Најтеже животне лекције: "Да вам кажем шта сам као доктор научио о СМРТИ И УМИРАЊУ У КОВИД БОЛНИЦАМА!"
-Он је борац, учинићемо све што можемо да му спасимо живот - неретко одзвања у ушима доктора, када пацијентови ближњи одлучују о његовој судбини, а он треба да им објасни да је опоравак можда немогућ.
Када је ауторка Ема Голдберг први пут ступила у контакт са доктором Луисом Сијом, у јесен претходне године, он је био само део приправничког тима, што значи да је своју докторску каријеру започео док су се њујоршке болнице трудиле да се изборе са Ковид пацијентима, а погребници убрзано пунили ковчеге телима преминулих.
18 ЉУДИ УХАПШЕНО ЗБОГ ИЛЕГАЛНОГ РИБОЛОВА: Осумњичени за уништење заштићене обале
ЦРНО УПОЗОРЕЊЕ БРИТАНСКОГ СЕКРЕТАРА: Овим темпом свет неће бити вакцинисан скоро
АНУ (15) СИЛОВАЛИ БРОЈНИ ЗЛОСТАВЉАЧИ: Кад је остала трудна натерали је да учини нешто одвратно
Најраније месеце свог докторског стажа проводио је помажући пацијентима да схвате да ће вероватно умрети и питајући их како би желели да се то догоди. Када пацијенти први пут дођу у болницу, лекари би требало да им помогну да одлуче у ком тренутку би желели да се одрекну апарата за одржавање живота, у случају да више не могу да се опораве.
Ако им стане срце, желе ли компресију грудног коша? Ако плућа откажу, да ли се слажу са им се уметне цев у грло? Ови разговори изазовни су у било којим околностима и нико не жели да се суочи са сопственом смртношћу и сагледа вероватноћу преживљавања као пуку логистику.
-Он је борац, учинићемо све што можемо да му спасимо живот - неретко одзвања у ушима доктора, када пацијентови ближњи одлучују о његовој судбини, а он треба да им објасни да је опоравак можда немогућ.
Члановима породице комуникација са оболелила путем Зума отежала је да у потпуности схвате колико је њихово здравствено стање лоше, а доктор Сија наишао је на посебну дилему када му је додељен пацијент чије се отежано дисање додатно погоршавало.
Пацијент је добијао максималну количину кисеоника, али се то у његовој крви није показивало. Медицински тим је схватио да мушкарац никако неће моћи да преживи премештај на одељење интензивне неге.
Сија је морао да позове пацијентову жену и каже јој да је време да се опрости од свог супруга. Слушао је како је његова порука дочекана јецајем. Постао је лекар да би научио да лечи, а први месеци каријере научили су га шта да каже када лечење није могуће. Прошлог лета, у трећој недељи јуна, др Сију назвала је његова мајка, тада 70-годишњакиња, да га обавести да је почела да кашље.
Рекао јој је да оде на клинику где може да се тестира и нови позив уследио је по добијању резултата - позитивно.
"Стићи ће ти неки пакети од курирске службе" рекао јој је и послао пулсни оксиметар и апарат за мерење притиска. Доктор Сија је знао да мајци треба да постави сва питања која је постављао и осталим пацијентима:
"Ако дође до гушења, да ли желиш да те интубирају?" упитао је.
"Душо, никад нисам о томе размишљала" гласио је њен одговор. Обавестивши је да је дошло време за то, писао је белешке о преференцама за медицинску негу које му је мајка диктирала. Не оживљавај и не интубирај као и списак лекова које је као дијабетичар и пацијент са високим крвним притиском већ пила. Неколико ноћи касније, око три ујутро, телефонски позив тргнуо је доктора Сију из сна.
Његова мајка је звала да му каже да је број на њеном оксиметру пао испод 90. "Време је да кренеш у болницу", рекао је одржавајући глас мирним. То су лекари радили у кризним временима. Није било ништа другачије само зато што је пацијент била његова мама.
"Тамо људи одлазе да умру", рекла је. То је био један од оних тренутака када дете постаје родитељ и Сија је инсистирао да не постоји други начин него да се упути директно у Хитну помоћ. Покушавајући касније да добије дежурне колеге испоставило се да његовој мајци нико није могао да уђе у траг.
"Извињавам се, мењам колегу и нисам сигуран где је она", "Жао ми је, не могу да вам помогнем", низали су се одговори и Луис је коначно постао свестан агоније кроз коју пролазе чланови породице са којима је разговарао током претходних месеци. После 40 сати добио је одговор. Примљена са упалом плућа, што је било забрињавајуће за жену њених година и здравственог стања. Наредних осам недеља прошло је у забринутим телефонским позивима лекарима његове мајке и деце својих пацијената.
"Она је пензионисани библиотекар. Имате ли књига около? Она воли крими романе", покушавао је др Сија и сваки пут стискајући уста да не би пукао, спуштао слушалицу њујоршког Ковид одељења.
После осам недеља његова мајка је напустила болницу и отишла на рехабилитацију да настави опоравак. У тренутку када се летња врућина претварала у јесен, а број Ковид случајева поново почео да се пење, Луис је био суочен са новом рундом тешко болесних пацијената и новим разговорима о "циљевима неге".
Палијативно збрињавање није било обавезан део програма медицинске школе, а Сија је осећао да су му дуги Ковид месеци, брига о пацијентима и мајци, дали стипендију за коју се никада није пријавио. Док је преко Зума комуницирао са вољенима својих пацијаната, постао је свестан свог тона и покрета руку, што је било важно, јер нису могли да виде израз његовог лица иза маске. Нови глас у глави придруживао се разговору и терао га да поступа онако како би се понашао да је пацијент његова мајка. Научио је да утеху проналази у породицама, које су на време стигле да се опросте.
"Палијативно га екстубирали, окружен најдражима", гласио је један од отпуста који би у било којој другој години звучао поражавајуће, али претходне се чинио као тријумф.
Доктор Сија већ месецима има исту ноћну мору - буди се дахћући, замишљајући да је оболео од корона вируса и да не може да види своју породицу. Сада зна да бити лекар не значи изложеност ризику, већ губитку. До данас, прешао је на интерну медицинско-педијатријску обуку, више не проводи дане окружен умирањем, али лекције које је научио током Ковид месеци лечећи 185 пацијената од којих је 60 посто умрло, нису га напустиле.
"Почните да размишљате о својим циљевима неге", рекао би свакоме ко жели да га слуша, али и рекао како би желео да се његов живот, у овом случају, заврши: "Волео бих да идем кући. Умро бих у наручју своје мајке", преноси "Гардијан".