндхоек, где је започела посао и помагала људима да сређују своје баше. Ипак, са пандемијом дошло је и до застоја у послу. Већина клијената отказала је њене услуге и то више због тога што су се бојали да им долази неко ко није из домаћинства.
Где год се окрене види људе који остају без посла, кућа, аутомобила. Мала чиновничка плата њеног супруга бар доноси нешто хране на сто. Она сада брине о троје својих радника, које повремено ангажује, а сваки од њих храни бар још шест уста.
Приче људи се разликују од места до места, али многе и личе. У Мозамбику, која је најрањивија од климатских промена (временске непогоде су 2019. направиле штету која се мери у милијардама), доживео је да се његова економија смањује као одговор на пандемију, са депресивним тржиштима робе и, наравно, туризма.
У Кенији где је БДП прошле године пао по први пут за последњих 30 година, милиони породица које живе на рубу егзистенције доживеле су стравичан удар. Жене су биле највише погођене, јер су радиле у угоститељству и туризму.