КРУЦИЈАЛНЕ ГРЕШКЕ КОЈЕ СУ ИМ СЕ ОБИЛЕ О ГЛАВУ: Срце Европе гуши се у новом таласу короне, све већи број преминулих
Последице овог таласа значе да је стопа смртности по глави становника у Чешкој Републици и Мађарској скоро двоструко већа од просека Европске уније, узимајући у обзир све смрти од почетка пандемије. Та стопа је у Словачкој виша за око 40 одсто, а у Пољској скоро за 20% од просека ЕУ.
Земље Вишеградске четворке - Словачка, Чешка, Мађарска и Пољска - имају једне од најгорих кумулативних стопа смртности од ковида у Европи, далеко више од европског просека и већине западноевропских земаља.
ЗАКАЗАНА ХИТНА СЕДНИЦА САВЕТА БЕЗБЕДНОСТИ: Треће заседање због сукоба на Блиском истоку, биће другачија од претходних
СТОП УСТАШКОМ ВЕЛИЧАЊУ НДХ: Огласила се аустријска полиција, неће бити срамне "комеморације" у Блајбургу
ИНДИЈСКИ МУТАНТ МЕЂУ СТУДЕНТИМА: У Русији потврђено 16 случајева опасног соја короне
Иако су последњих недеља бројеви заражених и умрлих опадали, ове централноевропске државе не могу да сакрију суморну стварност да је трећи талас короне био веома смртоносан по њих, посебно у јануару кад је Европа посртала од навале случајева заразе након Божића, а британски сој харао континентом.
Последице овог таласа значе да је стопа смртности по глави становника у Чешкој Републици и Мађарској скоро двоструко већа од просека Европске уније, узимајући у обзир све смрти од почетка пандемије. Та стопа је у Словачкој виша за око 40 одсто, а у Пољској скоро за 20% од просека ЕУ.
То конкретно значи да су су ове четири земље изгубиле скоро 140.000 људских живота у пандемији. Један фактор који је допринео томе је углавном мање улагање у здравствене системе у Централној и Источној Европи. Све четири земље потрошиле су мање уделе свог БДП-а на здравствену бригу од европског просека, иако се Чешка прилично добро котира према широј здравственој метрици.
Главни разлог је ипак политичке природе - одговор Мађарске, Пољске, Чешке и Словачке на пандемију био је обликован тенденцијом политичара да изаберу брзи популистички приступ решавања проблема уместо да донесу теже одлуке на основу науке. У многим случајевима, лидери тих земаља сукобљавали су се са јавним здравственим стручњацима зарад политичких плусева и површно деловали кад је реч о регулацијама у пандемији, а све то је утицало да њихови грађани постану мање вољни да поштују правила.
Ово је далеко од призора из првог таласа пандемије, кад су се ове четири земље брзо затвориле и наметнуле драконске мере, плашећи се да не постану друга Италија. Тада су те мере помогле да се ширење заразе држи под контролом.
Контроверзне мере Матовича
Међутим, како се пандемија заоштрила током јесени и зиме, њихов одговор је био да се научници и јавни здравствени стручњаци "гурну у ћошак" док су политичари кренули да диктирају одговор на корона вирус.
Словачки премијер Игор Матович један је од таквих случајева. Он се опирао позивима стручњака током јесени да наметне строг карантин и уместо тога подржао је нашироко антигенско тестирање као одговор који би омогућио поновно отварање. Ту је и остао чак и кад су земље ЕУ почеле да дистрибуишу вакцине у јануару. Кад су се здравствени званичници пожалили, он је рекао да су "будале".
Матович је у марту донео још контроверзнију меру, кад је једнострано купио два милиона доза руске вакцине "Спутњик В", без консултовања са партнерима у влади или регулаторним телом Словачке за лекове ШУКЛ. Словачка је тако постала једна од свега две земље у ЕУ (друга је Мађарска) која је наручила руску вакцину коју Европска медицинска агенција (ЕМА) још није одобрила за блок.
Кад је ШУКЛ објавио негативну процену, указујући да се узорци послати Словачкој разликују од оних послатих другим земљама, руски произвођач укинуо је наруџбу. Матович се одмах окренуо "Фејсбуку", где је оптужио шефицу ШУКЛ-а Зузану Батјову да је нанела "највећу срамоту коју је словачка наука могла починити у свету". Према локалним медијима, министар здравља Словачке рекао је прошлог петка да је вакцина коначно одобрена.
Бабишева битка с експертима
Чешки премијер Андреј Бабиш борио је сличну битку са стручњацима - током протекле године променио је четири министра здравља и дошло је до тачке кад је мало њих желело да седне у фотељу владиног тима за ванредне ситуације, бар како тврди Растислав Мађар, шеф Института за епидемиологију и јавно здравље Медицинског факлултета Универзитета Острава.
Мађар је прошле године водио групу стручњака који су саветовали владу, да би дао отказ у августу кад је Бабиш одбио савет групе - као и свог министра здравља - да уведе меру обавезног ношења маски у затвореним просторима.
Иако је број заражених почео тада да расте, Бабиш је инсистирао да је људима доста маски, али је касније порекао сваку умешаност у одлуку а за конфузију окривио Мађара.
Још један научник који се "огрешио" о Бабиша био је бивши национални координатор за вакцине Зденек Блахута, који је крајем јануара поднео оставку у знак протеста због, како је рекао, Бабишевог микроменаџмента у дистрибуцији вакцина.
- Он је одлучио ко ће добити и колико вакцине... и заиста све оправдао говорећи да је све то политика - рекао је тада Блахута.
Празнична Пољска
Пољска је доживела сличне сукобе између политичара и научника, али у овом случају они су се често одвијали у време празника и то око тога да ли треба олабавити мере везане за окупљања, куповину, путовања и религиозне услуге.
Уочи Божића, а против савета научника, влада је олакшала карантин и издала лабава упутства да обесхрабри путовања и друштвена окупљања, која су многе породице игнорисале. Кад је дошао Ускрс, влада се није супротставила Католичкој цркви и уместо тога дозволила празничне мисе уз свега неколико рестрикција.
Пољска је такође погоршала свој одговор на пандемију у погледу квалитета здравствених података. Кад је један тинејџер доказао да је систем пријављивања случајева заразе у земљи, који се заснива на мрежи епидемиолошких станица које су финансијски слабо подржане, "изгубио" око 22.000 случајева у новембру, власти су просто забраниле регионима да пријављују.
Тај потез је поткопао веродостојност владиних бројки, коју је додатно оштетио и мали број дневних тестова а веома висока стопа позитивних случајева заразе. Насупрот препоруке Светске здравствене организације од три одсто позитивних тестова, проценат у Пољској је знатно већи, што значи да влада нема тачне податке о инфекцијама у реалном времену како би контролисала пандемију.
Прерано отварање Мађарске
Ништа другачије није ни у Мађарској, чија је Медицинска комора указала почетком маја на забринутост због одлуке владе да почне са лабављењем неких мера. У недавном интервјуу је један од лидера организације чак упозорио на могући четврти талас корона вируса у земљи као последица прераног отварања.
Комора је такође критиковала владина ограничења приступа независних медија болницама. Истакли су да, ако Мађари могу да виде домашај проблема, онда ће бити вољнији да се држе правила и вакцинишу.
У неким случајевима владе четири земље покушале су да прогурају мере везане за пандемију без уобичајеног правног процеса. Проблем је у томе што понекад судије - или бесни законодавци - могу поништити такве одлуке, што поткопава конзистентну имплементацију политике.
У Пољској је националистичка влада избегавала тражење подршке парламента за мере, већ се користила касним ноћним конференцијама и исто тако касно донетим декретима да наметне рестрикције. У Чешкој се подигла прашина у фебруару кад је Бабиш заобишао парламент и наметнуо двонедељно ванредно стање, упркос томе што су посланици гласали против тога, што је довело до уставне парализе и отворило питања о Бабишевим овлашћењима.
Жртвовали мере за популарност
Неки политичари су изабрали да играју на популистичку карту. Тако је прошлог лета на изборима у Пољској влада потрошила више времена на критиковање "ЛГБТ идеологије" него на пандемију. Критичари који су довели у питање зашто су цркве отворене а тржни центри затворени обележени су као "анти-пољски левичари".
Недавно се мађарски премијер Виктор Орбан, којем следе тешки парламентарни избори следеће године, окомио на своје политичке ривале који су скептични због нашироке дистрибуције руских и кинеских вакцина у земљи без одобрења ЕМА-е. Орбан их је оптужио да шире скептицизам према вакцинама.
На страну маргинализовање научника, можда је најуобичајенија заједничка одлика земаља Вишеградске четворке та што њихови лидери често оману да донесу строге одлуке о карантину и другим мерама из страха од политичких последица, чак и кад је њихова фотеља добро учвршћена.
У Чешкој је тако Бабиш прешао са подржавања ношења маски у затвореном до противљења истом уочи избора у октобру. А након избора, како је растао број заражених, погурао је отварање радњи уочи Божића под притиским из бизнис кругова.
Тамо-овамо, а људи умиру
У Пољској је влада наложила отварање школа још прошлог септембра, без потпуног плана о задржавању пандемије. Роберт Флисијак, шеф одељења за инфективне болести и патологију Медицинског Универзитета у Бјалистоку и председник пољског Удружења епидемиолога и инфектолога, сматра да је ова одлука власти била тачка прекретница на горе стање. Он је указао на пораст случајева који се поновио након зимског распуста средином јануара.
- Школе су још једном отворене... А то је било у време кад је британски сој постао доминантан - рекао је Флисијак.
Влада је дозволила пољским држављанима који живе у Британији да дођу кући за Божић кад је британски сој кренуо да се шири, и то без карантина или тестова. Неколико недеља касније, британски сој је дивљао у Пољској.
Како се ситуација још више погоршала на пролеће, влада је покушала опрезнији приступ и донела низ различитих карантинских мера зависно од локалних и условима у регионима. Кад то није успело, била је приморана да нареди хаотични национални локдаун крајем марта, чији су ефекти отупили лабављењем правила око Ускрса. Следећег месеца у пандемији је умрло више од 14.000 Пољака.